Ilustracije radi, nedavna istraživanja tržišta govore da Gugl obrađuje čak 81,85% pretraga početih sa desktop računara. Glavni takmac u ovoj trci – Bing, kompanije Majkrosoft, zauzima svega 10,51% ovog tržišta. Na mobilnim uređajima, na kojima se ipak odvija većina modernog internet saobraćaja, ovaj tehnološki brend sa svojih 96% obrađenih pretraga zauzima još dominantniju prvu poziciju.
Uzevši u obzir ove brojeve, lako je doći do zaključka zašto je Gugl postao sinonim za veb-pretragu i zašto bilo kakve promene i inovacije unutar ove kompanije diktiraju nove trendove u pogledu SEO.
Hajde onda da iskoristimio ovu priliku da bacimo pogled na najnovija ažuriranja Gugl alrgoritma za pretragu i vidimo na koji način ona utiču na budućnost SEO industrije.
Kratak pregled dosadašnjih ažuriranja
Ne bi bilo loše da se osvrnemo na neke od najvažnijih trenutaka koji su definisali rangiranje kakvo danas poznajemo. Jedan od razloga zašto Gugl zauzima dominantno mesto među pretraživačima jeste što je ovaj brend uvek beskompromisno radio na obezbeđivanju što kvalitetnijeg iskustva i rezultata svojim korisnicima.
Ovi napori mogu se izraziti u nekoliko značajnih prekretnica:
- Panda (24. 2. 2011). Utvrđivanje „skora kvaliteta” kao jednog od definišućih faktora u SERP rangiranju.
- Penguin (24. 4. 2011). Penali ze nerelevantne linkove i preterano agresivan „usidreni” tekst.
- Hummingbird (22. 3. 2013). Penali za preteranu upotrebu ključnih reči i sadržaj niskog kvaliteta.
- Mobile (21. 4. 2015). Davanje prioriteta sajtovima optimizovanim za pretragu sa mobilnih uređaja.
- RankBrain (26. 10. 2015). Penali za neispunjenje namere pretrage i loše korisničko iskustvo.
- Medic (4. 5. 2018). Penali za nedostatak ekspertize na YMYL (Your Money or Your Life) sajtovima i slabe EAT signale.
- Bert (22. 10. 2022). Penali za loše napisan sadržaj, kao i nedostatak fokusa i konteksta.
U ovom trenutku priča postaje nešto komplikovanija. Naime, 2017. godine Gugl je otpočeo praksu da najznačajnija (core) ažuriranja tretira sa određenom dozom tajnovitosti. Ova praksa je uzela toliko maha da se tehničke specifikacije svih ažuriranja nakon BERT-a gotovo u celosti čuvaju iza zatvorenih vrata. Nama krajnjim korisnicima i zaposlenim u SEO industriji ostaje samo da o njihovom sadržaju sudimo na osnovu njihovih efekata i izjava Gugl zvaničnika.
Hajde da onda konačno vidimo šta nam je Gugl spremio za predstojeći period i da li je reč o značajnim ažuriranjima ili tek dodatnim „peglanjima” gorenavedenih novina.
Ažuriranja iz marta 2024. godine
Poslednje u nizu ovih sveobuhvatnih ažuriranja pokucalo je na naša vrata u martu 2024. godine. Prema pojedinim procenama, promene koje ono donosi trebalo bi da iz korena protresu SEO sektor, na sličan način na koji su to nekada uradili Panda i Pingvin. Šta nam je tačno na stolu?
Deindeksiranje sajtova lošeg kvaliteta
Tako je, dobro ste pročitali. U jednoj objavi iz maja 2024. godine zvaničnici Gugla su potvrdili da će nova ažuriranja algoritma za rangiranje iz SERP rezultata potpuno ukloniti veliki broj sajtova koji pruža netačne informacije, kao i kopiran, redudantan i nerelevantan sadržaj. Reč je o veoma drastičnoj meri, budući da Gugl na ovaj način planira da iz svojih rezultata pretrage ukloni čak 40% loše definisanog sadržaja.
Ova promena, doduše, ne bi trebalo da zabrine stručnjake koji se već oslanjaju na oprobane SEO prakse, ali nam ipak skreće pažnju da će prostora za hvatanje krivina i plasiranje niskokvalitetnog sadržaja u budućnosti biti sve manje.
U tom smislu, kvalitet teksta, korisničko iskustvo i ispunjenje namere pretrage penju se na sam vrh liste SEO prioriteta.
Promene obuhvataju i već indeksirane sajtove
Treba napomenuti da se ova praksa neće odnositi samo na sajtove i stranice koji se nalaze u procesu indeksiranja. Novi algoritam za rangiranje pozabaviće se i sajtovima koji su već prošli ovaj svojevrsni proces akreditacije.
Prema tome, ne bi bilo loše pozabaviti se stvarima koje smo već plasirali na internet. Sadržaji koji nisu u skladu sa novim zahtevima kvaliteta ili oni napisani od strane AI treba da budu zamenjeni ili bar unapređeni kako bi se korisnicima obezbedilo optimalno iskustvo. Trenutne EEAT smernice mogu da posluže kao dobar putokaz u kom pravcu bi nove objave trebalo da se kreću.
AI sadržaji pod lupom
U ovom pogledu, Gugl izgleda čvrsto rešen da stavi konačnu tačku na poplavu AI sadržaja koje smo imali prilike da vidimo poslednjih godina. Naravno, ovu nameru ne treba uzimati previše doslovno. I, kao što smo mogli da vidimo u istom periodu, AI alati mogu da budu koristan asistent pri izradi sadržaja.
Takođe, trenutno stanje stvari ukazuje na to da je procenat sadržaja generisanog od strane veštačke inteligencije koji je zabeležio visok plasman u SERP rezultatima u poslednjem periodu porastao sa 11,5% na trenutnih 13,96%. Ovi brojevi nam govore da kompaniji Gugl u suštini nije važan sam način izrade sadržaja koliko njegov konačni kvalitet.
Cilj ovih ažuriranja je iskorenjivanje niskokvalitetnog sadržaja koji je u potpunosti proizveden automatizovanim AI generisanjem i koji, sam po sebi, ima malu vrednost. Dokle god je objavljeni sadržaj stvoren u skladu sa EEAT smernicama i ispunjava nameru pretrage, trebalo bi da SERP plasman bude dobar.
Rad na pouzdanosti podataka
Pružanje tačnih informacija krajnjem korisniku uvek je bio jedan od glavnih ciljeva kompanije Gugl. Implementacijom novog algoritma za pretragu, ova namera postala je jedna od glavnih mehanika za SERP rangiranje. U narednom periodu, članci koji nisu pouzdani, koji pružaju netačne ili zastarele informacije i koji ne ispunjavaju svoju osnovnu svrhu (npr. članci koji su namenjeni širokoj publici a koji se predstavljaju kao ekspertski) biće kažnjeni niskim plasmanom ili potpunim oduzimanjem indeksa.
Zaključak
Kao što možemo videti, promene koje je Gugl počeo da implementira u svojoj praksi rangiranja više su evolutivni skok nego novi smer kretanja, kao na primer zloglasni Mobilegeddon koji smo imali prilike da vidimo davne 2015. godine.
Ono što je ipak evidentno jeste da novonastale promene pre svega predstavljaju odgovor na navalu AI sadržaja koji ne ispunjavaju standarde kvaliteta koje kalifornijska kompanija aktivno promoviše. To ne znači da će upotreba veštačke inteligencije i objavljivanje AI sadržaja potpuno nestati. Naprotiv, podaci koje smo imali prilike da vidimo u članku iznad govore sasvim drugačiju priču. Ono što će ipak morati da se promeni jeste nekontrolisana i bezbrižna upotreba ovih resursa koja bi mogla ugroziti opšti kvalitet onlajn iskustva.
U narednom periodu AI alati će ostati vredan resurs i velika pomoć u izradi sadražaja. Bilo kako bilo, finalni proizvod moraće da ispuni visoke norme kvaliteta, čitaocu pruži tačne i ažurne informacije i odražava iskustvo i ekspertizu njegovog tvorca.
Sadržajima koji nisu izrađeni u skladu sa ovim smerniciama i ustaljenim SEO praksama sledi veoma brza presuda.
