U stvarnosti, glasovna kontrola i glasovna pretraga su ipak imale mnogo trnovitiji put razvoja. Iako na papiru izgleda kao najintuitivniji mogući način komunikacije sa veštačkom inteligencijom, glasovna pretraga je često sklona greškama, spora, neprecizna i ne nudi trenutne povratne informacije.
Ipak, iako nisu u potpunosti sposobne za upravljanje svemirskim brodom, glasovne komande su, u velikoj meri zahvaljujući IoT tehnologiji i uređajima, vremenom sebi obezbedile sigurno mesto u trenutnoj hijerarhiji veb-pretraga. Naravno, kao takve, glasovne pretrage imaju veoma značajan uticaj na konačne SERP rezultate i SEO industriju.
Šta je glasovna pretraga i kako radi?
Kako bismo najbolje razumeli ovu dinamiku, potrebno ja da se najpre vratimo na početak i razmotrimo kako ova tehnologija radi i u kakvim scenarijima se najčešće koristi. U najkraćim crtama, tehnologija glasovne pretrage omogućava pametnim uređajima da prepoznaju izrečeni govor korisnika i potom:
- izoluju korisne zvukove
- prevedu izrečeni govor u tradicionalni digitalni upit
- sprovedu analizu upita
- prilagode upit kako bi zadovoljio originalnu nameru korisnika
- proslede upit eksternim alatima za pretragu (Gugl, Bing, itd.)
- prepoznaju obrasce i uporede ih sa drugim upitima u bazi podataka.
Teoretski, ovaj sistem trebalo bi da omogući korisniku optimalan komfor i intuitivnu kontrolu.
Ovde treba naglasiti „teoretski”, jer sama tehnologija za prepoznavanje govora dugo nije bila dorasla zadatku. Drugo, iako na papiru zvuči udobno, broj scenarija u kojima je moguće koristiti glasovnu pretragu je veoma ograničen. Verovatnoća da ste se zaglavili u gradskom prevozu i da je bar jedan putnik koristio veb-pretragu na ovaj način je vrlo mala.
Uspon glasovne pretrage
Stvari su krenule da se okreću nabolje razvojem tehnologije mašinskog učenja (ML) koja je veštačkoj inteligenciji koja rukovodi glasovnom pretragom omogućila da mnogo bolje razume korisnikove reči i nameru pretrage.
Uporedo sa tim, imali smo priliku da vidimo i čitavu eksploziju pametnih satova, zvučnika, televizora, kućnih komponenti automobila i beskrajno mnogo gedžeta koji ne samo da mogu da obavljaju glasovne pretrage nego je takva vrsta pretrage najintuitiviniji, često jedini metod interakcije. Razgovarati sa telefonom u gradskom prevozu nije praktično, ali razgovarati sa pametnim televizorom dok obavljamo kućne poslove je nešto što je mnogo lakše zamisliti.
Ova „tiha voda” je za veoma kratko vreme transformisala glasovnu pretragu od dobre ideje do nečeg što apsolutno moramo da uzmemo u obzir ukoliko želimo da dođemo do maksimalnog broja budućih korisnika. Govoreći u konkretnim brojevima:
- Broj pametnih zvučnika sposobnih da sprovode glasovnu pretragu trebalo bi da do 2024. godine naraste do 640 miliona aktivnih uređaja. Podsećanja radi, pametni zvučnici čine samo jedan deo tržišta glasovne pretrage.
- Dvoje od petoro punoletnih korisnika koji poseduju uređaj sposoban za glasovnu pretragu koriste ovu funkcionalnost bar jednom dnevno.
- Procenjuje se da će do kraja 2024. postojati čak osam milijardi virtuelnih asistenata sposobnih da koriste glasovnu pretragu na različitim vrstama pametnih uređaja.
Dakle, glasovnu pretragu je, bar u kontekstu digitalnog marketinga, u ovom trenutku nemoguće ignorisati. Ipak, ono što nas najviše zanima jeste kako se ove brojevi i glasovni upiti odražavaju na SEO industriju i SERP rangiranje.
Kako se glasovna pretraga ponaša u kontekstu SEO?
Odgovor na ovakvo nešto teško je pronaći, budući da se glavni deo SERP rangiranja dešava „iza zatvorenih vrata”, dok poznati parametri za rangiranje ne govore ništa eksplicitno o ovoj vrsti pretrage. Najbliže što imamo ozbiljnom razmatranju na tu temu jeste istraživanje sprovedeno od strane uglednog portala Semrush. Za istraživanje su korišćena tri uređaja (Google Home, Google Home Minii Xiaomi Redmi 6), od kojih je svaki koristio tradicionalni Google Assistant.
Nakon 50.000 upita dobijeni su sledeći rezultati:
- 80% odgovora sastavljeno je od top tri organska SERP pogotka;
- 70% svih odgovora imalo je mesto na SERP-u, od čega 60% i isečak
- preko 50% vraćenih anchor teksta i ključnih reči sadržalo je iste fraze korišćene u glasovnoj pretrazi;
- prosečan odgovor na glasovni upit sadrži 41 reč;
- uobičajena pristupačnost odgovora se rangira oko ocene 8 na Flesch Kincaid skali;
- dobro linkovane stranice imaju prednost prilikom pretrage;
- brzina učitavanja stranice je jedan od prioritetnih parametara za rangiranje;
- preferirani sadržaj je visoko strukturiran, dobro napisan i poklapa se sa originalnom namerom korisnika.
Ova saznanja možda ne deluju epohalno, ali nam daju veoma dobru ideju u kom pravcu treba da gađamo ukoliko želimo da ostvarimo dobar učinak na ovom tržištu. Naime, sama priroda glasovne pretrage nameće brzinu stranice kao jedan od osnovnih prioriteta. Dalje, članak koji želi da bude otkriven kroz ovu vrstu pretrage mora biti razumljiv prosečnom korisniku od 15 godina i treba da sadrži gotove i bogate odgovore na uobičajena pitanja. Ne treba da čudi da dobar deo rezultata glasovne pretrage dolazi upravo iz dobro zaokruženih jedinica kao što su ”People Also Ask” ili SERP isečaka. Konačno, reči korišćene u pitanju moraju da budu upotrebljene u anchor tekstu.
Dalja razmatranja
Naravno, Semrush nije jedini vredan izvor koji ima nešto da kaže na ovu temu. Prostom analizom glasovnih upita možemo doći do sledećih zaključaka koji bi budući proces optimizacije za pretraživače trebalo da učine daleko lakšim.
Glasovni upiti se oslanjaju na long tail ključne reči
Ovo je nešto čemu nije potrebno preterano objašnjavanje. Za razliku od tekstualnih upita, gde jedan prosečan korisnik uglavnom koristi ciljanje ključne reči kako bi došao do rezultata, korisnici glasovne pretrage obično koriste cele rečenice, najčešće u formi pitanja. Budući da su upiti duži i veoma konverzacijski, ciljana optimizacija trebalo bi da bude izvršena u istom duhu.
Glasovna pretraga često targetira lokalne kompanije
Po prirodi stvari, glasovna pretraga ne predstavlja najpodobniji alat za dobijanje dugih odgovora na kompleksna pitanja. Ali, ako ste u žurbi, vaš „Amazon eho” (Amazon Echo) biće više nego sposoban da vam pronađe lokalnog automehaničara ili obližnji restoran. Stoga, ključne reči za optimizaciju glasovne pretrage trebalo bi da sarže tradicionalnu strukturu ključna reč – u blizini; ključna reč – ime grada; ključna reč – ime naselja; itd.
Glasovna pretraga koristi rezultate dostupnih veb-listinga
Moglo bi se čak reći da ih koristi veoma obilato. Stoga, ukoliko neka kompanija želi da bude prisutna u rezultatima glasovne pretrage, prusustvo na listama kao što je Google My Business više je nego preporučeno.
Glasovna pretraga se uglavnom oslanja na „bogate” odgovore
O ovome je već bilo reči ranije u tekstu, ali sada je dobar trenutak da se osvrnemo na to šta tačno čini jedan „bogat” odgovor koji će glasovna pretraga rado uzeti u razmatranje. Najjednostavnije rečeno, ova vrsta odgovora predstavlja paket konkretnih informacija koje na jednom mestu zadovoljavaju nameru pretrage i ne zahtevaju dalju pretragu sajta. Najbanalniji primer bili bi sportski rezultati i recepti. Ovi rezultati su najčešće prezentovani na vrhu SERP stranice u vidu isečaka.
Kako iskoristiti ovo saznanje?
Neki od osnovnih metoda mogu biti pisanje teksta u formi odgovora na niz uobičajenih pitanja, visoko strukturiranje teksta, pravljenje dobro zaokruženih i informativnih celina i sumiranje sadržaja članka u svojevrsnom izdvojenom apstraktu.
Glasovna pretraga voli ležeran konverzacijski ton
Drugim rečima, u ovom slučaju, korišćenje generičkih i komplikovanih stručnih termina i ključnih reči jednostavno nije opcija. Tehnologija glasovne pretrage je izgrađena oko ideje jednostavnosti i lakog korišćenja. Brendovi koji žele da u potpunosti iskoriste ovaj resurs moraju da nauče da govore jezikom svojih targetiranih korisnika.
Zaključak
Glasovna pretraga je, van svake sumnje, tehnologija koji ima ogroman uticaj na SEO industriju i čiji će domet samo nastaviti da raste u narednim godinama. Prema tome, uspeh na globalnom tržištu biće gotovo nemoguć bez ozbiljnog fokusa na optimizaciju baš za ovu vrstu pretrage.
Sa druge strane, glasovna pretraga poseduje i izvesna ograničenja koja najverovatnije nikad neće biti prevaziđena i koja ovo tržište čine veoma niširanim. Tu najpre treba spomenuti long tail ključne reči, visok fokus na lokalne pretrage i člinjenicu da će prosečan korisnik mnogo verovatnije raditi glasovnu pretragu sa svog zvučnika „Amazon eho” nego sa ajfona (iPhone).
Ipak, dokle god na ove činjenice gledamo kao na smernice a ne prepreke, izvođenje kvalitetne optimizacije za pretraživače ne bi trebalo da bude veći problem.
