Kako ste došli na ideju da započnete baš ovakav biznis?
Ana: Suprug, inače pejsažni arhitekta, započeo je sve u želji da nastavi zanat svog tate. Veoma brzo je ovladao pekarskim veštinama, ali nije želeo da, poput svog oca, radi sa belim brašnom koje može dovesti do alergija. Rešio je da to ispita i shvatio da je belo brašno puno pesticida koji upravo i dovode do alergija koje su i njega mučile. Tada je shvatio da mora pronaći alternativu i probati nešto novo. Počeo je da istražuje različita brašna, sadio bašte, eksperimentisao, a onda je otkrio speltu i došao na ideju da napravi ručno rađene speltine kore.
Pokretanjem prve zdrave pekare zapravo ste uspeli da spojite sva svoja različita interesovanja u jednu priču.
Tako je. Kada smo se upoznali, radila sam u osnovnoj školi, i počela sam da pomažem Aleksandru. ’’Hajde malo da mi pomogneš ovo, pa ono’’ i na kraju se uvek zadržim duže u proizvodnji. Nas dvoje krenemo u neku ozbiljniju priču i dogovorimo se da bi bilo lepo da imamo neki svoj biznis, a totalno smo različitih zanimanja. Razmišljali smo kako bismo mogli sve to da spojimo u jednu priču i dogovorili smo se da možda možemo da otvorimo neku zdravu pekaru.
Tada se otvorilo mesto na Palilulskoj pijaci tako da smo seli i počeli da pravimo koncept šta bismo to mogli da napravimo, da bude drugačije, da nigde ne postoji, a da opet pokrenemo neku revoluciju vezanu za zdravlje, za život bez aditiva, pesticida. U startu nam je ideja bila da napravimo ne klasičnu pekaru, nego nešto gde bi, pored prodaje samih proizvoda, mogli da pravimo radionice i bavimo se edukacijom. Što znači da ja, kao specijalni edukator rehabilitator, imam mogućnost da značaj zdrave ishrane približim mamama i tatama, ali i svima koji su za to zainteresovani i imaju zdravstvene izazove. Sa druge strane Aleksandar može da se posveti gajenju spelte i da radi sa biljkama. To je zapravo bila ideja, da otvorimo prvu vegansku zdravu pekaru.
Aleksandar: Jedan od razloga zašto nismo otvorili pekaru sa životinjskim namirnicama bilo je i to što ne možemo da kontrolišemo kvalitet takvih namirnica. Danas kada imamo masovnu proizvodnju sve je prepuno hormona i aditiva, a kvarljiva roba ne odgovara ljudima koji imaju alergije i zdravstvene poteškoće. Prvo što vam izbace kad ste bolesni jesu namirnice životinjskog porekla.
Ubrzo ste postali poznati po speltinim korama?
Ana: Tako je, po tome smo specifični, on je prvi u Srbiji možda čak i Evropi koji je napravio tako nešto. Inače, istraživanja su pokazala u čemu je razlika između spelte i pšenice - spelta ima mnogo veći procenat proteina, ima znatno niži glikemijski indeks, pogodna je i za osobe sa dijabetesom, a i ostale jer nas duže drži sitim. Nije hemijski tretirana žitarica. Ima tvrdu opnu i niz svojih specifičnosti, sadrži sve što sadrži i pšenica ali u mnogo većem procentu vitamina, minerala…
Nakon toga Aca je počeo da pravi i beskvasne hlebove, rezance, mlince, sve što ostaje od restlova, a jedini smo proizvođači hleba od nauta u Srbiji.
Aleksandar: Sve što pravimo je bez aditiva, bez pasterizacija, sve je upakovano ručno. Kod nas dobijate kvalitetan zdrav proizvod. Izbacili smo sada i prve speltine tortilje koje postoje u Srbiji, takođe ručno rađene. Čak ih i sečemo pomoću kalupa koji je ručno napravljen. To je još jedan proizvod koji je postao hit. Nema ko ga ne preporučuje.
Pored slanog imate i zdravi slatki program?
Ana: Razmišljali smo kako da napravimo zdrav slatki pekarski proizvod poput baklave, makovnjače, pite sa višnjom… a da ne koristimo beli šećer ili preskup javorov koji bi proizvod učinio nepristupačnim. Tako smo se setili malteksa, pošto to nije med na koji su neki ljudi alergični. Malteks koristimo samo za preliv, a ubacili smo urme i suvo grožđe koji daju slatkoću. Cilj je bio da ljudima pružimo ono što tradicionalno vole da jedu, ali da i slatke poslastice budu zdrave i bez aditiva.
Aleksandar: Sad smo skoro ubacili i vanilice, kad je bila zima, što je bio izazov, jer tu ide mast da bi se opustile, ali uspeli smo. Uvek radimo da poboljšamo proizvode da budu savršeni i potpuno zdravi.
Ujedno se trudite da vaši proizvodi budu što pristupačniji svima.
Aleksandar: Ideja nam je da i osobama koje su lošijeg imovinskog stanja približimo mogućnost zdrave ishrane. Većina ljudi zna šta je zdrava ishrana, ali prosto misli da je ta ishrana preskupa i da nemaju novca za tako nešto. Zapravo situacija uopšte nije takva. Prosto je potrebno samo malo edukacije, i mi se trudimo da je pružimo ljudima. LJudi su izbombardovani reklamama za fast fudove, čizburgere, slatkiše… Gde god se okrenete mi to gledamo i to je kao lepo, a zdrava hrana je bljutava. Otkad smo sve ovo pokrenuli imamo mnogo dece koja užinu uzimaju kod nas, često obezbeđujemo hranu i za dečije rođendane tako da verujemo da smo zdrav način ishrane uspeli da približimo ljudima.
Ana: Na primer, napravili smo zdrav burek i pica burek sa bukovačom. Svi koji su ga probali kažu da imaju utisak kao da jedu meso. Nadamo se da ćemo pokrenuti i još neke mlade ljude da rade slične stvari.
Kako ste organizovali proizvodnju?
Ana: Sve radimo sami, uspeli smo i da zaposlimo radnike, da ne odustanemo od ove priče i ako je bilo veoma teških finansijskih trenutaka jer niko nije stajao iza nas da nam olakša rad. Od klime do uslova u proizvodnji, u lokalu… Napravili smo takvu organizaciju da sve dobro funkcioniše. Desetak ljudi čini tim, imamo dečka koji radi dostavu i on je veoma važna karika. Imamo radnika u proizvodnji, dve radnice u prodaji, nas dvoje vodimo čitavu priču.
Aleksandar: Probali smo da napravimo porodičnu atmosferu i da obezbedimo pristojne plate za radnike. Kada su praznici svi dobijaju novčane poklone i trudimo se da stvarno atmosfera u firmi bude dobra. Ne postoje kamere, ne kontrolišemo šta ko radi. Imamo zdravo poslovanje i svi se družimo i privatno van posla. Uvek napravimo nedeljni sastanak da vidimo gde smo, šta smo i to je to. Razlikujemo se od klasične korporacije jer ništa nije tako uređeno sistemski, svi imaju pristup kao da je to i njihovo. Iako smo mladi i praktično svi zaposleni su stariji od nas, otvoreni smo za savete. Dosta nam pomažu žene koje prave pite. Šta god da nam kažu mi poslušamo.
Kako i gde nabavljate sirovine?
Ana: Brašno nabavljamo od firme „ Spelta Jevtić“ iz Novog Sada koji se najduže bave proizvodnjom ove žitarice i ne tretiraju je pesticidima. Radimo hleb od kamuta i polbe. To su žitarice koje imaju još manje glutena nego spelta, a pune su proteina i dokazano je da su dobre u prevenciji modernih bolesti, recimo za dijabetes i za štitastu žlezdu. To dolazi iz Rusije. Brašno od polbe i kamut nabavljamo od firme Slavuj Grečka.
Aleksandar: Za sve se trudimo da bude domaće. Jedini izuzetak su urme koje ne rastu kod nas. Čak i kvasac pravimo sami.
Imate li u planu neke saradnje?
Ana: Sarađujemo sa restoranom Novak. Radimo sa Đumbir barom, Zadrugom, Zdravo ljubavi… U planu je saradnja sa profesorom Davosom koji ovde ima lokal. On je proizvođač organske hrane u Srbiji i poseduje sve sertifikate. U planu je da napravimo i organski hleb, a njegovi proizvodi su u DM-u i Merkatoru, tako je da je ideja da sledeći nivo bude to. Nama je najveća želja da uđemo u veće lance.
A proširenje posla?
Aleksandar: Mnogi nam traže da otvorimo nov prostor u Zemunu ili na teritoriji Novog Beograda, ali za sada sve radimo putem dostave. Mi bismo voleli proširenje, ali ne želimo da porodica ili kvalitet trpe zbog toga.
Kako ste počeli da plasirate svoje proizvode i kako se sada može doći do njih?
Ana: Prvo je Aleksandar dve godine radio dostavu, nedeljno po Beogradu, imao je svoje ljude i prodavao je na organskoj pijaci na Novom Beogradu i ljudi su ga odatle znali. Imao je još par lokacija na tim tezgicama. Kad smo otvorili lokal na Palilulskoj pijaci počeli smo da radimo dostavu i za Srbiju, tako što šaljemo pakete Post Express službom.
Aleksandar: To smo hteli da ugasimo u jednom trenutku jer je jako stresno, paketi ne stižu na vreme, nemaju aditive, pa se pokvare, jer ne donesu na vreme. Međutim kad smo izjavili da ćemo da ugasimo tako nešto ljudi su se pobunili i molili da to ne radimo, jer nigde u Srbiji ne postoji nešto poput ovoga. Dosta ljudi ima zdravstvenih poteškoća i želi da se što zdravije hrani i ne može da nađe zamenu i onda smo ostavili da to i dalje radi. Sad to već bolje funkcioniše.
Koliko vam sajt i društvene mreže koriste u poslovanju?
Ana: Marketing radimo sami, niko nam ne pomaže, ja održavam Instagram stranicu. Imamo čoveka koji nam pomaže oko sajta potpuno besplatno i on nam je mnogo pomogao. On nas je posavetovao da postavljamo naše slike, iako Aca nije bio za to. A ispostavilo se da je to fenomenalno, jer ljudi vole nas da gledaju. Pričamo razne stvari iz svog života. Ne radimo marketing u smislu kupite kod nas, zato što ovo, nemojte kod onih jer ono. Trudimo se da publici damo korisne informacije, da im približimo zašto je važno da se zdravije hrane i sve uz podršku nutricionista-blogera. Ono što je meni bilo veoma važno jeste to što nikoga nismo morali da plaćamo da bi nas reklamirao. LJudi koji imaju ozbiljne pratioce i neke poznate ličnosti čak su sami došli i podelili naše proizvode. Puno mi je srce zbog toga.
Aleksandar: Sajt nam je veza sa kupcima i preko njega je moguće poručiti proizvode. Naravno, odabrali smo .rs domen jer smo domaća firma koja posluje sa drugim domaćim proizvođačima. Ujedno, ponosni smo što smo baš u Republici Srbiji otvorili prvu zdravu pekaru na svetu.
Šta planirate u budućnosti?
Aleksandar: Zdrava pekara nije otvorena zbog trendova, zbog marketinga i zbog zarade, već zato što je to neka naša životna uloga, kako mi to doživljavamo. Želimo da pomognemo ljudima, da ih edukujemo i da im pružimo sve što možemo kako bi oni, kasnije, mogli sve i sami. Da pokažemo da može i drugačije. Zato prodajemo i zdravo brašno, kako bi svako mogao, ukoliko to želi, da i sam pravi svoj hleb. Delimo recepte kako da sami naprave, uopšte ne moraju da kupe pitu kod nas, kupuju samo kore i onda mogu i sami.
Ana: Nama je sada cilj da se spojimo sa drugim ljudima, da sarađujemo i sa ženama koje vode stranice za prirodne porođaje, koje su dule, koje su nutricionistkinje. Cilj na kome radimo i na kome ćemo raditi jeste da pokažemo da može i drugačije, zdravije.
