Zato kreativce bije glas da su neorganizovani, često neodgovorni, ali jasno je da su neophodni zbog svojih talenata i nestandardnih, drugačijih i nekonvencionalnih ideja i razmišljanja (out of the box). To što neki dizajneri na desktopu svog računara imaju milion ikonica, to ne znači da nisu fantastični i talentovani dizajneri i da neće isporučiti savršeno rešenje za bilbord, Instagram post ili neku animaciju.
Za kreativce postoji samo „njihov“ svet koji ih okružuje, zato svi koji sa njima usko sarađuju treba da imaju na umu jednu rogobatnu i ne toliko čestu reč. Prokrestinacija! To je termin koji označava odlaganje u beskraj, odlaganje ne samo najmanjih obaveza, već redom svih zadataka koji su predviđeni čak i na dnevnom nivou. U ovom tekstu je precizno analiziran taj fenomen beskrajnog odlaganja.
Upravo prokrastinacija je čest uzrok kašnjenja kreativaca, bez obzira na to da li je reč o dizajnerima, kopirajterima, animatorima ili kompozitorima. Iluzija kreativaca je da ima vremena čak i kad ga nema, što dovodi do čuvenog proklizavanja, ili probijanja zadatog roka (deadline). Poslovica „kuća se gradi ciglu po ciglu”, ili „Rim nije sagrađen za jedan dan” kreativcima ne znači mnogo. Oni u tu priču ne veruju. Oni zapravo veruju da su velika ideja i jedna ili dve neprospavane noći dovoljne za čudo.
Kašnjenje i kreativnost obično idu ruku pod ruku. Mnogi su pokušavali da pronađu vezu između ta dva fenomena. Veza postoji.
Upravo zato ljudi koji sarađuju sa kreativcima treba da imaju na umu da obećani vizual, video ili tekst možda neće dobiti na vreme. Da li se sa tim treba pomiriti? Nikako!
Kako bi predupredili tu neprijatnost, kreativcima se obično prećutkuje stvarni rok, pa im se zada poseban datum. Plasira im se laž, ali za njihovo dobro. Obično je to nekoliko dana ranije. Rok se za kreativce pomera kako bi se naručilac obezbedio, a kreativac u tih nekoliko dana uradio posao do kraja. Ta trik tehnika nije nepoznata mnogim organizatorima posla (akauntima) koji su zaposleni u advertajzing agencijama.
Kad već postoje bele laži (white lies) nije ni strašno skratiti kreativcima rok nekoliko dana. Jer, to je za svačije dobro. Bele laži se i po definiciji izgovaraju kako se ne bi povredila osećanja ljudi.
Organizovani ljudi su poput Eksela (Excel) i precizni su u potpunosti, dok su kreativci više nalik Pauer pointu (Power Point), uvek se menjaju i vole da menjaju.
Kreativci danas rade istovremeno na više projekata (multitaskuju) i često su rasejani. Zato je poželjno sa njima praviti makar nedeljne sastanke rekapitulacije. „Čisto da vidimo kako nam ide”, to je čarobna rečenica upućena kreativcima. Nakon svakog od tih sastanaka koji služe kao presek stanja, poželjno je kreativcima kao napomenu poslati siže ili rekapitulaciju (recap). Oni moraju da imaju pisani trag o svemu što se dogovara, jer će nenamerno zaboraviti ako im se samo usmeno prenese.
Sve to se radi u cilju kontinuiteta, kako bismo sa kreativcima održali kontakt i kako bi se pratio razvoj projekta. Percepcija vremena nije ista kod svih ljudi, odnosno, kod kreativaca je vreme prilično relativna stvar.
Ukoliko je ove nedelje izašla nova sezona serije Stranger Things ili Peaky Blinders, ili je izašla nova verzija neke popularne igrice, vrlo verovatno da će kreativci prvo ispratiti taj sadržaj, a za posao će reći „ima vremena”. Odlagaće finalizaciju projekta do poslednjeg trenutka, odnosno dok ne upadnu u cajtnot.
Zato je kreativce potrebno suptilno napominjati i pratiti, ali nikako uznemiravati. Takva je igra, takva su nepisana pravila. Kreativcima je lako ući pod kožu. Samo treba biti strpljiv.
P. S. Autor ovog teksta je proklizao tri dana.
