Reč je o bilansu stanja, bilansu uspeha i izveštajima o novčanim tokovima. Četiri spomenuta izveštaja, uz izveštaj o promenama na kapitalu i izveštaj o ostalom rezultatu, jesu sastavni deo završnog računa u skladu sa Zakonom o računovodstvu. Ali fokus je na tri izdvojena.
Bilans stanja pokazuje šta imamo u svojini (koja su naša prava) i šta smo dužni. Bilans uspeha pokazuje šta smo uradili u nekom vremenskom periodu. Te informacije, iako ukazuju na finansijsku strukturu i profitabilnost, nisu dovoljne za detaljniju ocenu finansijskog zdravlja organizacije. Nijedan od ovih izveštaja ne ukazuje na probleme sa novčanim tokovima. Profitabilnost i likvidnost nisu isto. Možete biti profitabilni, ali nelikvidni i vice verza. Na primer, često možemo čuti pitanje: „Kako nemamo sredstava da isplatimo dividendu, a profit nam je toliki i toliki?” Tu ova dva izveštaja dopunjuje izveštaj o novčanim tokovima.
Bilans stanja je odraz takozvane bilansne ravnoteže, što, samo po sebi, ne znači ništa. Ali suštinski, kada shvatimo da bilans stanja na jednoj strani prikazuje sve ono što mi kao firma imamo (novac, potraživanja, zalihe, mašine, zgrade, logo…), a na drugoj strani izvore svega toga. Ova prva strana se naziva aktiva (ukupna imovina), a na drugoj strani su sve obaveze firme oličene u pasivi. Po principu „koliko para, toliko i muzike”, i kod firmi – ona može da ima onoliko stvari koliko ima izvora sredstava da to pokrije.
Ukratko, sva imovina se deli na stalnu (sve ono što koristimo u poslovnom procesu duže od godinu dana: zemljište, zgrade, postrojenja….) i obrtnu (sve ono što ima za cilj da se „obrne” više puta tokom godine (zalihe, potraživanja, gotovina…). Na drugoj strani, strani pasive, nalaze se svi izvori finansiranja.
Oni su sadržani u kapitalu i u obavezama. Kapital je takođe neka vrsta obaveze, obaveze firme prema sopstvenom vlasniku. Zapamtimo, džep firme i džep vlasnika, ako govorimo o društvima kapitala, nisu jedno te isto, pa na način na koji firma duguje banci, tako „duguje” i vlasniku. Obaveze pak mogu biti dugoročne (recimo, dugoročni krediti) i kratkoročne (npr. obaveze prema dobavljačima, zaposlenima, državi, kratkoročni krediti), gde je ta linija razdvajanja godinu dana.
I još jednom: ukupan iznos sredstava (aktiva) mora biti jednak ukupnim izvorima za njihovo finansiranje (pasiva). Šta još treba naglasiti. Bilans stanja označava stanje preseka, podvlačenje crte u nekom trenutku vremena. Najčešće na kraju meseca, kvartala i, naravno, godine. Na drugoj strani, bilans uspeha i izveštaj o novčanim tokovima posmatramo u nekom periodu vremena. Već sutradan bilans stanja biće prilično drugačiji, jer ima izgleda da su se neke promene dogodile u tom periodu vremena.
Bilans uspeha i izveštaj o novčanim tokovima su vremenski podudarni. Prate rezultate poslovanja u kontinuitetu za mesec, kvartal, godinu i slično. Razlika je u tome što bilans uspeha prati prihode i rashode, a izveštaj o novčanim tokovima prilive i odlive.
Prihodi u bilansu uspeha su sve ono što je fakturisano kupcu, bez obzira na to da li će i kada biti naplaćeno. Rashod je trošak koji je nastao (obračunate zarade, reprezentacija u restoranu, proknjižena faktura za električnu energiju) nezavisno od činjenice da li je plaćeno nešto po tom osnovu. Rezultat svega toga je profit (hvala Bogu). Tu se kao troškovi prikazuju i kategorije koje neće nikada dovesti do odliva novca (amortizacija – platili smo mašinu, stavili je u bilans kao osnovno sredstvo i po tom osnovu obračunavamo amortizaciju u skladu sa životnim vekom osnovnog sredstva; otpis potraživanja, gubitak od prodaje stalnih sredstava i slično).
U izveštajima o novčanim tokovima vidimo prilive (sve što je naplaćeno od kupaca bez obzira na to kada je i da li je fakturisano – mislimo na avans ili primljeno po drugim osnovama na račun (kredit, subvencije države i slično; dakle sve ono što „legne“ na naš tekući račun). Odlivi nastaju kada izvršimo plaćanje, bez obzira na to kada smo dobili i proknjižili fakturu ili drugi dokument (isplatili zarade, vratili ratu kredita, platili dug dobavljačima za isporučenu robu i slično). Kada se podvuče crta: svi prilivi gotovine umanjeni za sve odlive gotovine tokom nekog perioda kao saldo daju neto promene gotovine u toku tog perioda (net cash flow). Kada se taj iznos doda na početno stanje gotovine za neki period, dobićemo krajnje stanje gotovine na kraju tog perioda.
Cash is fact poznati je poslovni citat, koji želi da dočara značaj izveštaja o novčanim tokovima. Uostalom, setimo se kovid perioda, kada smo svi planirali i pratili tok novca (cash flow) pa i na nedeljnom nivou. Zašto je fact? Zato što je potpuno merljiv, jednostavnim pogledom na dešavanja na našim računima u vremenskom periodu koji pratimo. Na drugoj strani, bilans uspeha i profit kao njegova ishodišna tačka jesu obračunske kategorije (mi fakturu možemo pustiti 31. decembra, pa će nam prihod u toj godini biti veći, na primer, za 10 hiljada evra, a možemo tu istu fakturu, u zavisnosti od okolnosti, pustiti 4. januara naredne godine, pa će prethodna godina biti utoliko neuspešnija; dakle, stvar okolnosti, procene i slično). Kod toka novca nema te nedoumice. Ako su parte stigle na račun 17. januara, to je to, ne može ispasti da smo ih primili niti 13. niti 21. januara. Uostalom, amortizacija kao godišnji trošak korišćenja osnovnog sredstva može da varira u zavisnosti od naše procene koliko će to sredstvo trajati (što je evidentirano u bilansu uspeha), dok se nabavka tog osnovnog sredstva dogodila u jednom trenutku, po tom osnovu su neki novci otišli sa našeg računa pa po tom osnovu i odliv (evidentiran u izveštaju o novčanim tokovima).
Kako su povezana ova tri bilansa? Sve ono što se događa tokom perioda i evidentirano je u bilansu uspeha utiče na kapital, u bilansu stanja, na strani pasive. Sve ono što se događa po pitanju kretanja novca i evidentirano je u izveštaju o novčanim tokovima utiče na stanje gotovine, opet u bilansu stanja, ali na strani aktive.
Šta može da bude problem. Naš Zakon o računovodstvu za sva pravna lica propisuje obavezu sastavljanja bilansa stanja i bilansa uspeha, ali ne i izveštaja o novčanim tokovima. On je u obavezi da se sastavlja za srednja i velika pravna lica i za ostale specifične slučajeve, ali ne za mikro i mala. A znamo da kompanije najviše vode računa o kretanju gotovine i likvidnosti i da je to najveća bol u trenutku nastanka, povoja, početnog rasta. To možemo uzeti kao donekle neadekvatno rešenje. Zbog toga je topla preporuka da se oni sastavljaju i kada to Zakon od nas ne zahteva, u bilo kojoj formi, dakle ne nužno u onoj koja je propisana, a sve za interne potrebe radi vođenja računa o planiranju i održavanju gotovine.
I za kraj, posmatranje ova tri finansijska izveštaja na komplementaran način je neophodno ukoliko imamo za cilj da pravilno sagledavamo naše finansijsko zdravlje. Bilans stanja će nam dati sliku i strukturu sredstava i izvora sredstava organizacije, a, na kraju dana, i vlasniku ukazati na visinu sopstvenog kapitala.
Bilans uspeha treba da pokaže uspešnost poslovanja u nekom periodu, kroz prizmu profitabilnosti, dok izveštaj o novčanim tokovima treba da ukaže na kretanje gotovine, njen saldo, i izvore iz kojih je ona nastala. Sve to zajedno čini ogledalo finansijskog položaja kompanije. Šta se detaljnije krije u ovim izveštajima i koje pouke i zaključke treba izvlačiti, biće reči u posebnim tekstovima koji pojedinačno obrađuju svaki od finansijskih izveštaja.
