Pored prodavnice čaja u beogradskom tržnom centru Ušće, kruna brenda „Small Tree” je Salon de The, čajdžinica u samom srcu Vračara, koja predstavlja pravu oazu mira i udobnosti, gde natenane možete uživati u ispijanju i aromama više od 80 vrsta čajeva.
Često se dešava da kada nekoga ponudite čajem, dobijete odgovor: „Ne, hvala, pa nisam bolestan”. Čini se da kod nas pomalo nedostaje percepcija o čaju kao napitku u kome se uživa. Kako ste ga vi zavoleli?
Milica Kosorić: Branka i ja smo imale tu sreću da obiđemo svet i da upoznamo različite kulture. Na svojim putovanjima otkrile smo da čaj ne mora biti napitak koji se isključivo povezuje sa bolestima, što je karakteristično za naše podneblje. Istovremeno, saznale smo da postoji šarenoliki biljni svet, kada je čaj u pitanju, odnosno daleko veći izbor od nane, kamilice, matičnjaka i hibiskusa na koje smo ovde navikli, a jednom kada uđete u ovu priču, nema nazad.
Tako nam se i rodila ideja da otvorimo čajdžinicu. Od samog početka naš naum je bio da sugrađanima pokažemo da je čaj, u stvari, napitak u kojem se uživa. I da, mnogi ljudi govore da ne vole čaj. Međutim, ono što im uvek kažemo jeste da je to nemoguće i da samo nisu našli onaj koji je po njihovom ukusu.
Kultura konzumiranja čaja dugo postoji, zar ne?
Milica Kosorić: Tako je. Stara je preko 5.000 godina. Zapravo, kineski car Šenong, koji je bio veliki ljubitelj književnosti i poljoprivrede, smatra se čovekom koji je zaslužan za otkrivanje čaja. Naime, legenda glasi da je on, šetajući se šumom, nabasao na grm biljke camellia sinensis i odlučio da tu predahne. Založio je vatru i pristavio činiju vode. U nju je slučajno upao list dotične biljke i rođen je prvi čaj. Nakon ispijanja, car Šenong je osetio nalet energije i usredsređenost, pa je stoga odlučio da svom narodu podari tu biljku. Kasnije su budistički monasi preneli biljku tog čaja u Japan, koji im je umnogome pomogao oko budnosti tokom višesatnih meditacija.
Za razliku od većine stvari na ovom svetu, kultura pripreme i ispijanja čaja se, za sve ove milenijume, nije nimalo primenila. Sve što vam je potrebno jeste činijica, malo listova čaja, vrela voda i pet minuta strpljenja.
Kada neko razmišlja o pokretanju posla, čajdžinica obično nije prva stvar koja pada na pamet. Kako i zašto ste se odlučile da otvorite jednu?
Milica Kosorić: Pre nego što smo se upustile u ovo, u Beogradu je bio pravi izazov pronaći kvalitetan čaj. Neke firme koje su se bavile prodajom ovakvih vrsta čajeva su, nažalost, zatvorile svoje prodavnice, pa se izvestan broj naših sugrađana našao u problemu. Tada smo odlučile da pretočimo zadovoljstvo u posao.
Iskreno, nismo ni sanjale šta nas čeka, što nam je u neku ruku išlo u prilog, jer žensko preduzetništvo nije preterano zastupljeno u našoj zemlji. No, mi smo nastojale da se ne obaziremo na to, već da sa puno strasti i energije zaronimo u ove vode.
Prvi objekat smo otvorile 2010. godine u prizemlju tržnog centra Ušće, a pet godina kasnije i prvi salon čaja u ulici Svetog Save 12, koja slovi za najlepšu vračarsku ulicu, punu hlada, sa najvećom znamenitosti prestonice – hramom Svetog Save.
Kakve su bile reakcije ljudi kada ste otvorile salon čaja?
Milica Kosorić: Reakcije ljudi na ponudu, ali i na enterijer su zaista predivne. Posebno me raduju komentari turista, koji tvrde da nisu videli ništa slično ni u evropskim metropolama, poput Londona i Pariza. Kada dobijete takve komplimente, porastete u sopstvenim očima. To je dokaz da ste dali jedinstveni pečat.
Uzgred rečeno, dešavalo se da ljudi nabasaju na našu radnju, misleći da se radi o salonu nameštaja ili venčanica, i scene gde im objašnjavamo da se radi o salonu čaja uvek su mi krajnje simpatične.
Da li ste imal neko prethodno iskustvo u ovoj industriji?
Milica Kosorić: U neku ruku. Branka je završila Poljoprivredni fakultet, a ja sam neko ko uživa u ugostiteljstvu i u kontaktu s ljudima. Spojile smo te talente i ispostavilo se da smo dobar tandem.
Dugo smo pripremale ovaj projekat i sada se sa osmehom sećamo kako smo dotakle svaki artikal pribora iz prvog uvoza i sa koliko ljubavi, pažnje i energije smo pristupile svakom segmentu posla.
Pronalaženje radnika je izazov sa kojim se većina preduzetnika susreće. Imate li i vi sličnih muka?
Milica Kosorić: O, da. To je, na početku, kao i danas, pravi izazov. Međutim, pri samom startu nas dve smo same radile sve i mogle smo da se oslonimo jedna na drugu. Takođe, imale smo sreću što smo upoznale jednu divnu, mladu devojku, našu Kiki, koja se savršeno uklopila u tim i postala na neki način deo naše porodice. Ona je i dalje s nama, posvećena je održavanju našeg sajta kao i dizajnu našeg brenda.
Ono što smo na početku shvatile, a što i dalje važi, jeste to da budući zaposleni mora imati želju da nauči nešto novo. Po meni, to je prvi i osnovni uslov. Što se tiče samog učenja, dosta je nalik školi. Potrebno je izvesno vreme da bi se usvojilo „gradivo”, koje svakako nije nesavladivo.
Inače, raduje me činjenica da su svi naši bivši zaposleni zavoleli čajeve. Većina njih nas često obilazi i redovno nam se vraćaju kao mušterije. Zato zaista smatram da je čaj napitak koji vezuje ljude.
Kako ste dolazili do prvih klijenata?
Milica Kosorić: Nikada se nismo u prevelikoj meri bavile marketingom niti smo izdvajale preterana sredstva za to. Zaista se u praksi pokazalo da kvalitet proizvoda i usluga uvek nađu svoj put do potrošača. Sve je prevashodno funkcionisalo preko preporuka koje su išle „od usta do usta”. Naše je bilo da mušterijama pružamo kvalitet i vrhunsku uslugu i tako smo sticale njihovo poverenje.
Šta sve imate u svojoj ponudi?
Milica Kosorić: Naša ponuda trenutno broji oko 80 različitih čajeva na biljnoj i voćnoj bazi, koji spadaju među najzastupljenije i najprodavanije u svetu. Mimo toga, u našoj čajdžinici imamo i slatku ponudu, koja obuhvata veganske kolače i vanilice, koji se izvrsno slažu s velikim brojem čajeva.
Pored toga, takođe imamo sezonsku ponudu. Recimo, tokom zime na meniju se može naći indijski čaj, odnosno crni čaj sa mnoštvo začina i mlekom, te topla limunada koja je u osnovi jedan naš čaj. S druge strane, za letnje mesece rezervisani su hladni čajevi, a to su zeleni čajevi i voćne mešavine.
Pored čajeva tu je i specijalizovani pribor za služenje ovakve vrste čaja.
Reč je o čajnicima, setovima, filterima, šoljama od najrazličitijeg materijala – stakla, keramike, porcelana i gvožđa.
Gde nabavljate čajeve?
Milica Kosorić: Jednim delom iz zemalja Evropske unije, a stižu nam i iz matičnih zemalja, kao što su Češka, Kina, Japan, Tajvan, Šri Lanka, Južna Afrika, Južna Amerika. Određeni broj dolazi iz Srbije, poput nane, kamilice, brusnice i rtanjskog čaja.
Crni i zeleni čaj sadrže kofein i mnogi ih zato koriste kao zamenu za kafu. Da li se po nečemu taj kofein razlikuje od onoga u kafi?
Milica Kosorić: Često čujemo to pitanje. Ukratko, i te kako se razlikuje. Hemijski gledano, radi se o istom kofeinu, ali razlika je u tome kako ga ljudski organizam obrađuje. Recimo, iako nas kofein u kafi istog časa probudi, on nema dugotrajno dejstvo. S druge strane, organizmu treba nešto više vremena da razloži kofein iz čaja, pa je njegov period delovanja znatno duži. Istovremeno, kofein iz kafe utiče na kardiovaskularni sistem, dok se onaj iz čaja odražava na nervni sistem, opuštajući ga.
Ono što je primetno jeste da sve veći broj ljudi pokazuje sve više zanimanja za čaj, pogotovo mlađe generacije, što me posebno raduje. Recimo, popularnost yerba mate čaja treba pripisati fudbaleru Leu Mesiju, koji se nakon osvojenog Svetskog prvenstva slikao sa boginjom i tradicionalnom činijom iz koje se pije taj čaj. Inače, to je tradicionalni napitak Južne Amerike, koji je po teksturi nalik zelenom čaju i deluje kao prirodni energent.
U poslu ste već godinama. Da li ste otkrili sve tajne čaja?
Milica Kosorić: Zapravo, svakodnevno nabasam na neku novu informaciju i tako širim svoja znanja. Štaviše, neretko se dešava da nešto naučim i od samih kupaca. Oni su danas pravi eksperti za određene čajeve, pa i tako možete doći do zanimljivosti.
Inače, plan je da u budućnosti posetimo Japan, njihova polja čaja i proces proizvodnje, a sve zarad ličnog razvoja.
Zanimljivo je da ste organizovali i radionice na kojima ste goste edukovali o čaju.
Milica Kosorić: Pre nego što nas je korona zadesila držale smo tzv. čajne škole koje su se zvale „Mala škola čaja” – to su bila putovanja sa šoljicom u ruci. Svaka radionica je bila zemlja za sebe, pa smo tako išli kroz Južnu Ameriku, Južnu Afriku, Indiju, Japan i tako upoznavali njihove kulture ispijanja čaja.
Poslednja je bila nedelju dana pre proglašenja vanrednog stanja. Destinacija je bila Zemlja izlazećeg sunca. Čast nam je ukazala Milijana Vujaklija, profesorka engleskog jezika u Japanu, koja je gostovala obučena u kimono i pripredila nam pravu japansku čajnu ceremoniju. Lokal je bio dupke pun i nije se znalo ko je više uživao, polaznici ili mi.
Neki slični planovi se već krčkaju, a o novostima ćemo blagovremeno obavestiti sve ljubitelje čaja.
U kojem čaju vi posebno uživate?
Milica Kosorić: Poslednjih godina to su japanski čajevi. Izdvojila bih mača japanski zeleni čaj u prahu.
Naime, polja čaja se šišaju do izvesne visine i pre branja prekrivaju specijalnim prekrivačima od polupropustljivih materijala, koja sprečavaju direktan dodir sunca i biljke. To kod same stabljike inicira jaču proizvodnju hlorofila, pa otuda čaj ima gotovo fluorescentnu boju.
Nakon što se prekrivači uklone, beru se samo najfiniji listovi, koji se potom suše, otpremaju u specifične mlinove i melju u rafinirani prah. Naposletku se taj čaj priprema pomoću posebnog pribora, što podrazumeva četkice od bambusa i činijice najrazličitih oblika. Ova
vrsta čaja predstavlja pravu energetsku bombu, a malo je poznato da jedna šoljica ovog čaja može da zameni 10 šoljica drugih zelenih čajeva.
Da li mušterije dele vašu ljubav prema mači?
Milica Kosorić: Nisu, isprva. Kada smo pre trinaest godina ponudile ovu vrstu čaja našim kupcima, prodata je samo jedna kutijica u periodu od šest meseci.
Međutim, danas je situacija daleko bolja. Mislim da je na to dosta uticao bum koji je mača doživela pre desetak godina u Americi, gde su oni od ove biljke pravili sladoled, čokolade, te razne napitke na bazi čaja. Ubrzo se to prelilo u Evropu, a najzad i u Srbiju, što je nas navelo da napravimo jednu posebnu ponudu namenjenu isključivo ovom napitku. Tu su late i kapućino varijante, ali poseban deo je namenjen hladnim napicima na bazi mača čaja.
Naime, poigravale smo se s ukusima i napravile jedan sjajan letnji, osvežavajući napitak sa mačom i domaćom zovom. Čak se i ljudi koji nisu ljubitelji zove oduševe kada ga probaju.
Pored toga što ovde mušterije mogu da pazare najrazličitije čajeve, takođe, mogu natenane da uživaju u njima.
Milica Kosorić: Tako je. Mi se zaista trudimo da svaki gost dobije pažnju i naše vreme tako što na početku u kraćem razgovoru saznamo njegov ukus kako bismo odabrali pravi čaj. Zatim poslužimo čaj na adekvatan način i svaki gost učestvuje u samom procesu pripreme, tako što prati na peščanom satu određenu minutažu koja odgovara njegom čaju.
Takođe, određene napitke kao što su mača čaj i yerba mate služimo i na tradicionalan način iz posebnog pribora iz kog se pije u zemljama iz kojih dolaze.
Pojedine činije (šolje), rađene ručno od strane našeg umetnika Radenka Adnađa, predstavljaju prava umetnička dela i zaista je poseban užitak imati prilike da ispijate japanski čaj upravo iz njih.
Da li čajevi kupljeni kod vas sadrže uputstvo za pripremu?
Milica Kosorić: Naravno. Pored toga što na svakom pakovanju piše način pripreme, mi volimo da posavetujemo ljude koji su novi u svetu čaja kako se ovaj napitak pravilno priprema. Recimo, mušterije je često zbunjivalo što u uputstvu za pripremu zelenog čaja piše da je moguće prelivanje tri puta. Onda smo im objasnile da se radi o čaju celog lista, gde vi jednu dozu možete da prelijete još dva puta i svaki put da dobijete nov i unikatan ukus.
S vremena na vreme možete čuti ili pročitati kako se ljudi žale da je zeleni čaj gorak i upravo zbog toga ga ne piju. Ne, zeleni čaj nije gorak, radi se o tome da nije pripremljen kako treba. Ili su listići čaja ostavljeni duže od 2 minuta u vodi ili tepmeratura vode nije bila odgovarajuća.
Zeleni čaj zahteva temperaturu od 80°C. U praksi, većina nema termometar, tako da je najjednostavnije da sačekate da voda proključa, zatim je ostavite 3-4 minuta da se prohladi i tek onda prelijete svoj čaj.
Takođe, novajlije u svetu čaja se često zapitaju u čemu je razlika između celog lista i onoga što se pakuje u filter kesicama. Ceo list je najkvalitetniji čaj, za njegovu prozvodnju se, logično, biraju celi listovi, a kod pojednih se uvijanje listova obavlja ručno. Za proizvodnjnu čajeva u kesicama koristi se zapravo ono što ostane od prozvodnje čajeva celog lista, a takva vrsta čajeva zove se i „čajna prašina”.
Pored prodajnog lokala i čajdžinice, svoje proizvode prodajete i onlajn. Koliko vam sajt znači u poslovanju?
Milica Kosorić: Kada smo pokretale posao, internet je još bio u povoju kod nas. Ipak, mi smo imale sajt i internet prodavnicu već mesec dana nakon otvaranja prvog objekta. Kada je proglašena pandemija, naša internet prodaja je doživela procvat. Čak i oni koji nikada nisu koristili taj način kupovine počeli su da tako pazare. To je danas postao potpuno normalan način poslovanja, gde mi šaljemo širom Srbije naše proizvode brzom poštom.
Zašto ste odabrali .rs domen za svoj sajt?
Milica Kosorić: Pa, tu nije bilo nikakvog premišljanja, niti spora. Jednostavno je bilo logično da uzmemo .rs domen, s obzirom na to da smo mi beogradska i srpska firma i da se time ponosimo.
