Ова онлајн платформа покренута је од стране Женског удружења Колубарског округа, а, како каже њихова представница, Катарина Ранковић, све с циљем да се пољопривредницима из западне Србије олакша пласирање производа с њихових газдинстава.
Када и како је настала Женска пијаца?
Катарина Ранковић: Женска пијаца је покренута у доба короне, кад је све нас пандемија приморала да будемо у кући. Иницијална идеја није била да то буде платформа где пољопривреднице из Колубарског округа могу продавати своје производе, већ место за окупљање и оснаживање. Међутим, како су се даме на Вибер групи почеле жалити да избијањем пандемије неће моћи да пласирају своје производе на пијаци, од чега живе, схватили смо да морамо сместа реаговати. Из тога се изродила платформа Женска пијаца.
Добили смо неопходне пропуснице и неометано смо почели да испоручујемо намирнице на територији Београда и Лазаревца. Испрва је то било два пута недељно, али како је здравствена ситуација ишла набоље, а народ убрзо могао да посети своју омиљену пијацу и продавницу, свели смо доставу на једном седмично.
Дакле, сада, уколико наручите наше домаће производе у износу од преко хиљаду динара до четвртка увече, они ће бити достављени у суботу на ваш праг, уз претходну најаву возача. Оно што нас издваја од осталих интернет продавница јесте фиксна цена доставе: 250 динара за централне београдске општине и 350 динара за предграђе престонице.
На чему сте у почетку највише радили с пољопривредницама?
Катарина Ранковић: То су дефинитивно биле обуке. Без сумње, те жене су у склопу својих газдинстава гајиле и производиле изврсне производе, али било је потребно да унапредимо њихове производне погоне, што смо и учинили тако што су оне добијале алате и машине за производњу. Уз то смо их едуковали и по питању логистике, управљања ризицима, вођења друштвених мрежа, итд. То је довело до тога да су даме саме откривале шта им од тога иде од руке, а у складу с тим, договарале су се шта ће која радити у целом овом подухвату.
Каква је ситуација данас?
Катарина Ранковић: Четири године касније, имамо функционално платформу, где ми, као женско удружење, служимо само као посредници и немамо никакве финансијске добити од Женске пијаце. Дакле, сав приход следује пољопривредницама, изузев 10% који се одваја за возаче. У основи, то значи да многе жене не морају више излазити на пијацу ради продаје, него, из удобности свог дома, могу пласирати своје производе.
Оно што их је све оставило без текста јесте потражња њихових производа. Напросто нису могле да верују да народу толико недостаје таква роба. Искрено, мени то и не чуди зато што се, ипак, ради о производима који су прављени у домаћој радиности и враћају вас у детињство, а такве производе данас не можете пронаћи на рафовима великих прехрамбених ланаца.
Дакле, потражња је расла с временом?
Катарина Ранковић: И те како. У једном тренутку, Женска пијаца је доживела прави правцати бум, а жене су достигле лимите своје производње. Ми и даље настојимо да укључимо нове пољопривреднице како би се обим производње повећао, али не по сваку цену – квалитет, а не квантитет, на првом нам је месту. То најбоље знају те жене, које између себе на Вибер групи проверавају квалитет намирница и производа, да не би дошло до тога да купац изгуби поверење у платформу једним лошим искуством.
Шта је до сада био највећи изазов?
Катарина Ранковић: Укратко, одржати ентузијазам свих укључених. Донекле је лако спремити производе и онда очекивати да неко други обави све остало – логистику и продају – а да вама само легне новац на рачун. На почетку је неким пољопривредницама тешко падало да дођу на сваки састанак који смо имали, али чим је продаја ухватила замах, дошло је до заокрета у приступу свих.
Данас се може видети огромна промена код тих жена: од тога како раде и колико производе, до тога колико зарађују и како унапређују своју производњу од тих примања. Промена се види и у самим породицама, где оне сада озбиљно привређују и, народски речено, доносе хлеб на сто. Сви укућани другачије гледају на њих, док се и њихова деца радо укључују у производњу, желећи да помогну својим мамама.
Да ли сте конкурисали за субвенције?
Катарина Ранковић: Да, у више наврата смо писали пројекте, али никада нам није пошло за руком да добијемо субвенције. Чак смо имали и извесне преговоре, али и договоре око куповине нових возила, с расхладним коморама, где су странке с друге стране стола биле и те како заинтересоване, али увек је остајало на томе – никада ниједна сарадња није озваничена. Ипак, наставићемо да аплицирамо и надамо се да ћемо успети да обезбедимо, каква-таква, средства.
Шта све од производа имате у понуди?
Катарина Ранковић: Готово све што бисте могли пронаћи код своје баке са села. Почевши од поврћа и воћа до зачинског биља и расада. Иако органска производња изискује велика улагања, свеједно имамо особу која продаје органско воће, са свим неопходним сертификатима. Такође, имамо комплетан бели мрсни програм, како крављи, тако и козји, као и разноразне месне и пчелиње производе.
Асортиман чине и свакојака брашна и производи од брашна, те зимница и коштуњаво воће, али и чајеви, ликери и вина. Ту је, наравно, слани и слатки програм: од погача и пита до ванилица и штрудли. Једино што не држимо су торте, а разлог је крајње једноставан – незахвалне су за паковање и доставу.
Што се тиче цена, а верујем да то многе занима, свака пољопривредница понаособ одређује своје цене, али рекла бих да су оне малтене исте као на пијаци и у продавницама, односно да не одударају превише.
Какви су вам планови за даље?
Катарина Ранковић: Најпре имамо у плану набавку возила, затим ангажовање већег броја пољопривредница и њихову обуку, што ће им помоћи да повећају производне капацитете, без довођења квалитета намирница у питање.
Ваша платформа се налази на .rs домену. Зашто сте одабрали баш њега?
Катарина Ранковић: Читава платформа Женска пијаца почива на пољопривредницама из Колубарског округа, који се, јелте, налази на простору западне Србије, па отуда и не треба да чуди што је .rs наш домен.
