Помама за летњим смештајем корисна за све
Недавним укидањем свих рестрикција на улазак у Грчку и боравак у њој, али и у другим земљама, наступила је навала на резервације смештајних капацитета, а невиђену помаму кад је реч о тражњи пожурили су да искористе сви: глобални системи за резервацију смештаја, домаће туристичке агенције, формални и неформални самостални предузетници, али и – директни преваранти. И док у агенцијама још увек звоне фиксни телефони и људи у пословницама прелиставају папирне летке и каталоге са понудом, заједничко свим играчима на овом пољу је интензивна употреба интернета тј. онлајн медија.
Пажњу домаће онлајн јавности, али и традиционалних медија, изазивају примери летњих сезонских интернет превара, у којима се преваранти служе лажним налозима на друштвеним мрежама отвореним посебно за те намене. На тим налозима не постоји (право) име и презиме особе која издаје смештај, не постоји назив, као ни тачна локација апартмана. Налогом доминирају фотографије туђег смештаја преузете са интернета и позив посетиоцу да се путем поруке јави оглашивачу у инбокс „ради даљег договора”.
Превара – цена у инбокс, уплата авансно
Заинтересованој особи се на упит у е-сандуче шаљу додатне фотографије неког апартмана више категорије, његова цена и генерички опис. У почетку су ови непостојећи апартмани нуђени по нереално ниским ценама, што је код људи побуђивало сумњу, тако да нове верзије преварних понуда подразумевају да су оне истовремено ценовно прихватљиве и реалне, али да ипак спадају у нешто повољније, нарочито јер је реч (по фотографијама и опису) о смештају који наше тржиште третира као „лукс”. Уз то, жртве привлачи и то што су непостојећи апартмани расположиви и у самом шпицу сезоне, а то је битна ставка преваре. У стварности готово сви атрактивнији капацитети за смештај туриста одавно су распродати.
Комуникација се све време одвија искључиво преко порука, а од жртве се обично тражи да уплати аванс или чак читав износ летовања путем Вестерн јуниона (Western Union) или неке друге међународне платне институције намењене електронском трансферу новца. После извесног времена, налог се гаси, а жртве које се „упецају” до краја и оду на назначену фантомску дестинацију тек на лицу места схвате да су преварене и да су остале и без новца и без летовања.
Хетерогена природа друштвених мрежа
Многи наши медији који су преносили овакве вести заузели су веома оштар став према друштвеним мрежама окривљујући их као извор проблема. Међутим, индикативно је да прве корисне и правовремене реакције на ове покушаје злоупотребе нису дошле ни од државних органа ни од агенција и њихових асоцијација, већ управо од других корисника тих истих друштвених мрежа, који су преко тематских група размењивали корисне информације и упозоравали неискусне посетиоце на опасности.
Тиме се, заправо, потврдила хетерогена природа друштвених мрежа − иако могу да послуже у злонамерне сврхе, оне су вишеструко корисно средство не само за чланове формираних онлајн заједница (група), већ и за легитимне привредне субјекте, који их користе за маркетинг, паралелно са употребом других медија, од којих је свакако најзначајнији веб-сајт.
Примена интернета у пословању агенција
За разлику од преварних или легитимних индивидуалних понуђача смештаја, туристичке агенције су у прошлости доста тешко и са оклевањем своју понуду и пословање преносиле на интернет. Уз инерцију, разлог за то је прилично специфичан пословни модел који, између осталог, подразумева дугорочни закуп капацитета власника некретнина, који агенцијама гарантује могућност да њихова понуда буде повољнија него преко глобалних сајтова за резервације, па чак и онда када гост затражи појединачну понуду директно од власника виле или хотела.
Но, иако власницима агенција и некретнина можда није преко потребан, интернет је туристима постао главни извор информација. Заменивши одласке у просторије агенције или позивање десетина бројева телефона агената задужених да пронађу жељени смештај, потенцијални клијенти се сада информишу путем веб-сајтова понуђача, али и специјализованих тематских сајтова и група на друштвеним мрежама.
Увидом у текућу понуду двадесетак најпознатијих домаћих агенција, можемо се уверити да је на њиховим сајтовима велика предност дата функционалности науштрб дизајна и лакоће коришћења. Иако су информације о аранжманима детаљно презентоване, често их није лако пронаћи на сајту, а није ретка ни упитност њихове актуелности. Ипак, календарски преглед расположивости смештаја је углавном присутан и функционалан, као и њихови описи са пратећим информацијама.
Уштеда времена за све
На основу свих информација посетилац формира свој став о укупној понуди на тржишту, упоређује понуде и креира конкретан упит агенцији. Нажалост, наше агенције углавном немају заокружен и финализован процес продаје преко веб-сајта који би се окончао плаћањем картицом, али је тренд такав да очекујемо да и то ускоро буде доступно као опција.
Без обзира на изостанак овог сегмента на пољу електронског пословања, пренос укупне комерцијалне понуде и продајних информација из папирних каталога у канцеларијама агенција на њихове сајтове, њима (као и њиховим клијентима) штеди небројене хиљаде радних сати које су се некада трошиле у бесконачним телефонским позивима на линији купац−агенција−надоператер−менаџер дестинације, током којих се није губило само много времена, већ је често мучан процес налажења адекватног смештаја резултирао одустанком клијента од куповине аранжмана.
Интернет и сопствени веб-сајт спасли су агенције пропасти
Интернет и компанијски веб-сајтови су, заправо, спасли агенције. Ширење популарности глобалних система за резервацију навео је многе да изразе мишљење према којем агенције, у доба процвата наведених система, постају чист вишак и тржишна непотребност, нарочито уз пораст интернет писмености. Десило се, међутим, да су агенције (иако иницијално невољно) прихватиле и искористиле могућности које им даје интернет и тиме створиле услове за вођење отворене тржишне утакмице, где се сви учесници боре ценом и квалитетом, а „побеђују” некад једни некад други.
Уз још много учења о електронском пословању, креирању и вођењу сајтова и присуству на друштвеним мрежама, које им неминовно предстоји, домаће туристичке агенције су одличан пример како се једна традиционална индустрија може извући из амбиса и ревитализовати у неповољним условима. Уколико би овај пример следиле и неке друге нише, то би домаћу економију учинило снажнијом, а дигитално присуство не би било доживљавано као имагинарни појам, већ као врло конкретан (па и релативно једноставан) скуп поступака примене интернета и електронског пословања у циљу унапређења маркетинга и продаје.
