Pomama za letnjim smeštajem korisna za sve
Nedavnim ukidanjem svih restrikcija na ulazak u Grčku i boravak u njoj, ali i u drugim zemljama, nastupila je navala na rezervacije smeštajnih kapaciteta, a neviđenu pomamu kad je reč o tražnji požurili su da iskoriste svi: globalni sistemi za rezervaciju smeštaja, domaće turističke agencije, formalni i neformalni samostalni preduzetnici, ali i – direktni prevaranti. I dok u agencijama još uvek zvone fiksni telefoni i ljudi u poslovnicama prelistavaju papirne letke i kataloge sa ponudom, zajedničko svim igračima na ovom polju je intenzivna upotreba interneta tj. onlajn medija.
Pažnju domaće onlajn javnosti, ali i tradicionalnih medija, izazivaju primeri letnjih sezonskih internet prevara, u kojima se prevaranti služe lažnim nalozima na društvenim mrežama otvorenim posebno za te namene. Na tim nalozima ne postoji (pravo) ime i prezime osobe koja izdaje smeštaj, ne postoji naziv, kao ni tačna lokacija apartmana. Nalogom dominiraju fotografije tuđeg smeštaja preuzete sa interneta i poziv posetiocu da se putem poruke javi oglašivaču u inboks „radi daljeg dogovora”.
Prevara – cena u inboks, uplata avansno
Zainteresovanoj osobi se na upit u e-sanduče šalju dodatne fotografije nekog apartmana više kategorije, njegova cena i generički opis. U početku su ovi nepostojeći apartmani nuđeni po nerealno niskim cenama, što je kod ljudi pobuđivalo sumnju, tako da nove verzije prevarnih ponuda podrazumevaju da su one istovremeno cenovno prihvatljive i realne, ali da ipak spadaju u nešto povoljnije, naročito jer je reč (po fotografijama i opisu) o smeštaju koji naše tržište tretira kao „luks”. Uz to, žrtve privlači i to što su nepostojeći apartmani raspoloživi i u samom špicu sezone, a to je bitna stavka prevare. U stvarnosti gotovo svi atraktivniji kapaciteti za smeštaj turista odavno su rasprodati.
Komunikacija se sve vreme odvija isključivo preko poruka, a od žrtve se obično traži da uplati avans ili čak čitav iznos letovanja putem Vestern juniona (Western Union) ili neke druge međunarodne platne institucije namenjene elektronskom transferu novca. Posle izvesnog vremena, nalog se gasi, a žrtve koje se „upecaju” do kraja i odu na naznačenu fantomsku destinaciju tek na licu mesta shvate da su prevarene i da su ostale i bez novca i bez letovanja.
Heterogena priroda društvenih mreža
Mnogi naši mediji koji su prenosili ovakve vesti zauzeli su veoma oštar stav prema društvenim mrežama okrivljujući ih kao izvor problema. Međutim, indikativno je da prve korisne i pravovremene reakcije na ove pokušaje zloupotrebe nisu došle ni od državnih organa ni od agencija i njihovih asocijacija, već upravo od drugih korisnika tih istih društvenih mreža, koji su preko tematskih grupa razmenjivali korisne informacije i upozoravali neiskusne posetioce na opasnosti.
Time se, zapravo, potvrdila heterogena priroda društvenih mreža − iako mogu da posluže u zlonamerne svrhe, one su višestruko korisno sredstvo ne samo za članove formiranih onlajn zajednica (grupa), već i za legitimne privredne subjekte, koji ih koriste za marketing, paralelno sa upotrebom drugih medija, od kojih je svakako najznačajniji veb-sajt.
Primena interneta u poslovanju agencija
Za razliku od prevarnih ili legitimnih individualnih ponuđača smeštaja, turističke agencije su u prošlosti dosta teško i sa oklevanjem svoju ponudu i poslovanje prenosile na internet. Uz inerciju, razlog za to je prilično specifičan poslovni model koji, između ostalog, podrazumeva dugoročni zakup kapaciteta vlasnika nekretnina, koji agencijama garantuje mogućnost da njihova ponuda bude povoljnija nego preko globalnih sajtova za rezervacije, pa čak i onda kada gost zatraži pojedinačnu ponudu direktno od vlasnika vile ili hotela.
No, iako vlasnicima agencija i nekretnina možda nije preko potreban, internet je turistima postao glavni izvor informacija. Zamenivši odlaske u prostorije agencije ili pozivanje desetina brojeva telefona agenata zaduženih da pronađu željeni smeštaj, potencijalni klijenti se sada informišu putem veb-sajtova ponuđača, ali i specijalizovanih tematskih sajtova i grupa na društvenim mrežama.
Uvidom u tekuću ponudu dvadesetak najpoznatijih domaćih agencija, možemo se uveriti da je na njihovim sajtovima velika prednost data funkcionalnosti nauštrb dizajna i lakoće korišćenja. Iako su informacije o aranžmanima detaljno prezentovane, često ih nije lako pronaći na sajtu, a nije retka ni upitnost njihove aktuelnosti. Ipak, kalendarski pregled raspoloživosti smeštaja je uglavnom prisutan i funkcionalan, kao i njihovi opisi sa pratećim informacijama.
Ušteda vremena za sve
Na osnovu svih informacija posetilac formira svoj stav o ukupnoj ponudi na tržištu, upoređuje ponude i kreira konkretan upit agenciji. Nažalost, naše agencije uglavnom nemaju zaokružen i finalizovan proces prodaje preko veb-sajta koji bi se okončao plaćanjem karticom, ali je trend takav da očekujemo da i to uskoro bude dostupno kao opcija.
Bez obzira na izostanak ovog segmenta na polju elektronskog poslovanja, prenos ukupne komercijalne ponude i prodajnih informacija iz papirnih kataloga u kancelarijama agencija na njihove sajtove, njima (kao i njihovim klijentima) štedi nebrojene hiljade radnih sati koje su se nekada trošile u beskonačnim telefonskim pozivima na liniji kupac−agencija−nadoperater−menadžer destinacije, tokom kojih se nije gubilo samo mnogo vremena, već je često mučan proces nalaženja adekvatnog smeštaja rezultirao odustankom klijenta od kupovine aranžmana.
Internet i sopstveni veb-sajt spasli su agencije propasti
Internet i kompanijski veb-sajtovi su, zapravo, spasli agencije. Širenje popularnosti globalnih sistema za rezervaciju naveo je mnoge da izraze mišljenje prema kojem agencije, u doba procvata navedenih sistema, postaju čist višak i tržišna nepotrebnost, naročito uz porast internet pismenosti. Desilo se, međutim, da su agencije (iako inicijalno nevoljno) prihvatile i iskoristile mogućnosti koje im daje internet i time stvorile uslove za vođenje otvorene tržišne utakmice, gde se svi učesnici bore cenom i kvalitetom, a „pobeđuju” nekad jedni nekad drugi.
Uz još mnogo učenja o elektronskom poslovanju, kreiranju i vođenju sajtova i prisustvu na društvenim mrežama, koje im neminovno predstoji, domaće turističke agencije su odličan primer kako se jedna tradicionalna industrija može izvući iz ambisa i revitalizovati u nepovoljnim uslovima. Ukoliko bi ovaj primer sledile i neke druge niše, to bi domaću ekonomiju učinilo snažnijom, a digitalno prisustvo ne bi bilo doživljavano kao imaginarni pojam, već kao vrlo konkretan (pa i relativno jednostavan) skup postupaka primene interneta i elektronskog poslovanja u cilju unapređenja marketinga i prodaje.
