Besplatnu mejl adresu, često i više njih, na nekom od popularnih servisa kao što je Dži-mejl (Gmail) ima svako od nas. Koristimo je za logovanje na različite servise, za privatnu korespondenciju, preko nje pristupamo brojnim uslugama. Globalne kompanije koje nam ih suštinski daju na korišćenje solidno vode računa o bezbednosti naše pošte, pa smo prilično zadovoljni. Vođeni tom logikom, besplatne mejl adrese ljudi veoma često koriste i za poslovnu komunikaciju, razmišljajući da nema potrebe da plaćaju registraciju naziva domena i mejl hosting ako besplatna usluga korektno radi. I to je sve u redu, dok se ne dogodi „ali“.
Pre svega nekoliko nedelja, kompanija Gugl (Google), globalni gigant u pružanju brojnih besplatnih servisa, kao što su servis e-pošte, skladištenje podataka i dr., objavila je da se uslovi korišćenja tih servisa znatno menjaju. Naime, od juna 2021. više neće biti moguće čuvanje fotografija visokog kvaliteta/visoke rezolucije u neograničenom obimu, kako je trenutno. Na iskorišćenost prostora na Guglovom klaudu sada utiču samo fotografije koje su sačuvane u originalnom formatu, koji često zahteva mnogo prostora, u zavisnosti od kvaliteta kamere. Nakon navedenog datuma, korisniku na raspolaganju ostaje 15 gigabajta prostora za sve podatke koje čuva na Guglovom klaudu, uključujući dokumente koje sačuva iz imejl poruka ili na drugi način, fotografije, video-zapise, uz mogućnost da dokupi prostor ili da izbriše određene podatke kada stigne do limita. Takođe, kada korisnik iskoristi sav besplatan prostor, njemu servis praktično neće raditi sve dok ne obriše dovoljno podataka ili dokupi još prostora.
Šta nam govori sve ovo?
Besplatne stvari nekad (čitaj: uglavnom) skupo koštaju. Uslovi ovog servisa su ovim promenjeni do te mere da nekim korisnicima nije prihvatljivo da nastave da ih koriste. Stvar čini složenijom baš to što ovde nije reč o prostom skladištenju podataka, već o kompleksnijem servisu. Neko ko ga je dugoročno koristio svoje poslovne aktivnosti fokusirao je na određen nalog i adresu e-pošte koju je koristio, a ukoliko želi da napusti ovaj servis i pređe na neki drugi, treba da obaveštava kontakte o promeni adrese. Ti kontakti treba da upamte na kojoj adresi mogu da ga nađu. Međutim, to nije najteža stvar koju treba da promeni. Čeka ga i ažuriranje podataka na svim servisima kojima upravlja putem te imejl adrese. Ukratko - obiman posao.
Možda je u celom slučaju najbitnija činjenica da jedan ovakav internet gigant može jednostrano da promeni uslove u svakom trenutku i time pogodi milione korisnika. Sada su promenjeni uslovi skladištenja podataka, ali sutra mogu biti promenjeni uslovi korišćenja servisa e-pošte. Recimo, kompanija može postaviti limit u pogledu količine primljene pošte ili početi i taj servis da naplaćuje. Moguća je i drastičnija situacija: da kompanija potpuno obustavi pružanje određenog servisa, u kom slučaju dolazi do gubitka sadržaja i podataka. Gugl je već ugasio na desetine svojih servisa, recimo Google+ ili Google URL shortener, i pitanje je koji je sledeći.
Kakve sve to veze ima sa internet domenima?
Razmena elektronske pošte jedan je od postulata modernog poslovanja. Ne samo što je svakom biznisu neophodna adresa e-pošte za obavljanje poslovne korespondencije, već je ta adresa i svojevrstan ambasador firme, ali i sredstvo za uspostavljanje kontakta sa firmom. Nepromenljivost poslovne imejl adrese je izuzetno važna u poslovanju. Zato je važno da se onlajn komunikacija odvija sa sopstvenog naziva domena, jer korisnik upravlja njime dok god je uredno registrovan, a samostalno se opredeljuje i koji će paket povezanih usluga koristiti, čime svoju poslovnu e-poštu drži pod svojom kontrolom. Tržište hostinga je veliko i lako je promeniti hosting provajdera ako je potrebno, a uslovi korišćenja naziva domena se ne menjaju tako drastično kao uslovi korišćenja besplatnih servisa, tako da je teško zamisliti okolnosti koje bi nekog korisnika odvratile od daljeg korišćenja adrese e-pošte na vlastitom nazivu domena. Registri naziva domena imaju definisan ugovorni odnos registranta (korisnika) i registra, i korisnik je zaštićen od jednostranih odluka. Tako RNIDS-ovi Opšti uslovi o registraciji naziva nacionalnih internet domena uređuju uslove, postupak registracije i način korišćenja naziva .rs i .срб domena, ali i odnose RNIDS-a, kao organizacije koja upravlja registrom, i registranata naziva domena.
Servisi povezani sa registracijom naziva domena, kao što je hosting, nisu neraskidivo povezani sa registracijom domena, pa je sasvim moguće promeniti pružaoca ovog servisa bez ikakvog uticaja na naziv domena i adresu e-pošte. Činjenica je da je reč o više servisa koje korisnik treba da povezuje i usklađuje jedne sa drugim, ali to korisniku ostavlja i određenu autonomiju. Ono što je najznačajnije jeste to da registrant ima pravo samostalnog korišćenja naziva domena koje nije povezano sa nekom drugom uslugom, čime je slobodan da na tržištu pronađe uslove koji njemu najviše odgovaraju za usluge poput hostinga, skladištenja podataka i sl.
Opšti uslovi o radu ovlašćenih registara RNIDS-a su krajnje eksplicitni u cilju garancije određenih prava korisnika. Tako ovlašćeni registar ima pravo da poslove registracije naziva nacionalnih internet domena nudi sa svojim drugim proizvodima i uslugama, ali je dužan da registrantima omogući i pojedinačnu registraciju naziva internet domena, bez vezivanja za druge svoje proizvode ili usluge. Registrantu je garantovano pravo da može da promeni ovlašćeni registar kad god zaželi, a navedenim dokumentom je određeno da je trenutni ovlašćeni registar dužan da u tom procesu bezuslovno sarađuje sa registrantom, novim ovlašćenim registrom i RNIDS-om.
