Uz preko 100 stručnih predavača, ovu franšizu škole programiranja do sada je pohađalo preko 17.000 dece, kroz 17 različitih programa.
Kada i kako je nastala ideja da pokrenete Kliker?
Miomir Popeskov: To je bilo 2015. godine, kada sam počeo da učim programiranje. Baš u to neko vreme objavljen je konkurs za biznis ideje, a kako se meni dopalo učenje programiranja od nule, u dogovoru sa bratom i tadašnjom devojkom, rešio sam da se prijavimo sa projektom za školu programiranja.
Prema biznis planu, trebalo je da škola bude komercijalna, ali bi deo sredstava bio odvojen za decu slabijeg materijalnog statusa kako bi i ona mogla da je pohađaju. Čak i nakon osam godina, ta zamisao i dalje živi tako što svake godine održavamo na stotine besplatnih radionica, gde klinci mogu da dođu i upoznaju se sa našim programom rada.
Ko je bio prvi predavač i od čega ste krenuli?
Miomir Popeskov: Za sebe volim da kažem da sam bio nulti predavač, koji je, iz časa u čas, dopunjavao kurikulume. Prvo smo krenuli sa najobičnijim programiranjem, preciznije Scratch-om i platformom App Inventor, koja je služila za pravljenje mobilnih aplikacija.
Kad je Scratch uveden u osnovne škole i postao deo nastavnog programa, ispostavilo se da smo bili vizionari zato što smo sve vreme uporno tvrdili da deca njega mogu da savladaju i pre polaska u peti razred.
Kada i po kom principu ste birali prve zaposlene?
Miomir Popeskov: Čim je porastao broj polaznika, želeo sam da se povučem iz nastavnog procesa kako bih radio na razvoju škole, pa je na meni bilo da pronađem zamene. Prve predavače smo našli tako što sam okačio oglas na Fejsbuk grupi Matematičkog fakulteta u Beogradu.
Javilo se 5-6 studenata, koje sam lično intervjuisao u nekom od obližnjih kafića, s obzirom na to da još uvek nismo imali sopstveni prostor. Tokom razgovora gledao sam kakav im je temperament i da li svojom pojavom deluju kao neko ko bi mogao deci da prenosi znanje, dok njihovu stručnost nisam dovodio u pitanje.
Ispostavilo se da sam napravio dobar izbor pošto je ta prva grupa predavača ostala dosta dugo u Klikeru. Sada su oni programeri, a neki od njih su i na seniorskim pozicijama. I svi novi predavači su dolazili na njihovu preporuku, što nam je i te kako značilo.
Danas imamo saradnju sa raznim partnerima i studentskim organizacijama, ali naši predavači više nisu samo sa fakulteta koji imaju IT smerove. Sada imamo i pedagoge, defektologe… Svi oni dobijaju obuku i postepeno se uvode u proces predavanja deci.
Krenuli ste od programiranja. Koja polja danas pokrivate?
Miomir Popeskov: Pored programiranja, škola na interesantan način podučava decu elektronici, robotici, 3D štampi, odnosno svim onim oblastima koje su deo sadašnjosti i koje će im pomoći da spremno izađu na tržište rada.
Da bismo sve to ostvarili, radimo u malim grupama – do osmoro dece. Uz to, svi programi imaju udžbenike iz kojih deca prate nastavu, dok roditelji redovno dobijaju izveštaje o napretku njihovih naslednika.
Kako ste razvijali te nove programe?
Miomir Popeskov: Prve programe sam lično napravio, skupljajući materijale sa raznoraznih strana, pa sam ih sklapao u jednu smislenu celinu. Dalje su taj posao preuzeli naših predavači koji su došli sa MATF-a jer smo znali da ne smemo da se zaustavimo na samo jednom ili dva programa, a oni su pravi ljudi za to – kompetentni da to osmisle.
Pratili smo šta je relevantno u svetu za taj tip obrazovanja, pa smo tako uveli robotiku, kupivši robote koji su baš namenjeni za edukaciju. Nakon toga smo uvrstili i nastavke, između ostalih – Scratch II i App Inventor II, te i veb-programiranje.
Naravno, čim vidimo da je neki program prevaziđen, mi odmah delujemo i zamenimo ga sa nekim aktuelnim i relevantnim u tom segmentu. Jedan od takvih primera jeste PHP, kojeg je nasledio JavaScript. Istovremeno, pratimo kako deca reaguju na lekcije iz njih, pa ukoliko ima potrebe, njih ili doradimo ili izbacimo.
U planu nam je da uvedemo grafički dizajn, koji bi trebao da zainteresuje devojčice. Sve u svemu, cilj nam je da imamo kvalitetne programe koji pogoduju polaznicima.
Da li postoje neki uslovi za upis u školu?
Miomir Popeskov: Ukratko – ne. Poduže – kada smo mi kretali, uveliko su postojale škole programiranja, ali one su imale ulazne testove i prvenstveno su te škole bile namenjene za nadarenu decu. Nama je od starta naum bio da Kliker bude otvoren za svu decu.
Potvrda toga da smo napravili pravi izbor došla je sa prvim oformljenim grupama, gde su sva deca lepo reagovala na kurs, te pokazala interesovanje za nove stvari. U skladu sa tim, nastali su i novi programi, koje su osmislili naši tadašnji predavači.
Sve u svemu, sa 17 programa na raspolaganju, naša škola je otvorena za decu od 5 do 18 godina starosti.
Kako je počelo širenje poslovanja?
Miomir Popeskov: Isprva smo bili locirani u iznajmljenom prostoru, koji je imao svoje računare na raspolaganju, što nam je bilo svakako najisplativije. Ubrzo smo se osamostalili, našli sopstveni prostor i kupili opremu.
Pošto je bilo sve više i više zainteresovanih, a Beograd je veliki grad, počeli smo da otvaramo škole na više lokacija. Posle dve godine poslovanja primili smo prve upite iz drugih gradova, što unutar, što van granica Srbije, radi pokretanja škola programiranja po našem programu.
To je bio početak franšiznog modela poslovanja, zar ne?
Miomir Popeskov: Tačno tako, iako prvobitno nismo razmišljali o tome. Međutim, razmislili smo i odlučili da tome damo šansu. Stoga, zainteresovanim strankama smo ustupili pravo da koriste naš brend i ceo vizuelni identitet, te dostavili naš plan i program rada i obuke predavača. U principu, dobili su čitav Klikerov know-how.
Danas, imamo 36 aktivnih centara u Srbiji, Makedoniji, Bosni i Hercegovini, kao i u Crnoj Gori. Tokom 2024. godine očekujemo da taj broj poraste na 50, s obzirom na to da je sasvim izvesno da će se u Hrvatskoj, ali i u zemljama gde već poslujemo, otvoriti značajan broj centara. Pritom, u toku su pregovori sa partnerima iz Slovenije, ali o tom potom.
Ko danas čini Klikerov tim?
Miomir Popeskov: Predavači kojih ima 30 u beogradskim centrima i preko 100 na nivou cele Kliker mreže, a imamo i koordinatora nastave. Ta osoba je zadužena za to da se nastava odvija po planu i, po potrebi, za doradu programa. Takođe, imamo i školskog pedagoga, koji je zadužen za sve specifične situacije koje se dese u radu sa decom i u komunikaciji sa roditeljima.
Sa druge strane se nalazi organizacioni deo, koji se bavi poslovanjem naših edukativnih centara, sklapanjem novih partnerstava, te njihovim uvođenjem u sistem, uz našu konstantnu podršku.
Kako dolazite do novih polaznika?
Miomir Popeskov: Kad je reč o upisu, to uglavnom funkcioniše putem Fejsbuka i Instagrama. Te društvene mreže koriste roditelji, koji su naša ciljna grupa. Neki od Kliker IT centara, takođe, oglašavaju se preko Gugla. Isto tako, više od 50% polaznika su tzv. povratnici – odnosno, oni nastavljaju da se edukuju kod nas nakon završetka jednog programa.
Sa druge strane, gajimo i taj oflajn marketing, gde se kroz flajere ili učešćem u nekim događajima reklamiramo i u školama i u tržnim centrima. Naravno, kod „razrađenih” centara je tu i preporuka „od usta do usta”, koja je definitivno najbolja reklama za naše programe.
Znate li koliko ste do sada imali polaznika?
Miomir Popeskov: Našom ekspanzijom i otvaranjem novih centara, taj broj se drastično uvećao. Mislim da je do sada programe Klikera pohađalo 17–18.000 klinaca, dok nas u 2024. godini čeka izdavanje još oko 4.000 diploma.
Iako to zvuči impresivno, nama je daleko draže kada dobijemo poruke da su ta deca upisala i završila srednje IT škole ili tehničke fakultete. To samo pokazuje koliko ova mreža ima uticaj na mlade umove, kako kod nas, tako i u inostranstvu.
Kakvi su planovi za dalje?
Miomir Popeskov: Kao što sam već spomenuo, oni se odnose na uvođenje novih kurseva, kao i na širenje Kliker mreže u Hrvatskoj i Sloveniji, što je ujedno i naš proboj na EU tržište. To sa sobom povlači dodatne regulative i dozvole od ministarstava, ali i lokalizaciju sadržaja programa. No, radujemo se tim izazovima.
Koliko vam znači sajt u poslovanju?
Miomir Popeskov: I te kako, pogotovo otkako smo uradili redizajn sajta. On je sada pregledan i sadrži gro bitnih informacija, koje pomažu zainteresovanim roditeljima da kontaktiraju s nama i raspitaju se o pojedinostima, te prijave decu na neku od besplatnih radionica koje organizujemo pre početka školske godine, gde potencijalni polaznici mogu izbliza da se uvere da li je taj program za njih ili ne.
Zašto ste odabrali .rs domen?
Miomir Popeskov: Iskreno govoreći, kad smo radili rebranding, nismo planirali da poslujemo van granica Srbije i onda je bilo najlogičnije da uzmemo .rs domen zbog pozicioniranja u rezultatima pretrage i same činjenice da smo srpski brend.
