Prema podacima Narodne banke Srbije, tokom 2022. je obavljeno preko 42 miliona transakcija na internetu i kupljeno je robe i usluga u vrednosti od 1,2 milijarde evra, dok je 2023. vrednost transakcija prešla sumu od 1,68 milijardi evra. I sve to u Srbiji, u kojoj mnogi privrednici još uvek sa nepoverenjem gledaju u te „nove” tehnologije.
Razumljivo je da ne može svaki privrednik da bude stručnjak za internet − i ne treba da bude − ali treba da zna osnovna pravila onlajn poslovanja. Da bi firma imala onlajn prodavnicu, treba da ima svoj sajt, koji mora da bude na nekom internet domenu. Često zanemareno osnovno pravilo onlajn poslovanja je da taj domen treba da pripada firmi. Registrovanje domena na „komšijinog malog” koji se razume u internet, na kolegu iz IT sektora koji će brinuti o tom domenu, ili na agenciju koja će o istom trošku i registrovati domen i napraviti sajt – velika je greška.
Zamislite da sad Bezosu dođe „komšijin mali” koji mu je svojevremeno registrovao domen i kaže mu: “Hej, Džef, znaš onaj amazon.com koji sam ti svojevremeno registrovao? Rešio sam da ga prodam.” Panika nije prava reč za stanje u kom bi se našao i Džef Bezos i njegova imperija kada bi shvatio da je sve to što je decenijama gradio sagrađeno na domenu koji nije Amazonov. Naravno, to Bezosu ne može da se desi.
Vi ne morate da budete Bezos, niti da imate Amazon – vaš biznis je vaš svet i vaša imperija, vama najveća i najvažnija na svetu, a na čijem je domenu sagrađena jeste pitanje od milion dolara. U Džefovom slučaju bismo govorili i o nekom dolaru više.
Analiza 1.000 veb-prodavnica
Zanimljive podatke dala je analiza naših 1.000 veb-prodavnica koje je RNIDS sproveo krajem 2022. i početkom 2023. godine. Na primer, u 21,6% slučajeva je domen na kom je veb-prodavnica registrovan na fizičko lice, ne na firmu. Pritom, od svih domena koji su registrovani na firme, 8% domena registrovano je na firmu koja na sajtu nije naznačena kao vlasnik veb-prodavnice (vrlo je moguće da je registracija domena svojevremeno prepuštena agencijama koje su pravile i sajtove, a domene, umesto na svoje klijente, registrovale na sebe). Samo 66% veb-prodavnica je zaista na domenu firme koja je vlasnik te prodavnice. Ostale firme svoje poslovanje razvijaju na tuđim domenima, nesvesne potencijalne opasnosti po svoj biznis.
Imejl adresu na vlastitom domenu koristi pak 87,1% veb-trgovaca, što je dobro za izgradnju poverenja sa kupcima jer, prema prethodnom RNIDS-ovom istraživanju, 79% korisnika više veruje preduzeću koje koristi imejl adresu na vlastitom domenu nego onom koje koristi besplatnu imejl adresu (na gmail.com, yahoo.com i sl.). Takođe, s obzirom na činjenicu da Gugl u lokalnim pretragama favorizuje sajtove na lokalnim, nacionalnim domenima − a preko 90% veb-prodavnica je usmereno na srpsko tržište − dobro je da se njih 68,9% nalazi na .rs domenu. To je takođe dobro i iz ugla kupaca, pošto su rezultati prethodnog, već pomenutog istraživanja, pokazali da se sajtovima koji posluju na domaćem tržištu čak dvostruko više veruje ako su na .rs domenu (62%) nego ako koriste .com domen (28%).
Cena ne određuje vrednost
Ne treba zaboraviti da se sve što se dešava onlajn dešava na nekom internet domenu. I izuzetno je važno čiji je taj domen. Međutim, često se mešaju cena i vrednost. Domen nije skup, plaća se par desetina evra godišnje, pa ga privrednici često ne vide kao vredan poslovni resurs, što on svakako jeste. A takva, pogrešna percepcija domena može dovesti u opasnost celo onlajn poslovanje. Gugl, Fejsbuk, Amazon... svi su se oni razvili na nekom domenu. Kolika je sad vrednost tih domena? A cena?
