Овог лета, велику пажњу доменске индустрије и стручњака за право интелектуалне својине изазвала је пресуда Врховног суда Сједињених Америчких Држава којом је допуштена заштита ознаке booking.com жигом. До спора је дошло када је холандска компанија Booking.com B.V. америчком Уреду за патенте и жигове (USPTO) поднела пријаву жига за ознаку booking.com у категорији услуга онлајн хотелске резервације. Уред за патенте и жигове САД је пријаву одбио због генеричности пријављене ознаке, наводећи да се речју booking означава сама радња хотелске резервације, док елемент .com потрошачима указује на онлајн и комерцијални карактер те активности. Због тога је и комбинација ова два елемента генерична. Незадовољна одлуком Уреда, холандска компанија је покренула судски спор, наводећи да, према истраживањима јавног мњења, 74,8% потрошача доживљава booking.com као бренд (жигом заштићену ознаку), а не као генерични појам. Окружни суд пред којим је спор решаван закључио је да комбинација ознака booking и .com ипак није генерична, пошто је током употребе постала препознатљива потрошачима. Спор је потом настављен пред вишим судским инстанцама, тако да се о питању генеричности ове ознаке изјашњавао и Врховни суд Сједињених Америчких Држава.
Пре него што се подробније осврнемо на пресуду Врховног суда САД, подсетимо се укратко неких основних правила о регистрацији жигова и регистрацији назива интернет домена.
Правило: генеричне ознаке се не могу штитити жигом
Ознаке које служе за обележавање производа, односно за разликовање робе или услуга једног привредног субјекта од исте или сличне врсте робе или услуге другог привредног субјекта могу се заштитити жигом под условом да су дистинктивне. Најједноставније речено, дистинктивност је подобност ознаке да служи разликовању производа у промету. Такву дистинктивност, на пример, имају ознаке ”Coca-Cola”, ”Intel”, ”Siemens”... Просечни потрошач ће свакако разликовати производ обележен ознаком ”Coca-Cola” од ознака других пића на бази коле. Насупрот томе, генеричне ознаке се не могу заштитити жигом, јер се оне састоје од назива робе или услуге (нпр. ознака „сунцобран” за сунцобране). Генеричне ознаке, дакле, нису подобне за разликовање производа једних од других, јер означавају читаву категорију производа.
Није, међутим, забрањено регистровати назив интернет домена који се састоји из генеричне ознаке. То је чак и пожељно, јер се тако повећавају шансе да корисници интернета (и потенцијални клијенти) пронађу одређени сајт. На пример, за онога ко се бави продајом сунцобрана била би мудра пословна одлука да региструје назив домена suncobrani.rs, иако ту исту ознаку, због генеричности, по правилу не би могао да заштити жигом.
„Генерична ознака + .com“ није генерична ознака?
Како би утврдио да ли је ознака booking.com генерична, Врховни суд Сједињених Америчких Држава проверио је испуњеност следећа три критеријума: (1) генерична ознака се односи на читаву категорију производа, а не само на поједини елемент из те категорије производа; (2) дистинктивност сложене ознаке (ознаке која се састоји из два или више елемената) процењује се с обзиром на целину ознаке, а не засебно у односу на сваки елемент ознаке; (3) релевантно је само оно значење које ознака има за просечног потрошача. Суд је закључио да ознака booking.com не представља генеричну ознаку за просечног потрошача, тј. да не репрезентује читаву категорију производа. Кад би било супротно, просечни потрошач би конкурентске услуге називао booking.com услугама. Према томе, не спорећи чињеницу да је ознака booking генерична, суд је закључио да комбинација ознака booking и .com не мора нужно бити генерична, пошто је могуће да је таква сложена ознака употребом у привредном промету стекла дистинктивност. Управо таква накнадно стечена дистинктивност била је кључaн разлог да се допусти заштита ознаке booking.com жигом.
Прве реакције стручне и, поготово, лаичке јавности на ову пресуду биле су пренаглашене. Неки коментатори су тврдили да ће убудуће сваки генерични појам у комбинацији са називом интернет домена првог нивоа (.com, .net и др.) моћи да буде заштићен жигом. Пажљивим читањем ове пресуде то се, међутим, не може закључити. Напротив, регистрација жига биће омогућена само оним лицима која успеју да докажу да је генерична ознака употребом стекла дистинктивност. Другим речима, онима који су у своју ознаку и њену промоцију инвестирали значајна средства како би постигли да се у свести просечног потрошача ознака више не перципира као генерична. Такође, треба имати у виду да је заштита која је пружена ознаци booking.com веома слаба, пошто трећа лица и даље могу слободно користити елементе те ознаке – booking и .com – јер они несумњиво јесу генерични појмови. Најзад, не спорећи утицај америчког права на правне системе других земаља, не би требало сметнути с ума чињеницу да ова пресуда има национални домашај, као и да жиг има територијално важење.
