Гостовао нам је Милош Скокић, суоснивач агенције Жишка.
Милош Скокић је суоснивач агенције Жишка, креативни директор и креатор садржаја. Адвертајзингом се бави од 2013. године, са фокусом на дигитални маркетинг и садржај. Постао је предузетник 2016. од када се оријентише на организацију креативног рада и адвертајзинг у генералном смислу. Говорник је на регионалним конференцијама, један је од DIMAQ тренера, и често жирира адвертајзинг фестивале. Стално истражује формате и нове креативне изразе, а Жишка подкаст, његов гејминг Јутјуб канал и ТикТок профил посвећен „штреберској“ култури су неки од последњих успешних пројеката или само забавних хобија. Тешко је проценити.
У овом интервјуу дао нам је одговоре на следећа питања:
- Која врста промоције бренда, услуге или производа тренутно најбоље пролази?
- Када је промоција у питању, шта можемо да урадимо сами, а шта је најбоље оутсоурце-овати агенцији или неком ко је стручнији у томе?
- Колико је важан органски reach и шта он подразумева?
- Шта алгоритам фаворизује на друштвеним мрежама?
- Колико су важни извештаји и шта је заправо битно да пратимо у њима?
Не пропустите да чујете одговоре на ова кључна питања за ваше пословање.
1. Која врста промоције бренда, услуге или производа тренутно најбоље пролази?
Све зависи, у смислу зависи од индустрије, зависи од циљне групе, зависи од производа. Не постоји једно решење за све адвертисинг проблеме. Али сад кад смо то установили могу да ти кажем које најбоље пролази. А то је у ствари вертикални видео. И вероватно те не изненађује тај одговор. Вертикални видео на дигиталним медијима је постао главни и медијски најефикаснији формат за оглашавање и, у ствари, и за преношење било какве поруке.
Тако да, када данас маркетиншке агенције сарађују са клијентима, неку прву шансу коју траже за побољшање неког њиховог комуникацијског микса је да ли довољно користе вертикални видео. Зашто је то тако? Не зато што је неко од нас одлучио да то постане главни формат, већ је одговор за то у самом алгоритму. Велике друштвене мреже, на почетку са ТикТоком који је ствари и започео тај тренд пре неколико година, су одлучиле да је формат који ће највише награђивати reach-ом, a који ће највише награђивати досегом и видљивошћу, кратки вертикални видео, значи видео који се гледа на мобилном телефону, без окретања.
И, као што рекох, то креће са ТикТоком, са њиховим алгоритмом који даје узор с једне стране Инстаграм reels-има као, рецимо да је иста ствар само на другој платформи, а врло брзо након тога и Јутјуб има свој shorts, тако да данас смо у ситуацији где када произведемо вертикални видео трајања до минут, он је вероватно погодан за све маинстреам канале у смислу дигиталне комуникације.
Самим тим је продукцијски најефикаснији, а медијски је такође најефикаснији јер се управо ове платформе које сам поменуо и даље такмиче у вези с тим која ће боље сервирати тај садржај. Тако да, то би био кратак одговор на питање.
2. Када је промоција у питању, шта можемо да урадимо сами, а шта је најбоље оутсоурце-овати агенцији или неком ко је стручнији у томе?
Најједноставнији одговор би био - ако можеш да урадиш све сам, уради све сам. И, ако је то успешно и ради посао за твој бизнис како си ти замислио, уради све то сам. Ово се највише, као савет, односи на мале бизнисе. Мали бизниси данас могу много лакше него ли било када у историји, да производе свој садржај и да имају бенефит од тога.
И дословно имамо тренутно мале бизнисе који су ужасно успешни на ТикТоку и на Инстаграму и који, фактички целу своју комуникацију базирају на тим приземним, једноставним видеима креираним за потребе тог вертикалног видеа који смо поменули. Ти вертикални видеи досежу до великог броја људи и то резултира неком продајом или растом свести о бренду итд.
Међутим, јако је опасно мислити да је ово одговор који је примењив на све бизнисе. И даље постоје компаније, бизнис и брендови за којима овај приступ просто не функционише. Навешћу као пример потпуно супротан принцип, а то су рецимо глобалне компаније које послују на националним тржиштима. Такве компаније имају једну другачију потребу. Као што је малим бизнисима потребно да то буде ефикасно и јефтино, тако исто је великим компанијама потребно да садржај буде јако контролисан и да се прича о бренду прича управо на онај тачно начин на који је предвиђено бренд стратегијом. И у том смислу њима треба агенција која уме да брине о бренду, која уме да испоштује те постављене стандарде или да их постави.
Онда им треба професионална продукција која уме да изведе, да крафтује те видее и те садржаје баш онако како је упутством и сценаријом предвиђено. И то су просто процеси који захтевају пуно некаквих стручњака, експерата у својим областима, да би извели комуникацију.
Али опет да се вратим на почетак. Ако за бизнис циљеве то ради - пробај сам, а ако не успеваш сам, ако ниси задовољен резултатима - пробај са агенцијом, па онда упореди шта ти ради агенција, шта ћеш да радиш ти сам и види просто шта ти доноси вредност.
3. Колико је важан органски reach и шта он подразумева?
Ми смо дуго година клијентима, као маркетиншка агенција, говорили једну ствар, а то - је органски reach постоји, али на њему не можемо заснивати наше стратегије. И то ја мислим да је из угла бизниса тачно. Ми морамо имати стратегију која укључује paid медијe ако покушамо ишта амбициозније да урадимо.
Међутим, чињеница је да нас помало сада ТикТок са тим својим, у суштини веома дисруптивним бизнис моделом, последњих пар година демантује. И чињеница је да брендови, појединци, инфлуенсери успевају на ТикТоку са јако малим, скоро непостојећим буџетима и само користећи стратегију органског reach-а, да ураде невероватне ствари.
Ја и даље мислим да је важно да о томе причамо на један одговоран начин и да опет подвучем ту поруку. Органски reach ипак и даље, и узимајући обзир ТикТок, није стратегија и даље. Један од разлога зашто мислим да је то важно да поменем је тај што је питање можда не дана, али месеца када ће ТикТок оглашавање кренути код нас.
И имаћемо на ТикТоку једну нову еру ТикТока где ће плаћено оглашавање преузети примат нарочито за брендове.
За брендове ће постати готово немогуће да имају стратегију на ТикТоку која се базира потпуно на органском reach-у. Када се то деси на ТикТоку, тиме мислим да, како да кажем, иако је то једна друштвена мрежа, то је друштвена мрежа која тренутно диктира трендове, рекао бих да је то једна зрелост платформи да нема назад.
Када се то деси опет ћемо причати о добрим медијским плановима, о плаћеним оглашавању, о амбициозним продукцијама итд.
Људи су се мало опустили, да кажем, некако се превише ослањају и на Рилс и на ТикТок управо зато што не морају да улажу неки додатни новац да би добили неки резултат, али просто ја мислим да је са сваким новим алатом било питање када ће почети да се наплаћује.
Тако је. То су све бизниси. Све те компаније које ми помињемо, ми често не размишљамо о томе, су компаније које су профитно оријентисане. ТикТок мора да заради свој новац као што је тонсвојевремено морао Фејсбук, као што је својевремено морао Инстаграм, као што мора Јутјуб. Те у том смислу ми смо само део тог екосистема и тај бесплатан reach који ми добијамо није бесплатан, то је само long game за те компаније. Они су, јако успешно и на један инспиративан начин усмерили читаву индустрију и креаторе да стварају на тај начин, а сада ћемо да платимо то.
4. Шта алгоритам фаворизује на друштвеним мрежама?
То је занимљиво питање зато што ја мислим да се та ствар, у ствари, не мења иако делује да је тако.
Рецимо кад бисмо сад гледали уназад, вероватно бисмо рекли ТикТок је доминантан задњих пар година и вертикални видео, пре тога је био дигитални видео, пре тога су биле заједнице на Фејсбуку. Као стално се мења што фаворизује алгоритам, али суштински све што те компаније покушавају под дешавањем алгоритма да ураде је да обезбеде, и ово ће звучати утопијски, али боље искуство за гледаоца, боље искуство за особу која то конзумира преко уређаја.
Јер суштински оно што јесте мотивација компанија попут ТикТока, Фејсбука итд. је да ми више времена проведемо гледајући баш њихову платформу. Шта то у преводу значи? ТикТоку је у интересу да ми сервира добре приче које ће мене задржати на екрану. Или да баш технички то објасним, видео који има висок retention rate је за ТикТок добар видео.
Шта то значи? Видео које људи гледају до краја или барем великом проценту је сигнал ТикТоку - аха, ово је нешто релевантно и ово треба да сервирам већем броју људи да би, просто опет кажем, већи број људи провео више времена на њиховој, а не на некој другој платформи. Тако да кратак одговор, као и увек - добар садржај.
У ствари, алгоритам форсира добар садржај и знам да ће сад људи рећи, видео сам ТикТок, нема тамо ништа добро, али добар из оног неког угла објективне људске природе. Значи оно што људи желе да гледају. У тој смислу добар.
5. Колико су важни извештаји и шта је заправо битно да пратимо у њима?
То је ужасно комплексно питање зато што су нам дигитални канали омогућили да пратимо све. И онда смо ми рекли: па добро онда ћемо да пратимо све. Али заправо то главно питање у целој тој ствари је - која бројка ти омогућава да нешто промениш или да нешто урадиш? Важи се само онај извештај који, кад прочиташ, зна шта треба да радиш.
Ако ја теби сад презентујем моје дигиталне резултате и кажем ти, не знам, reach је био 2 милиона, на овом посту имамо 3 милиона, на овом посту милион, ми се у ствари не бавимо извештајем. То су само неке бројке које није могуће тумачити. Али хајде прво да вам дам неки мало конструктивнији одговор. Поменуо сам reach јер већина људи се заустави ту.
Потребно је пратити и писати извештаје и квантитативно и квалитативно. У преводу квантитативно - хајде да видимо колико људи је видело наш садржај, примера ради ако је дигитални канал, колико људи је било интерактивно с њим, али онда квалитативно - какви су то коментари, какав је то engagement. Па онда опет квантитативно - колико је људи отишло на наш сајт, али онда опет квалитативно - како је изгледала та посета сајту, шта они ураде кад дођу на сајт, шта читају. Па онда опет квантитативно - да ли чек аутују ако постоји нека продаја, а онда опет квалитативно - каква је та корпа, шта они купују. Да ли можемо да изведемо неке законитости… Аха, људи који долазе са Фејсбука то нам је јефтинији посетилац сајта, али он купује мање или јефтиније. Ово причам из главе, немам конкретне примере на уму.
Дакле, извештај мора бити подешен тако да ономе ко га слуша омогућава да каже, аха, онда знам шта ћу следеће да урадим. Сада ћу више улагати у Инстаграм, јер ми је ту просечна потрошачка корпа већа, примера ради. Ако имаш извештаје који ти не омогућавају да имаш тзв. ”action points”, значи шта треба урадити и то већ од следећег месеца, нешто ту није добро подешено.
То су неки, вероватно форме ради, извештаји које мораш да правиш и тако даље.
У главном је то Ексел табела са неким цифрама и на томе се све завршава. Заправо тај неки савет, тај квалитативни тренутак углавном зафали, што је заправо суштина, јер треба да знаш шта да радиш са тим цифрама.
Да, и јако су заводљиви извештаји. Рецимо, даћу један екстреман пример да би људи разумели. Ти гледаш неки извештај, имао си неку продајну акцију на дигиталу и сад гледаш колико људи је купило тај производ. И стварно може да буде јако успешна нека активација. Не знам, рецимо имали смо неки ваучер и купило га је 2000 људи. Али ти у том тренутку мораш да поставиш и питање: Шта је ова ствар урадила дугорочно за наш бренд? Да ли је послала неку другачију слику о нашем бренду? Да ли се променило нешто у перцепцији нашег потрошача? Можда ми нисмо бренд који је икада требало да има попуст или ваучер. Намерно наводим екстреман пример зато што мислим да ће људи из њега разумети мало ширу поенту, а то је да је извештај жива ствар и тумачење података мора буде жива ствар и нешто о чему може да се дискутује или у агенцији или у компанијама или у било каквом екосистему.
