U proteklih desetak godina postale su popularne oznake #digitalninomad i #digitalninomadi, kojima je propagiran rad “bilo kada i bilo gde”, bez stega kancelarije. NJihovoj popularnosti kumovao je razvoj zanimanja koja su mogla takav način angažovanja da istrpe, otvaranje “Starbucks like” klonova i pojava Instagrama. Postalo je veoma cool i predstavljalo određenu vrstu stava prema životu i karijeri, kao i garda prema korporativnoj filozofiji rada, fotkati se i tagovati uz laptop na mestima na kojima do samo koju godinu pre niko nije ni pomišljao da radi.
I sam sam prošao kroz “nomadsku” fazu u razvoju svog poslovanja. U februaru 2011. sam izašao iz velike marketinške korporacije i nekoliko meseci kasnije otvorio “one man show” konsultantsku digitalnu agenciju, u formi preduzetnika. Bila je već sredina maja, bašte na Dorćolu, gde živim, uveliko su radile. Drugari iz obližnje agencije, koji su imali kancelariju na prvom spratu, na uglu Kneginje LJubice i Simine, dali su mi pristup svom Wi-Fi-ju i ja sam se, u majici, bermudama i japankama, instalirao u baštu kafića u prizemlju. Odatle sam počeo svoju preduzetničku avanturu. Druga bitna lokacija bila mi je kafeterija napravljena u Starbaks fazonu u Vasinoj, gde je sada, umesto nje, prodavnica slatkiša. Kako se posao širio, počeo sam sve češće da prelazim na levu stranu Save i da sedim i radim u, tada novom, a i dalje zanimljivom restoranu. Ubrzo mi je postao jedan od većih klijenata.
Rad na takvim mestima ima svoje prednosti. Prvenstveno, jer se osećate relaksirano, u stalnoj ste cirkulaciji sa ljudima, menjate mesto, okruženje. Različiti sadržaji, ljudi i informacije dolaze do vas. Kao da ste… u društvenoj mreži. Što u suštini kafići, restorani... i slična mesta, koja služe kao okviri za okupljanje ljudi, njihovo druženje i razmenu, i jesu. Pardon, ne društvene mreže, nego “alati (servisi) za društveno umrežavanje”, kako bi ispravno trebalo da ih zovemo mi “digitalci”. Prostor, istina fizički, framework i lokacije za razmenu, dijalog, emitovanje. Jer, strogo uzevši, Fejsbuk, Instagram, Tik Tok... su alati ili aplikacije za društveno umrežavanje dok je “društvena mreža” pojam iz sociologije: “Društvena mreža je društvena struktura sastavljena od pojedinaca (ili organizacija) koji se nazivaju „čvorovi“, a koji su povezani jednim ili više specifičnih tipova međuzavisnosti, kao što su vrednosti, vizije, ideje, finansijski interesi, prijateljstvo, srodstvo, zajednički interes, finansijska razmena, nedopadanje, seksualni odnosi, ili odnosi poverenja, znanja ili prestiža.”
Uz sve prednosti koje “nomadski” način rada sa sobom nosi mane su mu značajne. Jer znate, taj prostor koji iznajmljujete kupovinom šolje kafe nije vaš. Ni sto u coworking-u, u koji sam prešao posle nekih godinu dana rada kada se su već nazirali obrisi digitalne agencije koju sam u to vreme sa partnerima postavljao na noge, nije zaista vaš. Ne mislim pod tim samo na to da prostor ne možete da uredite kako vama odgovara, u pitanju je nešto mnogo bitnije – možete čak i da budete izbačeni iz tog prostora, jer recimo menja namenu, kao što se desilo sa kafeterijom u Vasinoj. Gde onda da vas ljudi nađu? Analogno navedenim prostorima, svaka društvena mreža ima svoja pravila i, na kraju krajeva, menja izgled i uslove korišćenja kako njeni vlasnici, koji je razvijaju, misle da je najbolje. Koliko se uostalom često menjao algoritam rada Fejsbuka i dovodio do ludila komjuniti menadžere, a o smanjivanju organskog reach-a i prisiljavanju da ulažemo novac u njegovu oglasnu platformu da i ne govorim? A ono što je i na mrežama mnogo bitnije, vi sa njih možete biti izbačeni, iz nekog razloga, a sve vaše stvari mogu da trajno ostanu tamo, jer ste otvaranjem naloga na društvenoj mreži pristali da pravo na sadržaje koje na nju postavite prenesete na njene vlasnike.
Društvena mreža može jednostavno da nestane. Kao što je nestalo mnogo kafića u kojima sam tokom početnih godina razvoja svog poslovanja radio. Primer je MySpace koji formalno još postoji ali da li znate nekoga ko ga još koristi? Time je i sav napor da gradite svoje prisustvo na njemu praktično bačen u vetar. Nadam se da ste se bar dobro zabavili i iskoristili ga dok je trajalo, pa da time vreme i energija koju ste, kao i ja uostalom, ulagali u njega nisu propali. U tome i jeste korist i lepota društvenih mreža. Prepoznajte njihov potencijal, pozicionirajte se, budite aktivni, aktuelni i po mogućnosti zabavni na njima. Iskoristite njihove mogućnosti da doprete do LJUDI koji su na njima i interakciju sa njima usmerite u korist ostvarivanja svojih ciljeva.
Kako vam se posao razvija, poželećete da imate prostor koji ćete urediti po svom nahođenju, u koji ćete moći da dođete kada vam to odgovara, gde ćete postaviti svoja pravila i gde možete da ostavite svoje stvari i nađete ih kad ponovo dođete. Koji će, na kraju krajeva, biti reprezentativan za vas i predstavljati sliku o tome kako i šta radite. Vremenom su svi koje poznajem kao “digitalne nomade”, a koji su napredovali u svom poslu i razvijali ga, obezbeđivali svoje prostore, opremali ih i širili timove u njima. To je uostalom i normalno, za svaki vid poslovanja. Potrebe su veće, apetiti rastu i želite da vam bude praktično, da se osećate komforno, a i da pokažete to drugima.
Ne prođu, naravno, svi ovaj put. Uobičajeno je da kod pokretanja svog posla, makar to bilo i u garaži, razmišljate u startu o prostoru u kome će se on odvijati. I težite da jednog dana ta razmišljanja pretočite u stvarnost. Analogno, u onlajn svetu od početka treba da razmišljate o kreiranju veb-sajta, o tome kako on treba da izgleda i šta da omogući, da bi na adekvatan način pratio vaše poslovanje i dao vam priliku da na internetu imate nešto što je zaista vaše. Pritom, zakup internet domena daje vam “tapiju nad vlasništvom” i jasan je znak vašeg onlajn prisustva. Tu ste organizovani sa svojim timom, u komunikaciji ste sa potrebnim ljudima i bezbedni.
U poslovnom prostoru radite i organizujete sastanke. U vašem veb šopu, kao što to radite i u vašim “brick and mortar” prodavnicama, prodajete. U kafićima se družite sa drugim ljudima, u restorane idete na ručkove, ostvarujete interakcije. Kao što to radimo na društvenim mrežama. Pogledajte uostalom popularni poslovni kompleks “Airport City Belgrade”. Tu su i kancelarijski prostori u kojima se radi, kao i mnogi objekti i prostori za “društveno umrežavanje”. Sve to daje kompletnu sliku, pravi odličan okvir za boravak, produktivan rad i umrežavanje, i omogućava maksimalne efekte. Kao što uostalom i “digitalni ekosistem” koji gradite za vaše poslovanje, aktivizam, hobi... treba da se skladno sastoji od izgradnje veb-sajta kao okosnice, prisustva na društvenim mrežama, objavljivanja na tuđim veb lokacijama, animiranja drugih da na internetu govore o vama, oglašavanja, dopune sadržaja... i sve to ima svoje mesto, ulogu i značaj.
Upustite se u avanturu, krenite! Kako u poslovanje, tako i na veb. Srećno!
