Zakupili ste odgovarajući naziv domena, onaj koji ste odavno želeli. A da li je on korišćen? Ma, koga je briga ko je bio prethodni vlasnik...
Problem i leži u tome što to pitanje često može biti vrlo značajno. Kada zakupite novi naziv domena, on sa sobom ume da donese mnoge stvari iz prethodnog života. U prvom redu, domeni koji su već bili korišćeni povući će stari saobraćaj. Evo jedne zanimljive priče reinkarniranog naziva domena.
Iza sedam klauda i sedam servera…
Naziv domena koji je koristio proizvođač kućnih servera za skladištenje podataka (NAS – Network Attached Storage), naravno u svrhu prodaje u Srbiji, verovatno usled preuređivanja svog onlajn nastupa i centralizacije svega na svega na naziv .com, nije obnovljen. Jednostavno, neko u firmi je odlučio da taj naziv .rs domena nije potreban i da ga nadalje neće plaćati jer je višak. Štedi se, svakako, kada se ukidaju nepotrebni lokalni nazivi domena.
Baš ta savršena kombinacija slova uklopila se novom vlasniku u naziv njegove nove marketinške agencije, koji je isti naziv domena registrovao nekoliko meseci kasnije. Presrećan, registrujući taj naziv domena, nije ni slutio šta mu je prethodni vlasnik ostavio u amanet.
Onlajn žmurke
Naime, taj naziv domena je u prethodnom životu postao vrlo važan u firmi, što, izgleda, mnogi nisu znali. U nekom trenutku, neko u toj firmi za proizvodnju servera došao je na izvesnu ideju da za osvežavanje (apdejt) firmvera na svim proizvodima iskoristi upravo ovaj naziv domena. Da zlo bude veće, ova adresa je „hardkodovana“ (upisana za stalno) na ovim kućnim serverima, nije promenjena, i svi serveri i dan-danas traže apdejt na tom nazivu domena. A on ponosno služi sada vlasniku marketinške agencije.
Neočekivani saobraćaj na domenu, gde kućni serveri traže novi apdejt, prouzrokovao je da se svake sekunde pojave četiri zahteva za stranicom koja ne postoji na sajtu. Pogađate – svi zahtevi su identični, otprilike domen.rs/server-update/new. Apdejta nema, ali ima saobraćaja.
A onda je baka pojela vuka
Onog trenutka kada ovaj proizvođač servera sazna za ovu priču, ušteda koju su napravili ukidanjem samo ovog naziva domena pretvoriće se u trošak velikih razmera. Nastavak priče će to objasniti. Revnosni hosting provajder primetio je sporni saobraćaj i sve prijavio CERT-u, koji je, ne časeći časa, prijavio sve firmi. Firma je krenula u ispitivanje i uočila grešku na hiljadama svojih servera. I sada sledi operacija da se svi ti serveri osposobe da traže apdejt na pravoj lokaciji, na svom sajtu. Da li će ta operacija biti skupa ili vremenski opsežna pitanje je za firmu. Ali, kako se kaže, svega ovoga ne bi bilo da je Perica odmah otišao u policiju – da su naziv domena zadržali i obnovili ga na nekoliko godina, makar ga i ne koristili.
Takođe postoji i jedno otvoreno pitanje – sigurnost kućnih podataka. Sasvim sigurno je da ovakvi pogrešni zahtevi otkrivaju tačnu IP adresu kućnih servera. Pored toga, upitno je koliko kućni vlasnici ovakvih servera znaju da ga zaključaju. Dakle – potencijalno, ugrožena je privatnost samih korisnika tih servera i moguće je curenje njihovih podataka.
Bolje domen u ruci, nego problem na grani
Veće kompanije i organizacije moraju da nauče da, iako se čini kao trošak da se postojeći nazivi domena obnavljaju, čak i ako se ne koriste, trebalo bi da ih zadrže nekoliko godina kako bi bili sigurni da stvarno nisu potrebni. Nekada o tome odlučuju nedovoljno stručna lica, nekada su stručna lica sigurna da im taj domen neće trebati, ali se zapravo ovo mora shvatiti kao pravilo. Mislite o tome svaki put kada se odlučite da promenite svoj onlajn nastup.
Da zlo bude veće, odluka da se samozvani nepotrebni naziv domena „otkači” može da otvori veliku sigurnosnu rupu koja i kompaniju i njene korisnike može koštati mnogo više, kako para tako i živaca.
Rvanje slobodnim stilom za domene – „drop-kečeri“
Da nema ovakvih domena, ne bi postojali ni takozvani drop-kečeri. Nazive domena koji sa sobom iz prošlog života donose saobraćaj utrkuju se da registruju i love određeni ljudi, a iz tog saobraćaja naplaćuju višestruke iznose kroz SEO i druge optimizacije. „Drop-kečing“ je, u stvari, brzo registrovanje isteklog naziva domena, kada mu prođe grejs period (obično 30 dana nakon isteka, gde pravo obnove zadržava dotadašnji vlasnik). Ukoliko je naziv domena interesantniji, i nosi sa sobom dosta saobraćaja iz prethodnog života, „drop-kečeri“ se utrkuju ko će ga pre registrovati, i to može da bude i samo par sekundi nakon što naziv domena postane slobodan za registraciju.
„Drop-kečeri“, ili „domejneri“ ne naplaćuju samo saobraćaj. Oni, na primer, registruju naziv domena koji je neko propustio da obnovi, pa mu ga nude (na sekundarnom tržištu) nazad po višestruko većoj ceni. Ali to je već neka druga priča.
