Ova onlajn platforma pokrenuta je od strane Ženskog udruženja Kolubarskog okruga, a, kako kaže njihova predstavnica, Katarina Ranković, sve s ciljem da se poljoprivrednicima iz zapadne Srbije olakša plasiranje proizvoda s njihovih gazdinstava.
Kada i kako je nastala Ženska pijaca?
Katarina Ranković: Ženska pijaca je pokrenuta u doba korone, kad je sve nas pandemija primorala da budemo u kući. Inicijalna ideja nije bila da to bude platforma gde poljoprivrednice iz Kolubarskog okruga mogu prodavati svoje proizvode, već mesto za okupljanje i osnaživanje. Međutim, kako su se dame na Viber grupi počele žaliti da izbijanjem pandemije neće moći da plasiraju svoje proizvode na pijaci, od čega žive, shvatili smo da moramo smesta reagovati. Iz toga se izrodila platforma Ženska pijaca.
Dobili smo neophodne propusnice i neometano smo počeli da isporučujemo namirnice na teritoriji Beograda i Lazarevca. Isprva je to bilo dva puta nedeljno, ali kako je zdravstvena situacija išla nabolje, a narod ubrzo mogao da poseti svoju omiljenu pijacu i prodavnicu, sveli smo dostavu na jednom sedmično.
Dakle, sada, ukoliko naručite naše domaće proizvode u iznosu od preko hiljadu dinara do četvrtka uveče, oni će biti dostavljeni u subotu na vaš prag, uz prethodnu najavu vozača. Ono što nas izdvaja od ostalih internet prodavnica jeste fiksna cena dostave: 250 dinara za centralne beogradske opštine i 350 dinara za predgrađe prestonice.
Na čemu ste u početku najviše radili s poljoprivrednicama?
Katarina Ranković: To su definitivno bile obuke. Bez sumnje, te žene su u sklopu svojih gazdinstava gajile i proizvodile izvrsne proizvode, ali bilo je potrebno da unapredimo njihove proizvodne pogone, što smo i učinili tako što su one dobijale alate i mašine za proizvodnju. Uz to smo ih edukovali i po pitanju logistike, upravljanja rizicima, vođenja društvenih mreža, itd. To je dovelo do toga da su dame same otkrivale šta im od toga ide od ruke, a u skladu s tim, dogovarale su se šta će koja raditi u celom ovom poduhvatu.
Kakva je situacija danas?
Katarina Ranković: Četiri godine kasnije, imamo funkcionalno platformu, gde mi, kao žensko udruženje, služimo samo kao posrednici i nemamo nikakve finansijske dobiti od Ženske pijace. Dakle, sav prihod sleduje poljoprivrednicama, izuzev 10% koji se odvaja za vozače. U osnovi, to znači da mnoge žene ne moraju više izlaziti na pijacu radi prodaje, nego, iz udobnosti svog doma, mogu plasirati svoje proizvode.
Ono što ih je sve ostavilo bez teksta jeste potražnja njihovih proizvoda. Naprosto nisu mogle da veruju da narodu toliko nedostaje takva roba. Iskreno, meni to i ne čudi zato što se, ipak, radi o proizvodima koji su pravljeni u domaćoj radinosti i vraćaju vas u detinjstvo, a takve proizvode danas ne možete pronaći na rafovima velikih prehrambenih lanaca.
Dakle, potražnja je rasla s vremenom?
Katarina Ranković: I te kako. U jednom trenutku, Ženska pijaca je doživela pravi pravcati bum, a žene su dostigle limite svoje proizvodnje. Mi i dalje nastojimo da uključimo nove poljoprivrednice kako bi se obim proizvodnje povećao, ali ne po svaku cenu – kvalitet, a ne kvantitet, na prvom nam je mestu. To najbolje znaju te žene, koje između sebe na Viber grupi proveravaju kvalitet namirnica i proizvoda, da ne bi došlo do toga da kupac izgubi poverenje u platformu jednim lošim iskustvom.
Šta je do sada bio najveći izazov?
Katarina Ranković: Ukratko, održati entuzijazam svih uključenih. Donekle je lako spremiti proizvode i onda očekivati da neko drugi obavi sve ostalo – logistiku i prodaju – a da vama samo legne novac na račun. Na početku je nekim poljoprivrednicama teško padalo da dođu na svaki sastanak koji smo imali, ali čim je prodaja uhvatila zamah, došlo je do zaokreta u pristupu svih.
Danas se može videti ogromna promena kod tih žena: od toga kako rade i koliko proizvode, do toga koliko zarađuju i kako unapređuju svoju proizvodnju od tih primanja. Promena se vidi i u samim porodicama, gde one sada ozbiljno privređuju i, narodski rečeno, donose hleb na sto. Svi ukućani drugačije gledaju na njih, dok se i njihova deca rado uključuju u proizvodnju, želeći da pomognu svojim mamama.
Da li ste konkurisali za subvencije?
Katarina Ranković: Da, u više navrata smo pisali projekte, ali nikada nam nije pošlo za rukom da dobijemo subvencije. Čak smo imali i izvesne pregovore, ali i dogovore oko kupovine novih vozila, s rashladnim komorama, gde su stranke s druge strane stola bile i te kako zainteresovane, ali uvek je ostajalo na tome – nikada nijedna saradnja nije ozvaničena. Ipak, nastavićemo da apliciramo i nadamo se da ćemo uspeti da obezbedimo, kakva-takva, sredstva.
Šta sve od proizvoda imate u ponudi?
Katarina Ranković: Gotovo sve što biste mogli pronaći kod svoje bake sa sela. Počevši od povrća i voća do začinskog bilja i rasada. Iako organska proizvodnja iziskuje velika ulaganja, svejedno imamo osobu koja prodaje organsko voće, sa svim neophodnim sertifikatima. Takođe, imamo kompletan beli mrsni program, kako kravlji, tako i kozji, kao i raznorazne mesne i pčelinje proizvode.
Asortiman čine i svakojaka brašna i proizvodi od brašna, te zimnica i koštunjavo voće, ali i čajevi, likeri i vina. Tu je, naravno, slani i slatki program: od pogača i pita do vanilica i štrudli. Jedino što ne držimo su torte, a razlog je krajnje jednostavan – nezahvalne su za pakovanje i dostavu.
Što se tiče cena, a verujem da to mnoge zanima, svaka poljoprivrednica ponaosob određuje svoje cene, ali rekla bih da su one maltene iste kao na pijaci i u prodavnicama, odnosno da ne odudaraju previše.
Kakvi su vam planovi za dalje?
Katarina Ranković: Najpre imamo u planu nabavku vozila, zatim angažovanje većeg broja poljoprivrednica i njihovu obuku, što će im pomoći da povećaju proizvodne kapacitete, bez dovođenja kvaliteta namirnica u pitanje.
Vaša platforma se nalazi na .rs domenu. Zašto ste odabrali baš njega?
Katarina Ranković: Čitava platforma Ženska pijaca počiva na poljoprivrednicama iz Kolubarskog okruga, koji se, jelte, nalazi na prostoru zapadne Srbije, pa otuda i ne treba da čudi što je .rs naš domen.
