Пишем текст, и размишљам о Марфијевом закону....
Знате оно, направите нешто и васиона се окрене баш тад на другу страну. Друштвене мреже је измислио Марфи. Из угла маркетара, то изгледа овако. Све се подеси, клијент пристане, почне реализација и већ на следећем кораку деси се нека промена. И то баш петком у 17 часова или који минут после. Чари нашег посла. Ко плива, плива.
Е баш тако, на мала врата, без неких фанфара почиње и прича о social shopping-у у Србији. Баш онда кад је последњи клијент питао и ми му одговорили да код нас, нажалост, не ради, стиже Инстаграм шоп, и то у покушају да нам помрси рачуне и идеално испланирани викенд.
Шта је social shopping и “купи култура”?
Теорија каже да је то онлајн продаја која укључује друштвене мреже. Друштвене мреже постају главно место продаје за различите производе. Преко друштвених мрежа деле се различите приче о неком производу и он се тако директно пласира. Сасвим рационалан „додатак” оном што друштвене мреже већ нуде, посебно имајући у виду да је препорука каписла која иницира продају, а овде се преко ваших контаката и канала које пратите иницира процес куповине.
Ово у потпуности мења форму и искуство продаје. Ако су друштвене мреже досад биле добар канал за грађење brand awareness-a и међусобне интеракције бренда и купаца, сада су фирмама, али и корисницима, понудиле „надоградњу”. Еволуција пратформи се одавно десила (круцијалне промене су ступале на снагу углавном петком увече) и сад конверзија, крајњи циљ наших активности на интернету, може да зависи и од искуства куповине преко њих.
Продајни левак се променио, постао је више левак поверења који подразумева грађење односа са купцима и њихово охрабривање да крену у даљи процес куповине или препоруке бренда другима. Крајњи купци граде позицију бренда на друштвеним мрежама, они постају заступници, али и чувари репутације на интернету. Одавно није довољно бити само присутан на интернету, већ мора и много да се ради на грађењу комуникационе стратегије јер се највише важних интеракција са купцима одвија управо на том месту. Логичан је потез друштвених мрежа - да се на њима процес иницира и потпуно завршава.
Људи све више имају утицај на грађење репутације бренда. Деле своје мишљење, више нису пуки посматрачи огласа, активно износе свој став, бране или куде бренд. Култура лајковања је прешла у куповину производа, што је и врло логично. Могућност доброг сегментирања циљне групе даје резултате. Алати који су нам доступни створили су могућност грађења специфичног односа крајњих корисника и бренда. Такође су и поједноставили цео процес куповине од препознавања потреба, потраге за информацијама и постављања критеријума за куповину и саме куповине. Лајк култура се пребацује на „купи културу”, бизниси користе сва доступна средства да монетизују „љубав” на лицу места - платформи на којој је исказана. И ту на сцену ступају Фејсбук и Инстаграм шопови/продавнице који сад и одмах завршавају све, интегришу се са вашим веб-продавницама, комуницирају и размењују информације са њима. Инфраструктура нам је дата на извол’те. Преко пиксела, евента, поменутих шопова и каталога имамо прилику да “гађамо” публику о којој машински систем учења зна све.
Замке social shopping-а
Шта су нас до сада научиле друштвене мреже – да се не можемо шетати поред ватре без апарата за гашење пожара. Можемо користити сваку од могућности које нуде, али никад не губећи из вида шта је на интернету заиста наше. Шта је оно над чим имамо потпуну контролу? Наша веб-локација, наш сајт.
Постоји бојазан да се не упропастимо зависношћу од услуга друштвених мрежа, тј. компанија које их поседују. Осим што је њена поузданост некад доведена у питање, сведоци смо да платформе углавном интегришу нове функционалности као да оперишу пацијента наживо. Креирају Франкенштајна под маском Кена. Ту долазимо до Марфија са почетка приче. Франкештајн се увек покаже онда кад му се не надамо.
Сведоци смо великог броја проблема са огласним налозима на Фејсбуку. Довољно је да провирите у неку групу која се бави темом дигиталног маркетинга, одмах ћете приметити велик број људи који говори о својим негативним искуствима са платфором. И мој лични налог је два пута онемогућен у року од два месеца без неког конкретног разлога. Наравно, викендом.
Баланс између грађења ваше онлајн репутације и односа са купцима на друштвеним мрежама и на вашем сајту мора да буде успостављен. Увек та крајња дестинација треба да буде ваш сајт. Чак ни social commerce не може да фукционише без сајта.
Такође, проблем је и цена. Грађење social shopping инфраструктуре може бити скупо. Тражи велико улагање у креирање и промоцију садржаја. Куповине се не дешавају случајно. Потребна је инвестиција. Да би се улагање скалирало и оптимизовало, морамо да имамо јако знање и искуство које тражи донекле и познавање неких основних програмерских операција. За једног предузетника, соло играча, можда и немогућа мисија, ако пођемо од претпоставке да мора све сам да интегрише. Много је могућих замки где може да се спотакне и ако нема додатну помоћ, процес интеграције може да поједе поприлично времена, што због учења технике поставке, што због поставке свих параметара артикла у шопу/онлајн продавници.
Интеграција каталога у Фејсбук и Инстаграм шоп
Како Фејсбук, тако се и Инстаграм шоп везујe за артикле у каталогу из огласног управљача. Комплетна поставка иде одатле и вуче се са сајта.
У зависности од тога које е-комерц решење имате имплементирано на сајту, могућности су следеће:
- Уколико на сајту имате неку од готових e-комерц платформи типа Shopify, WooCommerce или Magento, тада интеграција иде мање-више аутоматски.
- Уколико имате сопствено, посебно прилагођено е-комерц решење на сајту, потребно је да програмери подесе иницирање табеле по дефинисаним правилима.
Поред тога, подразумева се и следеће:
- Дефинисан Facebook Business Manager,
- Огласни налог,
- Пиксел на сајту,
- И наравно, све увезано са својом Фејсбук страницом и Инстаграм бизнис (Instagram Business) налогом.
Тек тад, кад имате дефинисан поменути каталог, можете да иницирате Фејсбук или Инстаграм шоп. Истина, постоји још једна опција, а то је ручно уношење сваког производа (опис, цена, попуст, фотографије, контакт, врста) у каталог, што свакако троши време.
Инбокс (Inbox) култура
Знате за пример: поруџбине у инбокс. Врло једноставан начин куповине, упутите купце да пишу у инбокс и све се договорите директно у Messenger-у. User journey кратак, остао на друштвеним мрежама. Ово би био најједноставнији пример social shopping-а, и он се код нас вероватно и највише примењује.
Фејсбук то воли, не воли да ви идете негде даље, тера вас да останете ту. Ту нема много улагања осим у огласе, мало „бустовања”, па шта буде. Истина, али вас ово и везује за платформу и одваја од сајта. Ускраћује могућност прикупљања података о купцима, а ти подаци су круцијални за даљу продају и грађење бизниса преко дигиталних канала комуникације. Једини начин да дођете до њих јесте ваш сајт. Инстант продајама за које не знате како су се тачно десиле живите моменат и не знате како ће бити сутра. Можда сте имали и мало среће. Срећа се некад деси, али од ње не можете градити раст и будућност.
Хоће ли ми social shopping упропастити бизнис?
Неће. Кратко и јасно.
Човек се пружа колико је дуг, не може више. Према свом бизнису се не понашамо бахато и расипнички. Превише је битан, превише нам значи, прехрањује породицу. Зато морамо увек пажљиво да гледамо где инвестирамо и да меримо сваки сегмент.
Social commerce је стварност, алати које нам платформе дају су опасно добри. Поставља се питање можемо ли сами да их подесимо или морамо неког да ангажујемо. Можда су они више играчка за велике е-комерц системе и брендове који иза себе имају јаке сајтове, велике тимове и подршку агенција.
Да ли се исплати да инвестирамо и колико? Чаробна формула не постоји. Али постоји стратешко планирање и анализа онога шта имамо и где смо. У тој анализи две ствари су битне:
- очување сајта као наше имовине,
- смањивање зависности нашег пословања од друштвених мрежа.
Све што нам је понуђено треба да пробамо, измеримо ефекте, скалирамо улагања спрам података које добијамо. Неке фукционалности нам неће радити посао, неке хоће. Треба да нађемо формулу која је само наша, иза које стоји јасна математика и да њу примењујемо.
Очи треба да су нам широм отворене и да пратимо трендове, увек тестирамо, на време приметимо и оптимизујемо.
Замка Марфија нас чека, ту је негде, иза ћошка. Напада баш кад се најмање надамо.
Сада једноставно затворите очи и замислите шта би се десило када би неко обрисао све ваше бизнис налоге на интернету или рекао: „Ово више не важи”. Све групе, странице, четове. Све осим сајта, то је ваше!
Изгубили бисте много, сигуран сам у то. Зато не дозволите да вам бизнис пропадне због зависности од туђе платформе.
