Kakvi domeni postoje?
Verovatno ste čuli za izraze „domen prvog nivoa“, „domen drugog nivoa“, „generički domen“, „međunarodni domen“, „nacionalni domen“, i nije vam možda jasno kako da razmotate zamršeno domensko klupko.
Domen najvišeg nivoa
Oznaku domena najvišeg, odnosno prvog nivoa, lako ćete prepoznati jer se nalazi na kraju naziva domena, pa se još naziva i „domenska ekstenzija“ (.rs, .срб, .uk, հայ, مصر, .pay, .nba, .cookingchannel, .香格里拉). Međutim, između različitih domena najvišeg nivoa postoje značajne razlike.
Osnovna linija podele može se povući između nacionalnih i generičkih domena. Nacionalni domeni su delegirani za teritoriju određene države i stručno se nazivaju ccTLD – country code Top Level Domain, odnosno nacionalni domen najvišeg nivoa. Takvi su .rs i .срб u Srbiji, ili .bg i .bg u Bugarskoj, ali i domeni Evropske unije: .eu, .eю i .ευ. Specifičnost nacionalnog domena je, između ostalog, u tome da internet pretraživači pretpostavljaju da sadržaji sajtova koji su na tom domenu ciljaju upravo područje države za koju je taj nacionalni domen vezan, što takvim sajtovima daje određenu prednost u rezultatima pretrage.
Generički (često nazivani i „međunarodni“) domeni najvišeg nivoa, gTLD - generic Top-Level Domain, među kojima su najpoznatiji .com, .org i .net, nisu vezani za određenu državu. Do 2013. godine na internetu je postojalo 20-ak gTLD-jeva, a onda je krenula registracija novih generičkih domena, tako da ih je krajem 2019. godine bilo više od 1200. Na osnovu toga da li su u pitanju „stari“ ili „novi“ generički domeni, oni se dele na legacy gTLD-jeve, kakvi su gore pomenuti, i new gTLD-jeve. Među njima postoje i oni koji nameću ograničenja u pogledu toga ko ih može registrovati. Tako postoje sponzorisani gTLD-jevi namenjeni recimo određenoj industriji (.aero) ili području (.cat), geografski (.asia, .paris, .nyc), dok i globalno prepoznatljivi brendovi takođe imaju svoje gTLD-jeve (.gucci, .lego, .bmw, .zara). No, zanimljivo je pomenuti da najveći broj brendova na lokalnim tržištima ima sajtove na nacionalnim domenima usled velikog broja prednosti koje ccTLD-jevi imaju.
Šta je domen drugog nivoa?
Domen drugog nivoa (second level domain – SLD) nalazi se pod kapom domena najvišeg nivoa, TLD-ja. Takve domene ste možda sretali - .co.uk, .fed.us i slični. U našem domenskom prostoru takvi domeni su .co.rs, .org.rs, .edu.rs i .in.rs, odnosno .пр.срб, .орг.срб, .обр.срб i .од.срб.
Za razliku od .срб i .rs domena, gde ne postoji ograničenje u pogledu toga ko može registrovati naziv domena (fizička ili pravna lica), domeni drugog nivoa namenjeni su posebnim segmentima korisnika. Tako je .co.rs/.пр.срб namenjen preduzećima i preduzetnicima, .org.rs/.орг.срб neprofitnim organizacijama, .edu.rs/.обр.срб obrazovnim ustanovama, a .in.rs/.од.срб fizičkim licima. Slična je situacija i kod ccTLD-jeva u drugim zemljama.
U Srbiji postoje još i domeni drugog nivoa posebne namene. Domeni .ac.rs i .ak.срб su namenjeni akademskoj i naučno-istraživačkoj mreži Srbije i delegirani su Akademskoj mreži Srbije, a .gov.rs i .упр.срб su namenjeni državnim organima Republike Srbije i delegirani su Kancelariji za informacione tehnologije i elektronsku upravu.
Internacionalizovani nazivi domena – IDN
Domeni sa internacionalizovanim nazivima (Internationalized Domain Name – IDN) su svi oni domeni čiji nazivi mogu da sadrže i slova izvan engleskog alfabeta (tj. ASCII koda). Takva su, na primer, latinička slova sa dijakritičkim znacima (ž, ü, ñ), ćirilička slova, kao i slova arapskih, kineskih i drugih pisama.
Prvi IDN domeni pojavili su se na internetu 2010. godine i danas značajan broj ccTLD-jeva pored latiničkog nacionalnog domena ima i nacionalne IDN domene, na nacionalnim pismima. Takav je naš .СРБ, ruski .RF, tajlandski .ไทย i drugi. No, IDN domeni nisu ekskluzivni samo za ccTLD-jeve, jer postoji i veliki broj generičkih IDN-ova. Na primer, .COM i .ORG imaju svoje ćiriličke verzije .KOM i .ORG.
Domen ne mora biti IDN samo na prvom nivou, kao što je .СРБ. Postoje domeni koji sadrže samo slova iz engleskog alfabeta na prvom nivou, dok su na drugom nivou IDN. Takav je naš .RS. Nazivi .RS domena mogu da sadrže slova iz pisama 16 jezika koji se govore na teritoriji Srbije, tako da u reči levo od .RS mogu da se nađu slova đ, š, ž, ä, ß, ů i druga.
