Проблем ослањања пословања на туђе платформе
За велики шесточасовни пад свих апликација базираних на Фејсбук платформи који се збио почетком октобра 2021. можемо рећи да је имао своје примарне и секундарне последице. Док су примарне биле изражене конкретним бројкама у виду директне финансијске штете по компанију и њене кориснике, индиректне је било теже квантификовати. Једна од њих била је и та да је падом Фејсбук платформе пала и комплетна пословна, маркетиншка и продајна платформа оних малих и микробизниса који се на њу ослањају као на свој једини (или доминантан) пословно-продајни дигитални простор.
Овај инцидент је пред нашу домаћу пословну јавност поставио још једно питање: да ли се власницима бизниса једнако може обити о главу стратешка одлука да своју кореспонденцију електронском поштом повере платформама које нису под њиховом контролом?
Назив домена одређује и адресу електронске поште
Већ смо указивали на то да је адекватан избор доменске екстензије и назива домена један од кључних корака ка изградњи савременог бренда и дигиталног присуства уопште. Компанијски сајт који се налази на изабраном називу домена и квалитетно креиран представља кључан елемент савременог пословања од којег све полази и над којим његов власник има пуну и неупитну контролу. Добро осмишљено и реализовано присуство на вебу гради поверење и учвршћује односе између власника сајта (и бренда који стоји иза њега) и његових корисника, а управо је поверење валута која је изузетно ретка и тражена у онлајн окружењу.
Онлајн идентитет фирме оличен је у називу интернет домена којим није дефинисана само адреса веб-сајта, већ и адреса електронске поште. И док се о повезаности између назива домена и веб-адресе сајта некако више зна и говори, о е-пошти се обично размишља тек када нешто пође лоше, што представља велику грешку, с обзиром на значај овог сервиса у оквирима дигиталног пословања.
Поуздан сервис за савремен бизнис
Иако је реч о технологији старој више деценија, електронска пошта временом није изгубила значај. Напротив, она је јефтин, брз, ефикасан, свима доступан и масовно коришћен медиј којим се, између осталог, врши аквизиција нових клијената и корисника, обавештава заједница о информацијама значајним за бренд (мејлинг листе), као и средство конверзије потенцијалних купаца у конкретне.
Одрећи се е-поште као маркетиншког и продајног канала, дакле, никако не би био мудар потез. Но, требало би обратити пажњу на основна правила његовог исправног коришћења, од којих је свакако најбитније избегавање коришћења свих назива домена који нису под вашом контролом и који могу да изазову неповерење прималаца и друге проблеме у вези са сигурношћу и интегритетом садржаја порука.
Типичан пример био би коришћење адреса за слање е-поште које потичу са неког од јавних, бесплатних, генеричких сервиса за те намене (Џи-мејл, Јаху и др). Нарочито за бизнисе у повоју може деловати да је некритичко и потпуно ослањање на такве платформе солидан потез јер компаније које стоје иза њих пружају и мноштво других сервиса који су дубоко интегрисани међусобно и са електронском поштом. Ако томе додамо и чињеницу да је интеграција (конвергенција) извршена и са најпопуларнијим оперативним системом за мобилне уређаје - Андроидом, избор једне @gmail адресе је, на први поглед, потпуно логичан. У пракси је, међутим, ситуација сасвим другачија.
Изазови и ризици коришћења јавних сервиса е-поште
Техничка лакоћа слања масовних циркуларних порука електронске поште са Џи-мејл платформе носи са собом знатне изазове и ризике:
- Избор корисничког имена (назива) пошиљаоца
У случају рудиментарног и бесплатног коришћења Џи-мејл услуге или сличног генеричког сервиса, велика је вероватноћа да је жељени назив пошиљаоца (корисника налога е-поште) већ заузет. То практично значи да не само што не можете да слободно изаберете доменску екстензију (она ће увек бити @gmail.com), већ то не можете да учините ни за први део адресе е-поште (корисничко име).
Осим тога, у случају да је неопходно креирање више налога е-поште, морали бисте да будете „креативни”, али у негативном смеру, што би вероватно довело до адреса попут zubarskaordinacijapetrovic1@gmail.com, zubarskaordinacijapetrovic2@gmail.com итд., што, признаћете, ни визуелно не делује добро.
- Поверавање листе контаката туђој платформи
Коришћење Џи-мејл сервиса подразумева дељење осетљивих података са трећим лицем, што представља ризик по приватност, безбедност и интегритет услуге.
- Дешавања ван ваше контроле
Иако компанија Гугл тврди да је њен сервис е-поште доступан преко 99% времена, случајеви пада система, његове недоступности и е-писама која никада нису стигла до примаоца нису ретки и на то као корисник немате никакав утицај. Ви сте на платформи само један од корисника и као такав зависите од њихове професионалности и добре воље.
- Безбедносна питања
Јавни сервиси електронске поште су на посебном и честом удару хакера с обзиром на то да на тај начин нападачи могу да у једном маху преузму контролу над великим бројем налога и дођу до знатне количине осетљивих информација које ти налози садрже.
- Питања приватности информација
Иако сваки такав сервис има изложене услове коришћења у којима је посебно место резервисано за ставке у вези са механизмима и процедурама заштите приватности размењених информација, многи од њих се последњих година нису показали као нарочити „шампиони” у тој области, те је додатни ниво опреза по овом питању и те како оправдан.
Поверења прималаца - кључно питање комуникације е-поштом
Кључна ставка у вези са избором начина на који ћете се обраћати својим пратиоцима и клијентима путем е-поште је питање поверења.
Стручњаци за дигитално пословање истичу да назив домена (самим тим и адресе е-поште) прилагођен потребама брендирања поспешује кредибилитет, гради професионални имиџ и позитивно утиче на целокупан бренд. Ако, на пример, отварате зубарску ординацију, сва је прилика да ће примаоци радије отворити е-поруку која им стиже са адресе dr.petar.petrovic@zubarskaordinacijapetrovic.rs него zubarskaordinacijapetrovic1@yahoo.com.
Иако иза обе адресе једнако могу да обитавају легитимни носиоци пословања, једно скорашње релевантно истраживање показало је да 79% корисника е-поште има више поверења у поруке е-поште које су им стигле са пословне адресе која долази са назива домена који означава сам бизнис. Наведена анкета указала је и на то да је 72% испитаних склоније да реагује на писмо са брендиране пословне адресе е-поште него на оно послато са неке генеричке платформе.
Уколико је читав сервис е-поште под вашом директном контролом, можете несметано да развијате маркетиншке стратегије и акције које укључују унакрсно брендирање - контакт адреса е-поште на брошури или летку је сама по себи у сврси промоције, а у случају коришћења неког јавног интернет сервиса, реално је да више промовишете тај сервис него свој бизнис.
Приликом избора назива домена требало би, дакле, посебно узети у обзир и целокупан сегмент пословања који се ослања на размену е-поште. Осим што је реч о алату који издржава све тестове времена и користи се више него икад пре, промишљена употреба е-поште послужиће вам и као метода за изградњу вашег веб-присуства и онлајн идентитета посла којим се бавите.
