Problem oslanjanja poslovanja na tuđe platforme
Za veliki šestočasovni pad svih aplikacija baziranih na Fejsbuk platformi koji se zbio početkom oktobra 2021. možemo reći da je imao svoje primarne i sekundarne posledice. Dok su primarne bile izražene konkretnim brojkama u vidu direktne finansijske štete po kompaniju i njene korisnike, indirektne je bilo teže kvantifikovati. Jedna od njih bila je i ta da je padom Fejsbuk platforme pala i kompletna poslovna, marketinška i prodajna platforma onih malih i mikrobiznisa koji se na nju oslanjaju kao na svoj jedini (ili dominantan) poslovno-prodajni digitalni prostor.
Ovaj incident je pred našu domaću poslovnu javnost postavio još jedno pitanje: da li se vlasnicima biznisa jednako može obiti o glavu strateška odluka da svoju korespondenciju elektronskom poštom povere platformama koje nisu pod njihovom kontrolom?
Naziv domena određuje i adresu elektronske pošte
Već smo ukazivali na to da je adekvatan izbor domenske ekstenzije i naziva domena jedan od ključnih koraka ka izgradnji savremenog brenda i digitalnog prisustva uopšte. Kompanijski sajt koji se nalazi na izabranom nazivu domena i kvalitetno kreiran predstavlja ključan element savremenog poslovanja od kojeg sve polazi i nad kojim njegov vlasnik ima punu i neupitnu kontrolu. Dobro osmišljeno i realizovano prisustvo na vebu gradi poverenje i učvršćuje odnose između vlasnika sajta (i brenda koji stoji iza njega) i njegovih korisnika, a upravo je poverenje valuta koja je izuzetno retka i tražena u onlajn okruženju.
Onlajn identitet firme oličen je u nazivu internet domena kojim nije definisana samo adresa veb-sajta, već i adresa elektronske pošte. I dok se o povezanosti između naziva domena i veb-adrese sajta nekako više zna i govori, o e-pošti se obično razmišlja tek kada nešto pođe loše, što predstavlja veliku grešku, s obzirom na značaj ovog servisa u okvirima digitalnog poslovanja.
Pouzdan servis za savremen biznis
Iako je reč o tehnologiji staroj više decenija, elektronska pošta vremenom nije izgubila značaj. Naprotiv, ona je jeftin, brz, efikasan, svima dostupan i masovno korišćen medij kojim se, između ostalog, vrši akvizicija novih klijenata i korisnika, obaveštava zajednica o informacijama značajnim za brend (mejling liste), kao i sredstvo konverzije potencijalnih kupaca u konkretne.
Odreći se e-pošte kao marketinškog i prodajnog kanala, dakle, nikako ne bi bio mudar potez. No, trebalo bi obratiti pažnju na osnovna pravila njegovog ispravnog korišćenja, od kojih je svakako najbitnije izbegavanje korišćenja svih naziva domena koji nisu pod vašom kontrolom i koji mogu da izazovu nepoverenje primalaca i druge probleme u vezi sa sigurnošću i integritetom sadržaja poruka.
Tipičan primer bio bi korišćenje adresa za slanje e-pošte koje potiču sa nekog od javnih, besplatnih, generičkih servisa za te namene (Dži-mejl, Jahu i dr). Naročito za biznise u povoju može delovati da je nekritičko i potpuno oslanjanje na takve platforme solidan potez jer kompanije koje stoje iza njih pružaju i mnoštvo drugih servisa koji su duboko integrisani međusobno i sa elektronskom poštom. Ako tome dodamo i činjenicu da je integracija (konvergencija) izvršena i sa najpopularnijim operativnim sistemom za mobilne uređaje - Androidom, izbor jedne @gmail adrese je, na prvi pogled, potpuno logičan. U praksi je, međutim, situacija sasvim drugačija.
Izazovi i rizici korišćenja javnih servisa e-pošte
Tehnička lakoća slanja masovnih cirkularnih poruka elektronske pošte sa Dži-mejl platforme nosi sa sobom znatne izazove i rizike:
- Izbor korisničkog imena (naziva) pošiljaoca
U slučaju rudimentarnog i besplatnog korišćenja Dži-mejl usluge ili sličnog generičkog servisa, velika je verovatnoća da je željeni naziv pošiljaoca (korisnika naloga e-pošte) već zauzet. To praktično znači da ne samo što ne možete da slobodno izaberete domensku ekstenziju (ona će uvek biti @gmail.com), već to ne možete da učinite ni za prvi deo adrese e-pošte (korisničko ime).
Osim toga, u slučaju da je neophodno kreiranje više naloga e-pošte, morali biste da budete „kreativni”, ali u negativnom smeru, što bi verovatno dovelo do adresa poput zubarskaordinacijapetrovic1@gmail.com, zubarskaordinacijapetrovic2@gmail.com itd., što, priznaćete, ni vizuelno ne deluje dobro.
- Poveravanje liste kontakata tuđoj platformi
Korišćenje Dži-mejl servisa podrazumeva deljenje osetljivih podataka sa trećim licem, što predstavlja rizik po privatnost, bezbednost i integritet usluge.
- Dešavanja van vaše kontrole
Iako kompanija Gugl tvrdi da je njen servis e-pošte dostupan preko 99% vremena, slučajevi pada sistema, njegove nedostupnosti i e-pisama koja nikada nisu stigla do primaoca nisu retki i na to kao korisnik nemate nikakav uticaj. Vi ste na platformi samo jedan od korisnika i kao takav zavisite od njihove profesionalnosti i dobre volje.
- Bezbednosna pitanja
Javni servisi elektronske pošte su na posebnom i čestom udaru hakera s obzirom na to da na taj način napadači mogu da u jednom mahu preuzmu kontrolu nad velikim brojem naloga i dođu do znatne količine osetljivih informacija koje ti nalozi sadrže.
- Pitanja privatnosti informacija
Iako svaki takav servis ima izložene uslove korišćenja u kojima je posebno mesto rezervisano za stavke u vezi sa mehanizmima i procedurama zaštite privatnosti razmenjenih informacija, mnogi od njih se poslednjih godina nisu pokazali kao naročiti „šampioni” u toj oblasti, te je dodatni nivo opreza po ovom pitanju i te kako opravdan.
Poverenja primalaca - ključno pitanje komunikacije e-poštom
Ključna stavka u vezi sa izborom načina na koji ćete se obraćati svojim pratiocima i klijentima putem e-pošte je pitanje poverenja.
Stručnjaci za digitalno poslovanje ističu da naziv domena (samim tim i adrese e-pošte) prilagođen potrebama brendiranja pospešuje kredibilitet, gradi profesionalni imidž i pozitivno utiče na celokupan brend. Ako, na primer, otvarate zubarsku ordinaciju, sva je prilika da će primaoci radije otvoriti e-poruku koja im stiže sa adrese dr.petar.petrovic@zubarskaordinacijapetrovic.rs nego zubarskaordinacijapetrovic1@yahoo.com.
Iako iza obe adrese jednako mogu da obitavaju legitimni nosioci poslovanja, jedno skorašnje relevantno istraživanje pokazalo je da 79% korisnika e-pošte ima više poverenja u poruke e-pošte koje su im stigle sa poslovne adrese koja dolazi sa naziva domena koji označava sam biznis. Navedena anketa ukazala je i na to da je 72% ispitanih sklonije da reaguje na pismo sa brendirane poslovne adrese e-pošte nego na ono poslato sa neke generičke platforme.
Ukoliko je čitav servis e-pošte pod vašom direktnom kontrolom, možete nesmetano da razvijate marketinške strategije i akcije koje uključuju unakrsno brendiranje - kontakt adresa e-pošte na brošuri ili letku je sama po sebi u svrsi promocije, a u slučaju korišćenja nekog javnog internet servisa, realno je da više promovišete taj servis nego svoj biznis.
Prilikom izbora naziva domena trebalo bi, dakle, posebno uzeti u obzir i celokupan segment poslovanja koji se oslanja na razmenu e-pošte. Osim što je reč o alatu koji izdržava sve testove vremena i koristi se više nego ikad pre, promišljena upotreba e-pošte poslužiće vam i kao metoda za izgradnju vašeg veb-prisustva i onlajn identiteta posla kojim se bavite.
