Intervju: Pravna strana Metaverzuma

Za razliku od današnjice u kojoj smo primarno ograničeni važećim zakonima donetim od strane organa državne vlasti, u Metaverzumu bismo morali da poštujemo i neka druga pravila nametnuta od onih koji njime upravljaju. Iako još uvek nije opšteprihvaćena kao univarzalni koncept, svojina na Metaverzumu morala bi pripasti autoru izvornog koda na kome je Metaverzum zasnovan, polazeći od važećeg pravila da softver uživa autorskopravnu zaštitu. Budući da su autori koda programeri zaposleni u velikim kompanijama koje investiraju u ovakve projekte, opravdano je pretpostaviti da će imovinska prava na softveru biti u svojini investitora, odnosno korporacija. Naime, prilikom regulisanja odnosa u virtuelnoj realnosti poput Metaverzuma potrebno je konsultovati pravila više pravnih grana, uključujući propise koje regulišu autorsko pravo i srodna prava, zaštitu podataka o ličnosti, informacionu bezbednost, zaštitu konkurencije, oglašavanje, igre na sreću, pravila koja se tiču novčanih transakcija i digitalne imovine, kao i zaštitu dece na internetu.

U ovom izdanju intervjua od Nenada smo dobili odgovore na sledeća pitanja:

1. Kako izgleda pravna strana Metaverzuma?
2. Ko će biti njegov vlasnik?
3. Koja pravila (zakoni) važe u prostoru Metaverzuma?
4. Da li postoje garancije za uložen novac u virtuelne svetove?
5. Kakve su perspektive daljeg razvoja?

Ne propustite da čujete odgovore na ova ključna pitanja za vaše poslovanje.

1. Kako izgleda pravna strana Metaverzuma?

Pravna strana Metaverzuma još uvek nije pravno regulisana. Najtačnije bi bilo rečeno da je ona na nekim svojim počecima. I sam tehnički deo Metaverzuma, odnosno virtualnih svetova je u svojim inicijalnim fazama tako da, prosto ne znamo ni kako će on izlgedati, a samim tim, nemamo ni pravna rešenja za mnoge pravne probleme koji se sada već vide da će postojati.

U ovom trenutku svi se slažu da treba primenjivati neku shodnu primenu pravila koja važe u realnom svetu što je više moguće na virtualni svet. Samo tamo gde nije moguće potrebno je iznaći neka nova pravna rešenja za specifične situacije koje su karakteristične za virtualni svet.

2. Ko će biti vlasnik virtualnih svetova?

Vlasnik virtualnog sveta će biti onaj ko je vlasnik izvornog ili izvršnog koda, a to su u suštini, korporacije koje investiraju u tu novu tehnologiju. Ako pričamo o Metaverzumu, najviše u razvoju tog virtualnog sveta je došla kompanija Meta, vlasnik Fejsbuka. Ono što možemo videti u ovom trenutku jeste da, i neke druge kompanije, ali i neke banke, investiraju u ovu tehnologiju. To znači da vide neku njenu perspektivu.

3. Koja to pravila ili zakoni važe u prostoru Metaverzuma?

U Metaverzumu smatramo da će osnovna pravila koja će regulisati ponašanje biti opšti uslovi poslovanja koje propisuju same kompanije koje će biti vlasnici koda, odnosno vlasnici tog virtualnog sveta. Dakle, biće u suštini slična neka priča kao što je i na društvenim mrežama. Same kompanije će propisati svoje opšte uslove poslovanja gde ćemo se mi, uz suglasnost da i ih prihvatamo, pridruživati tome i biti deo te pravne zajednice.

Najverovatnije će same kompanije ugovarati primenu materijalnog prava države iz koje su, kao i nadležnost sudova tamo gde je to dozvoljeno. Tamo gde to nije dozvoljeno prosto ne znamo kako može da bude rešenje pa ćemo videti u budućnosti kako se stvari budu razvijale.

4. Da li postoje neke garancije za novac uložen u virtualne svetove?

Ne postoje nikakve garancije ni za novac uložen u realnom svetu. Tu imate neka, manje ili više, rizična ulaganja koja vam se mogu isplatiti u kraćem ili dužem vremenskom periodu ili mogu vam se i nikada ne vratiti.

Objektivno gledano, bar sada u ovoj fazi, smatra se da je ulaganje u virtualne svetove kupovina tih nekih parcela itd, smatra se nekim visokorizičnim ulaganjem. Vi već sada možete kupiti parcelu u bilo kom od virtualnih svetova koji postoje i koji se razvijaju. NJihova cena najviše zavisi od lokacije, kao i u realnom svetu. U suštini, najskuplje su one lokacije koje su blizu nekih javnih ličnosti. To vam je nešto slično kao i u realnom svetu.

Kupovina parcela u ovom trenutku se obavlja za kriptovalute tako da, uzročno-posledično, razvoj virtualnog sveta je vezan za tu blockchain tehnologiju tako da će ona sigurno u nekom segmentu doprineti njenom rastu. Trenutno, kriptovalute su u oštrom padu, ali decentralizovano neko tržište i decentralizovan kod je neka budućnost.

Sadašnji kod virtualnih svetova je, da kažem, zatvoren. Zašto? Zato što investitori koji u to investiraju milijarde žele da bude zatvoren i žele da budu vlasnici toga. Žele da mi koji tamo budemo prosto budemo samo investitori, odnosno lica koja će kupovati nešto u tom virtualnom svetu preko svojih avatara. Bilo odeću u tim virtualnim radnjama, bilo šta god drugo što se bude reklamiralo u tom virtualnom svetu.

Ono što bi trebalo da bude, po idejama nekih Internet gurua, jeste da virtualni svetovi treba da budu decentralizovani, odnosno da kod bude otvoren, da mi budemo, ne samo jedinke koje će davati neki novac za nešto, već da budemo vlasnici svojih podataka, da kod bude otvoren i da mi sami doprinosimo razvoju tog koda. To je neka ideja kako bi trebalo da izgleda Web3 u odnosu na Web2 koji predstavlja zatvoreni kod gde, kompanije koje su vlasnici koda, prosto odnose sav profit.

5. Kakve su perspektive daljeg razvoja?

Perspektive razvoja postoje i one su svetle. Primer toga jeste jedna velika američka banka JP Morgan Chase koja ulaže u virtualne svetove, koja je uložila već jako puno novca. Institucionalni investitori kao što su banke nikada ne bi ulagale svoj novac, novac drugih koji im ga poveravaju, da ne postoji jasna vizija nekog profita koji je izvestan. Dakle, to što ulaže tako jedna poznata investiciona banka daje nam jasan signal da postoji dobra perspektiva i da će se to razvijati.

Sad, koliko je bliska ta budućnost, to je već drugo pitanje. Ukoliko neko želi da ulaže na kratak rok, mislim da to nije dobra investicija. Ovo su ulaganja za dug vremenski period, ali blockchain tehnologija i decentralizovan Internet su svakako budućnost.

Daću jedan primer. U trenutnom stanju stvari, ukoliko vi imate novac u realnoj valuti u bankama u realnom svetu, on je vezan za međubankarski sistem koji kontroliše SWIFT način plaćanja. Ukoliko je naka zemlja u sankcijama i njeni građani mogu biti pod sankcijama i može im biti ograničen obim transakcija. Videli smo da u trenutnom sukobu u Ukrajini sami građani u Rusiji trpe određene probleme. Međutim, šta se dešavalo u poslednjih godinu dana.

Ja kao advokat sam došao do saznanja o načinima na koje su ruski državljani kupovali ovde nekretnine. Prosto kako su uspeli da prebacuju novac. Tu su u pitanju stotine hiljada evra. Mi znamo da ako SWIFT ne radi ve ne možete u automobilu preneti više od 10.000 evra po čoveku.

Masovno su kupovali kripto u Rusiji, došli u Srbiju, prodavali kripto i imali živ novac sa kojim su raspolagali. Ti ljudi ne bi mogli svoj novac da promene iako možda nisu krivi zbog sankcija koje su uvedene određenoj državi. Tako da je budućnost u decentralizovanoj valuti, decentralizovanim svetovima i to je izvesno.