Preduzetnici, hajde da pričamo o mentalnom zdravlju

FacebookLinkedinEmail
28.11.2024.
Ina Poljak
Da je preduzetništvo ne samo izazovno, već i prilično teško, ma koliko da smo motivisani i srećni zbog slobode koju nam donosi, znaju i vrapci na granama (čak i ako nisu preduzetnici).
Danas se može naći mnoštvo saveta, edukacija, tehnika i alata koji bi trebalo da pomognu preduzetnicima. Ono čega nema dovoljno jeste briga o njihovom mentalnom zdravlju.
Zato ćemo sad to da ispravimo.

Mentalno zdravlje — svi o njemu pričaju, a niko ga video nije

Ni dan-danas u psihologiji ne postoji jedna, univerzalna, opšteprihvaćena definicija mentalnog zdravlja. Ono se često posmatra previše pojednostavljeno; na primer, kao odsustvo mentalnih oboljenja, odnosno problema sa mentalnim zdravljem.

Ono što se u ovoj oblasti menja nabolje jesu dve stvari.

Prva je da se na mentalno zdravlje više ne gleda samo kao na odsustvo bolesti, već se u obzir uzima i blagostanje, to jest to koliko smo zadovoljni svojim životom i šta u vezi sa tim možemo da uradimo.

Druga je da se i problemi sa mentalnim zdravljem, makar u praksi, sve manje posmatraju dihotomno – da možeš da pripadaš samo kategorijama „mentalno zdrav” i „mentalno bolestan”.

Umesto toga, sada se približavamo posmatranju mentalnog zdravlja kao kontinuuma, na kom se svako od nas različito kreće.

To znači da možemo da imamo iskustva sa, recimo, anksioznošću ili depresivnošću a da smo opet „mentalno zdravi”. Tek ako ove stvari traju neko vreme i smetaju nam da živimo svoj život onako kako želimo, onda se njima pristupa kao problemima sa mentalnim zdravljem.

Ovde je važno spomenuti i to da danas, uprkos svim resursima koji su nam dostupni, postoji mnogo nerazumevanja u vezi sa tim kako funkcioniše naš unutrašnji svet. Ta nerazumevanja koriste mnoge naučno neutemeljene i, samim tim, problematične prakse koje obećavaju brze rezultate.

Teme koje su preduzetnicima posebno teške

Kao i svaka delatnost, preduzetništvo ima teme koje su specifične za one koji se njime bave. Kad kažemo „specifične”, mislimo na to da su teške a da se i o tome, opet, premalo priča. Te teme su:

  • Neizvesnost — koja je neizostavni deo preduzetništva, a opet može se podvući fina granica između toga da brinemo
  • Postavljanje granica — koje se odnosi na sva ona pitanja kao što su „kako da kažem šta stvarno mislim a da ne pokvarim utisak koji želim da ostavim” i slično.
  • Prepuštanje kontrole — i sva ta pitanja hoće li sve propasti ako ne pratimo svaku sitnicu koja se dešava, mikromenadžujemo i generalno sumnjamo u motivaciju ljudi sa kojima radimo… Mučno, jelda?
  • Neprijatne emocije — pošto živimo usred tiranije da se uvek mora biti nasmejan i veseo (a ne mora), onda često i ne razumemo kako tačno funkcionišu emocije i šta je to što nam poručuju. Time što ih sputavamo i potiskujemo pravimo sebi samo još veći potencijalni problem…

Kako tačno, po pitanju uverenja i ponašanja, izgleda svaka od ovih tema jednom kad se ugnezdi u glavu preduzetnika, detaljnije pogledajte ovde.

Kako sprečiti kap koja će preliti čašu?

Da nam izazovi ne prerastu u probleme, a problemi u aždaje koje ne znamo kako da ukrotimo, pametno je da se usmerimo na to kakva uverenja imamo u svojoj glavi i nosimo ih kroz život.

Pored uverenja, važno je da znamo i kako da osvestimo i prihvatimo svoje emocije.

I na kraju, ali ne manje važno, da uvidimo koje vrednosti stoje u osnovi našeg ponašanja. To nam pomaže da donesemo odluke koje će nam pomoći da živimo u skladu sa onim što nam je stvarno važno.

Šta ako imaš osećaj da ti već uveliko svega malo previše?

Prvo i prvo, u redu je. Svi ljudi se ponekad tako osećaju, čak i mi koji se bavimo psihologijom i ove stvari su nam struka.

Ono što pomaže jeste da se nekome obratiš za pomoć. Od razgovora sa nekim ko ti je blizak i ko će te saslušati, do koučinga gde možeš da naučiš superkorisne veštine, edukacija gde ćeš se detaljno upoznati sa mnogim stvarima koje ti mogu rasvetliti neosvetljene delove sopstvenog bića, pa sve do najbolje stvari koju sebi možeš da prirediš, a to je — psihoterapija.

Slobodno kreni od prve (razgovora), pa dalje istražuj i pronađi šta će ti najviše odgovarati.

Svi resursi koje imaš mogu da se potroše, to će se  možda i desiti. Ali, na jedan moraš posebno da paziš, jer ako se on potroši, onda je sve ostalo uzalud. A taj resurs si ti.

Zato, čuvaj se, pazi na sebe i samo napred, zajedno smo u svemu ovome!

Ina Poljak, psihološkinja i konsultantkinja @preacha.se

Detaljno o ovoj temi na snimku ispod:

 

FacebookLinkedinEmail