Наиме, иако се велика већина стручне и „обичне” јавности слаже да је бенефит дигиталне трансформације велики, постоје бројне последице тог процеса на појединца, друштво и привреду. Један од доминантих проблема је трговина преко интернета илегалном робом и размена упитног садржаја. Чак су и онлајн сервиси постали услуга коју је могуће лако изманипулисати злоупотребљеним алгоритмима и тако утицати на процес информисања, садржај информација, навођење на погрешне закључке, односно утицати на креирање јавног мњења или на други начин лоше утицати на кориснике.
Процес дигитализације допринео је и формирању таквог тржишта на којем велики део глобалне мреже контролише свега неколико великих платформи, које доносе сопствена правила чија примена често резултира монополистичким понашањем и нелојалном конкуренцијом, где су на крају корисници ти који претрпе највећу штету.
Због тога је тренд регулације пружања дигиталних и услуга преко интернета, започет ГДПР-ом и Директивом о ауторском праву на јединственом дигиталном тржишту, Европска унија 2022. године наставила доношењем још два важна прописа – Уредбе о дигиталним услугама (Digital Service Act – DSA) и Уредбе о дигиталним тржиштима (Digital Markets Act – DMA), чији је предлог утврђен још 15. децембра 2020. године. Примарни циљ нових регулаторних трендова у ЕУ јесте намера да се омогући виши ниво безбедности и права корисника дигиталних сервиса и већа правна сигурност.
Заједничка сврха ових аката представља постављање безбедног дигиталног окружења у оквиру ког се смањује шанса да корисници буду преварени куповином кривотворене робе, односно где корисници могу лакше остваривати своја гарантована права, као и постављање основе за даљи правилан развој дигиталне индустрије, њеног раста, конкурентности, како на европском тако и на глобалном тржишту.
DSA издваја три кључне категорије ризика које би требало да редукује. Прва се односи на илегалан садржај на интернету, попут продаје забрањене робе и услуга или говора мржње. Друга категорија су ризици који утичу на основна људска права, као што је право на слободу говора и информисања, право на приватност или право детета. И трећа врста ризика подразумева манипулацију услуга платформи, са потенцијалним утицајем на здравље, јавну безбедност, изборну вољу грађана, мањинска права итд. Дакле, све оно што угрожава јавни и приватни интерес. То су случајеви креирања и коришћења лажних налога на платформама, коришћење ботова или других аутоматских начина комуникације итд.
На које услуге се односи DSA?
Дигиталне услуге у смислу DSA подразумевају широк спектар сервиса који се пружају посредством интернета, од веб-сајтова до хостинг и интернет сервис провајдера, укључујући и интернет дигиталну инфраструктуру. Услуге које се пружају преко веб-сајтова и апликација могу обухватати платформе које се јављају као посредници при е-трговини, оне које нуде простор за дељење садржаја, друштвене мреже, дроп-шипинг платформе итд.
Шта регулише DMA?
Уредба о дигиталним тржиштима (DMA) конкретизује правила функционисања тзв. gatekeepers онлајн платформи, које представљају спону између интернет бизниса и корисника, односно детаљније регулише оне дигиталне услуге које се односе на овакве платформе.
Да би једна компанија стекла статус gatekeeper-а у смислу DMA уредбе, мора испунити следеће критеријуме:
- Да има јаку економску моћ и да је добро тржишно и економски позиционирана, односно да има велики утицај на интернет тржиште и буде активна на подручју ЕУ земаља;
- Да има јаку посредничку позицију између велике базе корисника и великог броја компанија/бизниса;
- Да је стекла (или је на путу да стекне) стабилну, дуготрајну и потврђену позицију на тржишту, коју карактерише стабилност током времена, односно током три финансијске године.
Примена нових правила која носи DMA пројектована су да омогуће фер пословно окружење, ограничавајући монополистичко понашање, са акцентом на пружање повољнијег положаја стартаповима и иновативним бизнис моделима, који неће морати да испуњавају нефер тржишне услове који лимитирају могућности њиховог развоја. С друге стране, корисницима ће бити омогућено да лакше бирају бољу услугу и мењају провајдере, да директно приступају сервисима по нижим ценама.
Када нови прописи почињу да се примењују?
Након јавне расправе у којој је учествовао велики број заинтересованих страна, укључујући невладин и приватни сектор, државне и академске институције и међународне организације, текст прописа је усвојен од стране Европског парламента у јулу 2022. и очекује се његово проглашење и званично објављивање у службеном гласилу ЕУ.
Датум објаве у службеном гласилу ЕУ важан је и због тога што се од тог тренутка рачуна и тренутак ступања на снагу прописа, односно то је 20. дана од објављивања. Тако је за DSA прописано да се примењује 15 месеци од ступања на снагу, или од 1. јануара 2024. године, зависно који тренутак наступи касније, док део акта који се односи на велике платформе почиње да се примењује раније, истеком четири месеца од ступања на снагу.
Када говоримо о DMA уредби, тзв. gatekeepers платформе имаће шест месеци да се прилагоде новим правилима, рачунајући од тренутка ступања прописа на правну снагу.
Последице неусклађивања са новим актима
За компаније које не ускладе своје пословање са правилима које прописује DMA, овај акт је прописао казну до 10% укупног глобалног промета компаније, а у случају понављања прекршаја, тај проценат може ићи и до 20%. Надлежни орган може изрећи и казне које се плаћају периодично, и то у висини до 5% промета. Поред новчаних казни, од стране Европске комисије могу бити изречене и разне мере попут налога да се измени или обустави одређени сегмент пословања, или да се по одређеним условима преузме његово вођење од стране овлашћене државне институције.
Када је реч о усклађивању са DSA, свака држава чланица ЕУ мораће да именује координатора дигиталних услуга (Digital Service Coordinator), који ће водити рачуна о примени овог акта. Исти орган ће имати надлежност да води поступке и изриче казне које могу бити и до 6% укупног бруто промета.
Иако је ГДПР важио као уредба коју карактеришу изузетно високе запрећене административне новчане казне које се крећу и до 4% годишњег бруто промета, нове уредбе су још више подигле тај праг, што је довољно јак разлог да се њихово усвајање схвати озбиљно и на време приступи усклађивању.
