Позитивно право Републике Србије изједначава уговоре закључене у електронском облику, са уговорима исписаним у материјалној – папирној форми или усменим договорима, у свим ситуацијама где неки други закон не намеће обавезу испуњења посебне форме (као што је овера потписа или солемнизација). Дакле, на ове уговоре се примењују општа правила грађанског односно облигационог права.
Међутим, с обзиром да електронска форма подразумева своје специфичности које се огледају у њеној нематеријалности и закључивању „на даљину“ путем средстава електронске комуникације, на уговоре у електронској форми се примењују и додатна правила, са циљем заштите јавног интереса, али и интереса корисника услуге информационог друштва односно купца у процесу е-трговине.
Обавезан садржај уговора у електронској форми
Пружалац услуга је дужан да потенцијалном кориснику услуга који се појављује у својству потрошача, пре закључења уговора односно прихвата његових одредби од стране корисника јасно предочи, на разумљив и недвосмислен начин следеће информације:
- О поступку који се примењује код закључивања уговора
- О уговорним одредбама
- О општим условима пословања, ако његове одредбе нису унутар уговора, а уговор упућује да су његов саставни део
- О језицима на којима уговор може бити закључен
- О кодексима понашања у складу са којима поступају пружаоци услуга и упућивању на интернет странице где се ти кодекси могу прегледати електронским путем
Пружалац услуга дужан је да потенцијалном кориснику услуга, пре закључења уговора, обезбеди и техничка средства за препознавање односно могућност за исправљање погрешног уноса података у поруку пре њене предаје или слања. Дакле, кориснику се мора дозволити да исправи погрешно унет текст или да се врати унатраг ради исправке или другачијих одабира услова, пре него што изабере опцију потврђивања.
У циљу разумевања правног дејства наведених правила из претходна два пасуса текста, важно је раздвојити ситуације у којима се на месту купца јавља потрошач, дакле физичко лице које робу или услугу прибавља у својству крајњег корисника, или с друге стране купац који није потрошач, односно који је физичко или правно лице које робу односно услугу купује у сврхе које су намењене његовој пословној или другој комерцијалној делатности.
У односну на уговорни однос где се на другој страни појављује потрошач, правила о обавезном садржају уговора у електронској форми имају снагу императивне норме и закон не дозвољава њихову измену на штету потрошача чак ни сагласношћу воља уговорних страна, док су промене у корист потрошача дозвољене, односно пружалац услуга може пружити и више информација него што закон прописује. Уколико је уговорна страна купац који нема својство потрошача, уговорне стране сагласношћу воља могу мењати правила.
Такође, уколико су уговорне стране свој споразум креирале путем електронске поште или на други начин који подразумева лични односно директни контакт, правила о обавезном садржају уговора такође се не примењују.
Садржај уговора у електронској форми мора бити лако доступан
Пружалац услуга дужан је да обезбеди да текст уговора и одредбе општих услова пословања које су саставни део уговора закључених у електронском облику буду лако доступни корисницима услуга. Доступност подразумева омогућавање њиховог преузимања, складиштења на уређај корисника као и репородуковање. Садржај уговора би требао бити доступан пре пружања услуге, као и након извршења уговора. Дакле, текст уговора у електронској форми може да буде доступан у форми текста на интернет страници пружаоца услуга, с тим што пружалац треба да омогући и његово преузимање на пример у ПДФ формату.
Потврда закључења уговора у електронској форми
Закон пружаоца услуга обавезује да без одлагања слањем посебне електронске поруке, дакле имејлом, потврди пријем или прихват понуде за закључење уговора у електронској форми, односно потврди да је уговорни однос закључен. У случајевима када корисник услуга у својству уговорне стране није потрошач, обе стране могу уговорити другачије, односно одрећи се права односно обавезе да пружалац услуга мора путем електронске поруке потврдити закључење уговора. Такође, уколико пружалац и корисник услуга своју сагласност воља уговарају путем електронске поште или неким другим видом личне комуникације, пружалац услуга такође нема обавезу слања посебне електронске поруке.
Тренутак закључења уговора у електронској форми
Посебна електронска порука коју пружалац услуга шаље кориснику који има својство даваоца понуде, а којом пружалац врши прихват исте, сматра се тренутком закључења уговорног односа.
Понуда/прихват понуде и закључења уговора
Правила о потврди закључења уговора односно времену од када исти има правно дејство од значаја су због права и обавеза које од тог тренутка почињу да се примењују на уговорне стране. Важно је истаћи да комерцијална порука односно оглашена продаја неке робе или услуге на интернету нема својство понуде (осим ако пружалац услуга не изјави другачије), већ корисник/купац/наручилац услуге својим одабиром опције куповине, као и изјавом да је сагласан са садржином предлога уговора, шаље понуду пружаоцу услуга, који је врши прихват исте слањем електронске поруке. Тек пријемом такве електронске поруке, уговорни однос ће се сматрати успостављеним.
По општем правилу, да би комерцијална порука имала карактер понуде иста мора бити истакнута као предлог за закључење уговора учињен одређеном лицу, који садржи све битне састојке уговора тако да би се његовим прихватањем могао закључити уговор. Међутим, слање каталога, ценовника, тарифа и других обавештења, као и огласи учињени путем штампе, летака, радија, телевизије или на који други начин, не представљају понуду за закључење уговора, него само позив да се учини понуда под објављеним условима. Међу набројане начине слања порука које немају карактер понуде, можемо додати и комерцијалну понуду учињену и путем веб-сајта.
Дакле, у својству даваоца понуде се могу наћи и пружалац услуге и корисник, зависно од начина формулације позива на склапање уговора, као и да ли исти има све битне елементе уговора који се том приликом закључује. Уобичајено је да означена роба или услуга на вебсајту, заједно са ценом и условима не значи и понуду јер купац сам одабиром врсте робе, услуга, количине и начина преузимања фактички шаље понуду пружаоцу услуге, који електронском поруком врши прихват исте, чиме и уговор формално ступа на правну снагу.
