Да бисте сагледали ситуацију „са брда”, из свих могућих углова, морате користити стратешки приступ и планирање.
Исто тако, да бисте ту стратегију успешно спровели, морате је приближити свим својим сарадницима. Они треба да је прихвате и да верују у њу подједнако као и ви.
Стратешко планирање је предвиђање ситуација и проналажење решења за проблеме који се могу појавити на путу до остварења неког стратешког циља.
При планирању је потребно једнако добро познавати своје могућности, као и окружење.
Маркетинг стратегија коју правите за свој бизнис или за клијента један је од кључних предуслова успеха.
Добра стратегија ће вам у великој мери олакшати рад, као и комуникацију са крајњим корисницима производа или услуга.
Каква треба да буде маркетинг стратегија?
Током каријере виђао сам разне документе, од оних на једној страници папира до оних од 200, 300 страница или слајдова.
Не постоји шаблон који важи за све и који каже колико треба да буде опширна маркетинг стратегија.
Треба да буде таква да одговори како на захтеве и потребе клијента, тако и на тржишне услове и потребе купаца.
7 кључних елемената маркетинг стратегије
1. Циљеви
Након увода, где треба да опишете структуру документа, као и да напишете нешто о себи, свом бизнису и клијенту кога заступате, иду циљеви.
Циљеви могу да буду:
- Краткорочни – у оквиру једног или два месеца;
- Средњорочни – од 3 до 9 месеци;
- Дугорочни – од 9 месеци па до неколико година.*
* Ово је само пример, оквире постављате у зависности од природе посла.
Једна од познатих техника је постављање SMART или паметних циљева.
Скраћеница SMART долази из енглеског језика и један је од пет основних постулата на којима се постављају циљеви, који треба да буду:
- Специфични (Specific)
- Мерљиви (Measurable)
- Достижни (Attainable)
- Реални и релевантни (Real and Relevant)
- Временски одређени (Timed)
На пример, „ребрендирање радњи” није добар циљ.
Добар циљ је дефинисан на следећи начин: „Од тима А који чине Петар, Милица и Бојана очекује се да током другог квартала наредне године спроведу акцију ребрендирања у објектима X, Y и Z по утврђеном плану и динамици. При томе ће на располагању имати следеће ресурсе:...“
2. Анализа тржишта
Овде покривате све тржишне аспекте који су релевантни: конкуренцију, тржишни удео, нише које желите да заузмете и слично.
Овом елементу се потпуно незаслужено обично придаје најмања пажња. Самим тим, много фирми изађе на тржиште потпуно неприпремљено.
Метафорички речено, покушавају да пронађу исправан пут са повезом преко очију.
Постоји много алата за анализу, од којих бих издвојио Портеров модел 5 сила, који анализира и пондерише:
- Постојеће конкуренте
- Нове конкуренте
- Производе супституте
- Добављаче
- Купце
Неизоставна у стратегији је и SWOT анализа, која на најбољи начин доводи у везу интерне стране субјекта, као што су снаге и слабости, са екстерним, као што су шансе и претње.
3. Сегментирање/Креирање циљних група
Циљани купац или buyer персона је одабрани, сегментирани део циљне популације којем промовишемо и продајемо одређени производ или услугу. Да поједноставим, то је наш замишљени купац.
Ми свог замишљеног купца треба да упознамо, да га замислимо као стварну особу, као ону која долази у радњу и купује робу.
Треба да јој дефинишемо демографске карактеристике и емоционалну компоненту.
4. Креирање корисничког пута (Customer journey)
Пут корисника је скуп свих додирних тачака, односно интеракција које постојећи или потенцијални купац остварује са вашим брендом, производом или услугом.
Customer journey вам могу објаснити на примеру кружића. Замислите да је један кружић ваш бизнис, а други кружић потенцијални или постојећи купци.
Један тежи другом. Ваш бизнис тежи купцима, ви се рекламирате, хоћете да продате производ, а купац жели да оствари неки бенефит, да реши проблем, да купи нешто што му је потребно.
Та два кружића теже један другом и у једном тренутку долази до њиховог сусрета.
Пресек, односно тачка сусрета, јесте заправо једна од тачака на путу корисника. Осим ако је реч о импулсивној куповини, оваквих тачака је много, може да их буде на десетине.
Мапирање тих тачака чини пут корисника.
5. Комуникациони оквир
Значајно је дефинисати начин, тон и кључне поруке комуникације, односно mesagge box.
Направите три до пет кључних порука које ће представљати темељ ваше комуникације.
Какве поруке могу да буду?
Најпре, могу да се односе на квалитет и специфичности вашег производа, геолокацију, гаранцију, доступност, на било шта што може да буде ваша конкурентска предност.
Примера ради, ако гледамо локацију, Лесковац нам је асоцијација на добар роштиљ, кобасицу, љуте паприке, а када поменемо Златибор, ту су пршута, сиреви, кајмак...
За такве производе локација је изузетно важан, ако не и кључан елемент комуникације.
6. Креатива
У стратегију треба убацити и креативу, где ће моћи конкретно да се види како ће изгледати текстови, какав ће бити визуелни идентитет.
Важно је одредити и који фонтови ће бити доминантни, које боје. На који начин ћемо пренети поруку.
Кроз креативу дајете оквир по коме ће радити ваши сарадници – како ће правити видео-снимке, визуале, објаве за друштвене мреже.
7. Оперативно-тактички план
Овде ћете дефинисати улоге у тиму и задужења, начин на који се одвија интерна комуникација, као и пописати шта је све неопходно урадити да би стратегија била успешна.
Када то завршите, саставите календар активности. Ту наведите који су датуми важни, зашто баш ти датуми, шта ћете комуницирати тих датума и слично. Овде треба покрити датуме који су битни за бизнис, али и оне општег типа, као што су државни и верски празници.
Када правите стратегију за клијента, запамтите да треба да је персонализујете.
Сваки клијент воли да види нешто своје − неку своју специфичност на стратегији. Будите креативни, укључите клијента да он осети да је та стратегија његова, да је у стратегију инкорпориран део његове визије.
Знам. Делује као много посла.
Ипак, ако зидате кућу на квалитетно постављеним темељима, мање ће вас касније болети глава.
