Закупили сте одговарајући назив домена, онај који сте одавно желели. А да ли је он коришћен? Ма, кога је брига ко је био претходни власник...
Проблем и лежи у томе што то питање често може бити врло значајно. Када закупите нови назив домена, он са собом уме да донесе многе ствари из претходног живота. У првом реду, домени који су већ били коришћени повући ће стари саобраћај. Ево једне занимљиве приче реинкарнираног назива домена.
Иза седам клауда и седам сервера…
Назив домена који је користио произвођач кућних сервера за складиштење података (NAS – Network Attached Storage), наравно у сврху продаје у Србији, вероватно услед преуређивања свог онлајн наступа и централизације свега на свега на назив .com, није обновљен. Једноставно, неко у фирми је одлучио да тај назив .rs домена није потребан и да га надаље неће плаћати јер је вишак. Штеди се, свакако, када се укидају непотребни локални називи домена.
Баш та савршена комбинација слова уклопила се новом власнику у назив његове нове маркетиншке агенције, који је исти назив домена регистровао неколико месеци касније. Пресрећан, региструјући тај назив домена, није ни слутио шта му је претходни власник оставио у аманет.
Онлајн жмурке
Наиме, тај назив домена је у претходном животу постао врло важан у фирми, што, изгледа, многи нису знали. У неком тренутку, неко у тој фирми за производњу сервера дошао је на извесну идеју да за освежавање (апдејт) фирмвера на свим производима искористи управо овај назив домена. Да зло буде веће, ова адреса је „хардкодована“ (уписана за стално) на овим кућним серверима, није промењена, и сви сервери и дан-данас траже апдејт на том називу домена. А он поносно служи сада власнику маркетиншке агенције.
Неочекивани саобраћај на домену, где кућни сервери траже нови апдејт, проузроковао је да се сваке секунде појаве четири захтева за страницом која не постоји на сајту. Погађате – сви захтеви су идентични, отприлике domen.rs/server-update/new. Апдејта нема, али има саобраћаја.
А онда је бака појела вука
Оног тренутка када овај произвођач сервера сазна за ову причу, уштеда коју су направили укидањем само овог назива домена претвориће се у трошак великих размера. Наставак приче ће то објаснити. Ревносни хостинг провајдер приметио је спорни саобраћај и све пријавио ЦЕРТ-у, који је, не часећи часа, пријавио све фирми. Фирма је кренула у испитивање и уочила грешку на хиљадама својих сервера. И сада следи операција да се сви ти сервери оспособе да траже апдејт на правој локацији, на свом сајту. Да ли ће та операција бити скупа или временски опсежна питање је за фирму. Али, како се каже, свега овога не би било да је Перица одмах отишао у полицију – да су назив домена задржали и обновили га на неколико година, макар га и не користили.
Такође постоји и једно отворено питање – сигурност кућних података. Сасвим сигурно је да овакви погрешни захтеви откривају тачну IP aдресу кућних сервера. Поред тога, упитно је колико кућни власници оваквих сервера знају да га закључају. Дакле – потенцијално, угрожена је приватност самих корисника тих сервера и могуће је цурење њихових података.
Боље домен у руци, него проблем на грани
Веће компаније и организације морају да науче да, иако се чини као трошак да се постојећи називи домена обнављају, чак и ако се не користе, требало би да их задрже неколико година како би били сигурни да стварно нису потребни. Некада о томе одлучују недовољно стручна лица, некада су стручна лица сигурна да им тај домен неће требати, али се заправо ово мора схватити као правило. Мислите о томе сваки пут када се одлучите да промените свој онлајн наступ.
Да зло буде веће, одлука да се самозвани непотребни назив домена „откачи” може да отвори велику сигурносну рупу која и компанију и њене кориснике може коштати много више, како пара тако и живаца.
Рвање слободним стилом за домене – „дроп-кечери“
Да нема оваквих домена, не би постојали ни такозвани дроп-кечери. Називе домена који са собом из прошлог живота доносе саобраћај утркују се да региструју и лове одређени људи, а из тог саобраћаја наплаћују вишеструке износе кроз SEO и друге оптимизације. „Дроп-кечинг“ је, у ствари, брзо регистровање истеклог назива домена, када му прође грејс период (обично 30 дана након истека, где право обнове задржава дотадашњи власник). Уколико је назив домена интересантнији, и носи са собом доста саобраћаја из претходног живота, „дроп-кечери“ се утркују ко ће га пре регистровати, и то може да буде и само пар секунди након што назив домена постане слободан за регистрацију.
„Дроп-кечери“, или „домејнери“ не наплаћују само саобраћај. Они, на пример, региструју назив домена који је неко пропустио да обнови, па му га нуде (на секундарном тржишту) назад по вишеструко већој цени. Али то је већ нека друга прича.
