Интернет (Internet) - глобални електронски комуникациони систем сачињен од великог броја међусобно повезаних рачунарских мрежа и уређаја, који размењују податке користећи заједнички скуп комуникационих протокола.
Веб (World Wide Web) - интернет сервис који омогућава да се преко веб-прегледача приступи сајтовима који се налазе на интернету (зато веб-адреса сајта најчешће има и оно “www” у себи – нпр. www.domen.rs). Интернет није исто што и веб, иако се често изједначују, јер ако нпр. шаљемо и примамо имејлове, ми користимо интернет, али не и веб.
Интернет протокол (IP - Internet protocol) - скуп стандарда који омогућавају пренос података између рачунара и других уређаја повезаних на интернет.
IP адреса (IP address) - јединствена нумеричка ознака која је додељена сваком уређају повезаном на мрежу, дефинисана у склопу IP протокола.
IPv4 (Internet Protocol version 4) - верзија интернет протокола која омогућава 32-битне IP адресе и на којој је још увек базиран највећи део интернет саобраћаја. Састоји се од низа цифара раздвојених тачкама (нпр. 91.199.17.1).
IPv6 (Internet Protocol version 6) - нова верзија интернет протокола која омогућава 128-битне IP адресе и повећање расположивог броја IP адреса, након што су могућности IPv4 постале недовољне. Састоји се од низа хексадецималних цифара раздвојених двотачкама (нпр. 2001:db8:85a3::8a2e:370:7334).
DNS (Domain Name System) - децентрализован базни интернет сервис, организован хијерархијски, који омогућава превођење текстуалних у нумеричке ознаке и обратно. DNS омогућава једноставније коришћење интернета, јер је интернет комуникација базирана на нумеричким IP адресама које су људима тешке за памћење, а DNS омогућава коришћење назива домена за идентификацију уређаја на интернету.
DNS сервер (DNS Server) - уређај који омогућава да се за тражену текстуалну веб-адресу (коју дефинише назив интернет домена) добије одговарајућа IP адреса неопходна за комуникацију и размену података на интернету.
DNSSEC (DNS Security Extensions) - систем сигурносних стандарда који омогућава проверу интегритета података у DNS систему.
Интернет корпорација за додељене називе и бројеве (ICANN - Internet Corporation for Assigned Names and Numbers) − организација одговорна за управљање глобалном адресном структуром интернета.
Домен највишег нивоа (TLD - Top-level domain) - интернет домен на највишем нивоу у DNS хијерархији. Ознака за TLD („доменска екстензија“) налази се увек иза последње тачке са десне стране у називу домена. На пример, у називу домена rnids.rs, или bg.ac.rs ".rs" представља ознаку TLD-а. TLD-ови могу да буду генерички (gTLD) и национални (ccTLD). ICANN делегира TLD-ове на управљање националним и глобалним регистрима интернет домена.
Генерички домен највишег нивоа (gTLD - generic Top-level domain) - интернет домен који није везан за одређену државу. Међу најпознатијима (и најстаријима) су .COM, .NET и .ORG.
Национални домен највишег нивоа (ccTLD - country code Top-level domain) - интернет домен који је повезан са одређеном државом. Ознака за ccTLD се одређује на основу међународне двословне латиничке ознаке државе (као што је наш .RS домен). Постоје и IDN ccTLD-ови чији називи садрже и слова која не спадају у енглески алфабет (као што је наш .СРБ домен).
Национални домен другог нивоа (ccSLD - country code Second-level domain) - национални интернет домен који се у DNS хијерархији налази испод ccTLD-а. У називу домена је од њега одвојен тачком (нпр. у називу домена beograd.org.rs, ".org.rs" је ccSLD). ccSLD-ови су најчешће намењени различитим категоријама регистраната (нпр. .CO.RS могу да региструју само фирме, .ORG.RS организације, .EDU.RS образовне установе итд).
Назив интернет домена (Internet domain name) - основни елемент адресне структуре интернета. Састоји се од најмање два сегмента раздвојена тачком (нпр. „domen.rs“), а постоје и називи од три сегмента (нпр. “domen.co.rs”), при чему тачка и задњи сегмент представљају доменску екстензију, односно, у овом случају, обележје нашег националног .RS домена. Приликом регистрације назив домена се уписује у посебну базу података и бива подржан одређеном интернет инфраструктуром која му омогућава да функционише на интернету. Том базом и том инфраструктуром управља Регистар интернет домена. Називи су некад подржавали само слова енглеског алфабета (ASCII код), али је развојем IDN стандарда уведена могућност да називи домена буду и на другим светским писмима.
Интернационализовани назив домена (IDN - Internationalized Domain Name) - назив домена исписан писмом које није енглески алфабет. Та писма могу бити ћирилица, грчко, кинеска, арапска, индијска и остала писма, али и латиница која садржи слова која не постоје у енглеском алфабету (као што су đ, š, ž, ä, ß, ů и друга).
WHOIS сервис (WHOIS service) – интернет сервис који омогућава преглед јавно доступних података о регистрованим називима домена.
Регистар интернет домена (Internet Domain Registry) - организација која управља регистром назива интернет домена и интернет инфраструктуром која обезбеђује функционисање интернет домена којима управља. Национални регистар надлежан за .RS и .СРБ домене је Фондација „Регистар националног интернет домена Србије“ (РНИДС).
Овлашћени регистар (Registrar) - правно лице или предузетник код којег региструјете називе .RS и .СРБ домена и које је РНИДС овластио за тај посао. Преко њега обављате све послове у вези са називима домена – регистрацију, продужење регистрације, промену података итд.
Регистрант (Registrant) - особа или предузеће на које се региструје назив домена. Регистрант је у уговорном односу са РНИДС-ом. Битно је да регистрант будете ви (за личну употребу) или ваша фирма (за пословну употребу), јер само тако имате сва права и могућност управљања називом домена.
Административни контакт (Administrative contact) - можете бити ви, или особа, односно предузеће, ком дајете овлашћење за контакт са овлашћеним регистром и промену података у вези са називом домена.
Технички контакт (Technical contact) - такође можете бити ви, или особа, односно предузеће (нпр. ваш овлашћени регистар), које сте овластили да врши измену техничких података везаних за регистровани назив домена. То такође може бити и ваш изабрани административни контакт.
URL (Uniform Resource Locator) – јединствена текстуална адреса одређеног ресурса на интернету, попут појединачне веб-стране, фајла или сервиса.
Адреса е-поште (E-mail address) - јединствени идентификатор налога корисника е-поште. Састији се од корисничког имена, знака @ и назива домена (нпр. kancelarija@rnids.rs).
Веб-сајт (website) – скуп међусобно повезаних веб-страница које су идентификоване заједничким називом домена.
Хостинг провајдер (hosting provider) – предузеће које обезбеђује ресурсе својих сервера и остале инфраструктуре неопходне за доступност веб-сајтова, имејл и других сервиса на интернету.
Имејл сервер (email server) – рачунар са специфичним софтвером који омогућава пријем и слање имејлова у складу са одговарајућим протоколима.
Веб-сервер (web server) – рачунар са специфичним софтвером на коме су похрањене датотеке које чине компоненте веб-сајта (текстови, слике, видео материјали, програмски код који дефинише сам веб-сајт итд), обезбеђује сајту одређене хардверске ресурсе и омогућава комуникацију са интернет корисницима путем HTTP-а.
HTTP (HyperText Transfer Protocol) – протокол дизајниран за комуникацију између веб-прегледача и веб-сервера.
HTTPS (HyperText Transfer Protocol Secure) – безбедносно проширење HTTP-а које омогућава шифровану комуникацију између веб-сервера и интернет корисника и штити од хакерских напада до којих може доћи током те комуникације.
Веб-претраживач (search engine) – интернет сервис који омогућава претраживање информација на вебу. Највећи веб-претраживачи су Google, Bing, Baidu, Yahoo!, Yandex, DuckDuckGo.
Веб-прегледач (web browser) – програм за комуникацију са веб-сајтовима. Најпознатији веб-прегледачи су Chrome, Firefox, Opera, Safari, Microsoft Edge.
