То је куповина у 21. веку. А докле смо ми стигли са тиме?
РНИДС-ово истраживање из октобра 2023. показало је да 54% предузетника и око 20% предузећа у свом пословању не користи веб-сајт. То значи да у Србији преко 200.000 привредних субјеката нема свој веб-сајт! Притом, на свега 30% сајтова је омогућена продаја производа или услуга, а свега 10% сајтова омогућава плаћање картицама. Па да ли је купцима у Србији интернет трговина заиста толико неинтересантна, или српски е-трговци, из разних разлога, још увек не користе све онлајн могућности у свом пословању?
Колико Срби купују онлајн?
Бацимо поглед на бројке.
Народна банка Србије је објавила да је током 2024. године обављено рекордних 82,4 милиона куповина преко интернета, што значи да је у просеку сваког дана прошле године извршено преко 225 хиљада куповина. То је повећање од 39,2% у односу на 2023. годину, а повећање од 288,5% у односу на 2020. годину.
Дакле, Срби купују онлајн, и то све више. А о којим сумама је реч?
Од укупног броја онлајн куповина које су обављене у 2024. години, више од две трећине (68,5%) реализовано је у домаћој валути. Динарске куповине у 2024. години бележе раст од 39,6% у односу на 2023. годину, при чему је њихова вредност увећана за 41,9%. Изражено у апсолутним бројевима, таквих трансакција је у 2024. години било 56,5 милиона, у вредности од 162,3 милијарде динара, навела је Народна банка Србије.
Дакле, Срби не само да купују све више, него и троше све више у онлајн куповини. Притом, ови подаци не обухватају оне онлајн куповине код којих је роба плаћена поузећем, односно, по преузимању робе.
Па, ако је ситуација таква, како изгледају српске е-продавнице које су омогућиле да интернет корисници током 2024. године картицама плате преко 162 милијарде динара?
Домаће е-продавнице
Према подацима НБС, на крају 2024. године број домаћих интернет продавница порастао је на 4.726, што је 17,9% више него на крају 2023. године, а 134,8% него на крају 2020.
Број е-продавница евидентно расте, али какав им је квалитет? Завиримо мало у њих.
РНИДС-ова анализа 1.500 е-продавница спроведена у периоду од јула до октобра 2024. године обухватила је сајтове домаћих правних лица која су проверена у АПР-у, чиме је искључена могућност да истраживањем буду обухваћене нелегалне продавнице.
Анализа је показала да 84,5% веб-продавница испоруку врши само на територији Србије. Сходно томе, пословна логика налаже да те продавнице буду на националном, .rs домену, што њих 77,47% и јесте. Боље рангирање у локалним претрагама (што сам Гугл тврди), асоцијација на српско тржиште, веће поверење у е-продавнице на локалном домену (што показују истраживања), перцепција поузданости и безбедности, локална подршка... све су то предности .rs домена којих је већина наших е-трговаца свесна.
Такође, чак 86,7% веб-продавница има имејл на властитом домену, а у 69,74% случајева тај домен је такође .rs. И овај податак показује да наши е-трговци воде рачуна о ставовима својих купаца, а то је, према истраживању из октобра 2021, да 79% њих више верује предузећима која користе имејл адресу на властитом домену, него предузећима која користе бесплатне сервисе (као што је, на пример, Гуглов Gmail сервис).
Податак да чак 98,33% веб-продавница има активан SSL/TLS сертификат, што значи да њихова веб-адреса почиње оним безбедним https:// (а не http://), такође говори о безбедности ових сајтова и бризи е-трговаца о својим корисницима.
Треба истаћи да, према овој анализи, скоро две трећине е-продавница (62,67%) омогућава плаћање картицама и да оне представљају део српског веба преко кога су плаћене поменуте 162 милијарде динара.
Може ли боље?
Наравно, увек може боље. Поготово што је поменута анализа дошла и до података да, на пример, 14,7% веб-продавница не објављује или само делимично објављује податке о правном лицу које је власник сајта. Како су све е-продавнице проверене пре анализе, значи да је реч само о превиду, не о лошој намери е-трговца. Међутим, неистицање таквог податка може значајно да утиче на перцепцију купца и учини да му веб-продавница делује сумњиво, о чему би е-трговци морали да поведу рачуна.
Такође, једна трећина домена (33,47%) није регистрована на правно лице које је власник сајта. То такође може да доведе у забуну потенцијалног купца и натера га да посумња у легитимитет е-продавнице, иако је, у овом случају, опет реч о лошем поступку регистрације домена, а не о лошој намери према купцима.
Уз то, чак 66,53% сајтова има лоше резултате за Performance вредност на PageSpeed Insights Mobile тесту. Имати сајт који се недовољно брзо отвара на мобилном телефону нестрпљивог купца директно утиче на резултате онлајн продаје. Јер, ако е-продавница брзо не отвори своја врата, е-купац неће ни ући у њу и, последично, неће ништа купити.
Закључак
Е-трговина се у Србији развија све брже, неспорно, али има веома много места за побољшања: од тога да само 30% сајтова омогућава продају, преко тога да више од трећине е-продавница не омогућава плаћање картицама, до тога да је већина мобилних сајтова спора. Да је другачије, и она сума од преко 162 милијарде динара била би већа. И биће, само да оних 200.000 офлајн трговаца сагледа све предности интернета, а да трговци који већ послују онлајн поправе све проценте које могу поправити, свако према својим могућностима. Што пре, то боље.
