Svedoci smo intenzivnog prelaska trgovine iz oflajn u onlajn „verziju“. Pandemija je mnoge male privrednike naterala na brzu, a često i prinudnu digitalnu transformaciju. Nepripremljeni za „novu stvarnost“, mnogi su pribegli rešenjima koja su im se učinila najbrža i najjednostavnija. Takav pristup u prvi plan je izbacio društvene mreže kao platforme za onlajn razvoj poslovanja. Po logici „svi su već tamo“ i uz percepciju „sve je besplatno“, mnogi mali privrednici su se priklonili takvom rešenju. Međutim, da li je takav pristup zaista najbolji?
Osnovni preduslov svake uspešne trgovine je poverenje, u onlajn svetu čak i mnogo više nego u oflajn svetu, gde kupac robu može da vidi uživo, da je dodirne ili proba. Na internetu je to neizvodljivo. Na internetu kupac mora da veruje prodavcu. Zato e-trgovci moraju posebno da rade na izgradnji poverenja svojih kupaca. A koliko poverenja kupac može da ima u prodavca koji postoji samo na Fejsbuku, na stranici (ili profilu) bez PIB-a i matičnog broja, bez imena i prezimena vlasnika, sa dži-mejl (gmail) adresom kao jedinim kontaktom, koju može da napravi bilo ko i u nju stavi naziv bilo koje firme? Realno, vrlo malo.
Osim tim osnovnim podacima o firmi, koji se lako mogu proveriti (zašto ih neko ne bi objavio ako nema šta da krije?), poverenje se gradi i kontinuitetom – mogućnošću da kupac prodavca može da nađe uvek na istoj adresi. Ako kupac ne nađe prodavca na adresi na kojoj je navikao, neće ga tražiti po internetu, već će otići do prvog sledećeg kog mu Gugl ponudi. To su najveće prednosti i mane interneta – nadohvat ste celom svetu, baš kao i svi drugi. Taj parametar kontinuiteta je na društvenim mrežama pod velikim znakom pitanja, jer vlasnici mreža često menjaju njihove algoritme i pravila korišćenja u skladu sa svojim poslovnim potrebama, čime neke od e-trgovaca primoravaju da ih, iz različitih razloga, napuste. E-trgovac koji je svoje onlajn poslovanje zasnovao na društvenoj mreži kao jedinoj onlajn lokaciji za svoju e-prodavnicu rizikuje da ostane bez te e-prodavnice, a time bez kupaca i celokupnog poslovanja. I često na to nikako ne može da utiče. To je previsoka cena za korišćenje platforme koja se, na prvi pogled, čini potpuno besplatnom.
Besplatno korišćenje društvenih mreža je samo privid, jer, iako se korišćenje (osim oglašavanja) ne plaća novcem, plaća se silnim podacima koje svaki korisnik ostavlja na njima, što je posebno problematično u slučaju kad se mreže koriste za poslovanje. Neko je nekad rekao: „Nema besplatnog ručka“, što je posebno tačno kad je reč o poslu, i oflajn i onlajn.
Rešenje za ovakav problem samo se nameće – izgradnja onlajn poslovanja na vlastitoj internet lokaciji, na kojoj e-trgovac sam diktira pravila i propisuje načine poslovanja. Na lokaciji izgrađenoj na vlastitom nazivu internet domena. Pritom, nije svejedno ni koji domen se koristi, jer izbor domena treba da zavisi od izbora tržišta. Činjenica je da u lokalnim pretragama Gugl favorizuje lokalne, nacionalne domene, i sajtove na njima postavlja na malo bolje pozicije u svojim rezultatima pretraga. Kako su pre pandemije virusa korona brojni mali privrednici bili usmereni na tržište Srbije, gro njih je to ostao i kad su počeli da koriste internet u svom poslovanju, pa bi za sve njih logičan izbor bio nacionalni (.rs ili .срб), a ne generički domen (.com), koji se ponekad, bez pravog razloga, percipira kao bolji. Činjenica je da je .com, kao brend, najjači na svetskom tržištu i, kao svaki brend, prenosi na .com domen i karakteristike koje on, u stvari, nema. Zato se .com domen percipira kao bolji i kvalitetniji, iako on to u mnogim slučajevima nije. Svi domeni su globalno podjednako dobro vidljivi na internetu, i generički i nacionalni, s tim što su nacionalni domeni favorizovani u pretragama koje se vrše iz zemlje za koju su vezani. Shodno tome, u slučaju Srbije, .rs i .срб su bolji izbor od .com domena.
Naši nacionalni domeni imaju još par prednosti koje mogu pomoći e-trgovcu da dodatno izgradi poverenje svojih kupaca. Na primer, kada je e-prodavnica na našem nacionalnom domenu, potencijalnom kupcu je omogućeno da proveri od koga kupuje. Ako je naziv domena registrovan na firmu, kako bi trebalo, u RNIDS-ovom WHOIS servisu mogu se dobiti informacije o firmi na koju je taj naziv domena registrovan. A onda, sa tim podacima, potencijalni kupac može da ode na sajt APR-a i proveri kakva je to firma. To nije moguće sa .com domenom, jer nijedan WHOIS servis ne prikazuje podatke o firmama na koje su registrovani nazivi .com domena.
Osim toga, koliko god e-commerce sajt bio obezbeđen sa svih strana, i po pitanju plaćanja i po pitanju sigurnosti podataka, prečesto se zaboravlja naziv domena na kome taj sajt stoji. Preuzimanjem kontrole nad nazivom domena, hakeri mogu da pristupe porukama kompanijske e-pošte (čime ugrožavaju poslovanje firme), kao i da preusmere naziv domena na sajt koji oni kontrolišu (čime ugrožavaju podatke potencijalnih kupaca). Hakovan naziv domena može ozbiljno da ugrozi kredibilitet e-trgovca i naruši teško stečeno poverenje.
Srećom, nazive naših nacionalnih domena moguće je zaštititi na čak tri različita načina. Prva vrsta zaštite je „Siguran režim“ (Secure Mode), koji ne dozvoljava da se promena bilo kog kritičnog podatka o nazivu domena izvrši bez posebnog odobrenja njegovog korisnika. „Zaključavanje na strani klijenta“ (Client Side Lock), odnosno ovlašćenog registra, podrazumeva inicijalnu zabranu izmena svih podataka o nazivu domena osim produženja registracije, a za unošenje promena neophodna je dozvola pristupa podacima od strane ovlašćenog registra kod kog je naziv domena registrovan. „Zaključavanje na strani registra“ (Registry Lock) je najviši nivo zaštite koji za svaku izmenu u vezi sa podacima o nazivu domena predviđa dodatnu proveru autentičnosti zahteva od strane RNIDS-a.
Uz to, sa početkom pandemije, omogućena je i usluga koja sprečava hakere da potencijalnog kupca skrenu sa puta ka željenom sajtu i dovedu ga na svoj sajt na kom mogu da mu ukradu podatke. Reč je o DNSSEC usluzi, koja vrši dodatnu kontrolu razmene podataka na internetu i onemogućava hakerima da ubacuju svoje, lažne podatke i korisnike interneta odvode na pogrešne adrese.
