Гост је Ненад Павлов, оснивач SimplyGrow агенције.
Ненад Павлов се у овом интервјуу осврнуо на 5 кључних ствари о имејловима у пословању.
Ненад је успешно сарађивао са десетинама фирми из целог света и помагао им да лакше продају своје производе и услуге. Спектар је ишао од софтверских производа, скупих индустријских машина, разних курсева и обука, копненог и вадушног превоза па све до стерилних комараца.
Од Ненада смо добили одговоре на следећа питања:
1. Са вртоглавим развојем AI алата и другим трендовима, да ли се очекује модернизација имејлова?
2. Да ли је имејл као маркетиншки/продајни канал "мртав" и да ли вреди бавити се њиме?
3. Да ли је имејл сигуран канал комуникације?
4. Да ли је по закону дозвољено слати хладне/продајне имејлове?
5. Да ли постоје ситуације у којима нема поенте користити имејлове за маркетинг или продају и које су то ситуације?
Не пропустите да чујете одговоре на ова кључна питања за ваше пословање.
1. Са вртоглавим развојем AI алата и са другим неким трендовима, да ли треба очекивати и модернизацију имејлова у скорије време?
Кратак одговор је не. Мало дужи одговор је да сведочимо свакодневном развоју нових алата који се заснивају на вештачкој интелигенцији и свуда се сад уклапају у маркетинг, у продају и слично, али наши имејлови су доста рестриктивно окружење у којем немамо опцију да се, рецимо, извршавају неке скрипте. Чак не можемо ни да пустимо видео снимак унутар нашег имејла и мислим да је то разлог што историјски, што сигурносни јер, у нашим имејловима ми можемо да користимо евентуално HTML да би смо га лепше форматирали, да имамо линкове, да имамо слике и највеће, како да кажем, највеће мултимедијално искуство је ако имамо ГИФ, али из сигурностних разлога тешко да ћемо икада моћи да извршавамо неке скрипте, да имамо неку можда напреднију аналитику, да видимо ко је отворио, шта су они кликтали или куда су се кретали курсором по нашем имејлу. Не верујем да ће се то нешто мењати.
Давно, има сад сигурно 10-15 година, како је Google имао један од оних производа који су се једноставно угасили, био је такозвани Google Wave, која је заправо требало да буде алтернатива имејлу, где је то било централизовано да више људи колаборира на једном назови имејлу, али то се угасило и није угледало светлост дана, тако да, моје мишљење је да ови имејлови какве да ћемо их имати још дуго без обзира на развој технологије генерално.
2. Да ли је имејл као маркетиншки или продајни канал мртав и да ли уопште вреди бавити се њиме?
Да, то је честа дебата и често постављено питање, пошто имамо друштвене мреже, имамо разне платформе, плаћене рекламе, разноразне друге канале за маркетинг и продају, и онда се неко запита - "ОК, ако је већ толико рестриктиван и уколико је толико већ стар, да ли се вреди бавити имејлом?"
Ја бих рекао апсолутно да. Главни аргумент који многи људи наводе је да ми можемо имати Facebook оглашавање, LinkedIn оглашавање, Google оглашавање, али ми смо у милости и немилости тих платформи.
Оне могу да нам угасе налог, може нешто се деси, могу они да нестану, али имејлови су карактеристични по томе што су наши дигитални идентитети јако везани за имејлове које користимо и да се региструјемо и у комуникацији са људима, што приватно, што пословно. Самим тим су јако ''вредни''.
Многи маркетари препоручују да чувајте своју базу имејл контаката ваших претплатника зато што могу да вас банују или да вам угасе налоге на разним друштвеним платформама, али вама та листа имејлова и даље остаје.
Постоје неке рачунице колико ми можемо зарадити на годишњем нивоу ако се правилно ради маркетинг кроз имејл. Значи да није сваки имејл који пошаљемо ка нашим претплатницима продајни, него да им се прво даје нека вредност, па неки тамо трећи, четврти имејл да буде продајни.
Често маркетари, кад се сретну, питају један другог "колико ти је велика мејлинг листа?" у смислу да они већ по томе знају, од прилике, колико се зарађује од тога.
То је још један аргумент у корист имејлова, тако да апсолутно мислим да је даље валидан.
3. Колико је имејл сигуран канал комуникације?
Имејл, као и многе друге ствари око интернета, иницијално није уопште био сигуран. Није било никакве енкрипције и све је било отворено. Онда је кренула да се препознаје проблематика тога, да могу неке треће стране да пресретну комуникацију, да виде садржину имејла и доста се радило на томе.
Тренутно имамо тај TLS начин инкрипције с тим што сад ту постоје два аспекта, што се тиче сигурности.
Једно је да морамо користити нечији сервис, да ли Google-oв, Yahoo-oв или чији год сервис, можемо и направити наш имејлинг сервер, али углавном већина људи користи неку врсту ових сервиса.
Један аспект сигурности је да ли тај сервис зна за садржај нашег имејла, a друго да ли неко треће лице може да га пресретне и да прочита садржину имејла.
Са TLS-ом не могу тако лако да пресретну, то јест, ако и пресретну не могу да виде јер је енкриптован садржај.
Међутим, оно што се стално прича у јавности је колико је етички што велике компаније чије бесплатне сервисе користимо, попут Google-a, анализирају садржину имејлова, они то чак и признају, да би нам сервирали другачије рекламе или да би чували неке податке о нама и на тај начин они ''наплаћују'' то што ми не плаћамо за њихов сервис.
Имамо неке сервисе који су се појавили у скорије време који су увели 0 access енкрипцију да чак ни они не знају шта је заправо садржај тих имејлова или имају end-tо-end енкрипцију тако да, оног момента кад имејл напусти наш email client он је енкриптован и нико не може да зна.
Моја лична препорука - водите рачуна и немојте осетљиве податке слати, попут лозинки. Правници кажу да је имејл правно обавезујући документ, ако водите рачуна коме шта пишете, јер има тежину. И често кад се деси нека ситуација, у корпоративном свету, да се сазна за неке не тако добре праксе, да неко неког превари или шта год се дешавало, онда често узму имејлове као доказ на суду шта се ту заправо дешава, ко је коме шта рекао.
Тако да ето, то је укратко мој савет.
4. А шта закон каже, да ли је дозвољено слати хладне, односно продајне имејлове?
Да. Мало да појаснимо, хладним или проданим имејловима се сматрају они имејлови које једна фирма шаље другим фирмама који су потенцијално њени клијенти или сарадници где су ти имејлови такви да друга фирма не очекује да ће их добити.
Хладни се називају зато што не постоји никаква емотивна подлога, не знају можда ни за нас, ни за наш бренд.
Иако нисам правник и ограђујем се (ово није савет) али оно што слушам да правници говоре је, да и у нашем домаћем законодавству, Закон о заштити личних података и GDPR и неке друге регулативе широм света, препознају разлику између имејлова који иду ка крајњим корисницима (такозвани B2C мејлови) који апсолутно нису дозвољени што се тиче хладне комуникације - да ми сад узмемо Беле стране и кренемо редом да људима, физичким лицима, шаљемо неке понуде маркетиншке или продајне, а друго је тзв. легитимни интерес фирма ка фирми да, ако је потенцијални бенефит те фирме већи од чињенице да ми обрађујемо њихове податке без њихове сагласности, онда је то ок.
Свакако предлажем да гледоци погледају одличан вебинар Драгана Милића на порталу domen.rs, где је он, као стручно лице, јако лепо покрио неке од тих ствари.
Да ли постоје ситуације у којима нема поенте користити имејл у маркетиншке сврхе и ако постоји које су то ситуације?
Кроз рад, последњих пет година, што се тиче тих хладних, продајних имејлова, појавиле су се неке ситуације у којима смо увидели рецимо да је то дискутабилно. Не зато што имејл није добар канал, него зато што, на пример, узмимо да ми сарађујемо са неком софтерском компанијом, такозваном SAS компанијом, Software as а Service, што значи они имају неку веб-апликацију коју наплаћују на месечном нивоу, и ако је цена наплаћивања те апликације рецимо 10 долара месечно, поставља се питање колико се њима исплати да улажу у инфраструктуру за слање имејлова, да њихов продајни тим се фокусира на персонализацију имејлова и да покушају тим каналом да дођу до нових клијената, зато што је могућа цена тих активности већа од бенефита.
Што се тиче маркетиншких имејлова, у суштини рекао бих да маркетиншки мејлови, ако их тако назовемо, ти који одржавају контакт са нашим клијентима или муштеријама, не могу баш да се сетим неке ситуације да немају смисла, јер кроз то ми можемо најављивати догађаје, можемо делити купоне ако нешто продајемо oнлајн, таргетирати их наспрам њихових куповних навика, код нас и слично.
Тако да, у неким ситуацијама можда само није исплативо улагати у тај канал у односу на нешто друго.
5. Да ли ти се дешава да ти имејлови одлазе у spam и ако да, шта онда радиш?
Апсолутно. То је природа имејла и природа слања имејла. Оперишемо увек над ограниченим скупом података.
Значи, како алгоритми неких имејл сервиса, на пример Outlook-а ili Microsoft-а, одређују шта је спам а шта није, то нам никада неће бити познато. Да можемо то да знамо, онда било би много људи који би то злоупотребили.
Значи, увек нагађамо и погађамо. Ја у суштини користим правило два дана.
Ако ми је битно, онда сачекам два дана и ако се неко не јави, онда користим алтернативне канале као што су LinkedIn, Viber, WhatsАpp или само сачекам да друга страна мене контактира.
