Devedesete deluju tako poznato i blizu, a pedesete koje slede tako daleko da ih odmah povezujem sa nekim scenama iz naučnofantastičnih filmova.
Sećam se da je devedesetih na televiziji emitovana popularna naučna emisija „Posle 2000“. Novi milenijum je delovao egzotično i obećavao je raznorazna tehnološka čuda, među kojima su bili i leteći automobili. Bez obzira na to što smo još uvek daleko od letećih automobila i što život ne izgleda tako bajno kao što su se mnogi nadali, svet se drastično izmenio, i to najviše u oblastima komunikacije i informatike.
Još jednom se potvrdilo da je čovek veoma prilagodljivo biće. Naše privikavanje na tehnološke inovacije podseća na kuvanje žabe, koja neće ni primetiti da je skuvana ako se postepeno povećava temperatura vode.
I mi smo tako postepeno kuvani. Internet, računari, društvene mreže i pametni telefoni polako su ulazili u naš život i učinili nas potpuno zavisnim od njih. Sada je na red došlo privikavanje na blagodeti veštačke inteligencije.
Napredak u polju veštačke inteligencije je značajan jer ima mogućnost široke primene u najrazličitijim sferama života i privrede, od automobilske i avio-industrije, robotike, marketinga, telekomunikacija do biologije i medicine.
ChatGPT i Midjourney su u ovom trenutku glavne zvezde, ali pored njih postoji i veliki broj specijalizovanih programa na bazi veštačke inteligencije (VI).
Šta je ChatGPT?
ChatGPT pripada grupi jezičkih modela (GPT – Generative Pre-Trained Transformer), sistema koji pripisuju verovatnoću određenom nizu reči. Na osnovu inicijalnog teksta model koristi verovatnoću kako bi kreirao novi tekst.
Pored kompjutacione snage za uspešan jezički model važna je i veličina skupa podataka koji se koriste za treniranje programa. ChatGPT i slični modeli imaju pristup ogromnoj bazi podataka sa interneta i ta baza se neprestano širi.
Iz tog razloga ne čudi napredak veštačkih jezičkih modela koji bez teškoće mogu da nas zavaraju da je tekst pisala prava osoba, a ne mašina. Isto važi i za programe koji se bave generisanjem slike, poput platforme Midjourney.
ChatGPT je već našao primenu u mnogim oblastima, među kojima je i marketing. Dobili smo koristan alat koji nam može pomoći prilikom optimizacije za pretraživače (SEO), davanja predloga haštagova (hashtag) na Instagramu i Tik-toku, pisanja opisnih tekstova (caption copy) i slogana, dizajniranja vizuala i proizvoda, pa čak i davanja kreativnih ideja za kampanju. Pojedini brendovi, među kojima je i domaći „Matis“, već su u kampanjama koristili veštačku inteligenciju.
Dok je jedan broj ljudi opčinjen sposobnostima veštačke inteligencije, drugi su skeptični, a ima i mnogo onih koji se plaše budućnosti koju nagoveštavaju.
Veštačka inteligencija i kreativnost
Nemaju ljudi problem sa automatizacijom procesa, štaviše, vrlo rado je prihvataju. Retko ko će se buniti ako mu robot počisti kuću, ako mu avion leti na autopilotu ili mu kompjuterski sistem unapređuje bezbednost u saobraćaju.
Upliv veštačke inteligencije u živote ljudi naročito pogađa one koji se bave kreativnim radom. Neki od njih se boje da će izgubiti svoja radna mesta, drugi, koji umetnost posmatraju kao čin izražavanja osećanja i pogleda na svet, veštačku inteligenciju vide kao atak na ono što nas čini ljudima.
Zanimljiv komentar na umetničku vrednost tekstova pesama koje je kreirao ChatGPT dao je Nik Kejv. Pokušaj veštačke inteligencije da napiše tekst pesme u njegovom maniru okarakterisao je kao izrugivanje. Kejv smatra da tekst treba da prenese osećanja radosti i patnje kroz koje stvaralac prolazi. U tom smislu, zaključuje Nik Kejv, ChatGPT i slični programi su najobičnija bezvredna mimikrija jer iza njih ne stoji prava patnja.
Postoji nešto u nama što nas tera da mislimo da smo jedinstveni i nezamenjivi. Pomisao da jedna mašina, ma kako kompleksna bila, može da nas zameni ili nadmaši u delatnostima za koje smatramo da su ljudske, stvara veliki otpor.
Da će mašine biti više nego dostojan takmac mogli smo da vidimo već devedesetih godina. Aj-Bi-Emov (IBM) računar Deep Blue je 1997. godine, u sada već čuvenom meču, pobedio najvećeg svetskog šahovskog majstora Garija Kasparova. Možda je Kasparov izgubio šahovski meč, ali računari su i dalje bili daleko iza nas po pitanju kreativnosti. Sve do sada.
Na prošlogodišnjem takmičenju u Koloradu, ilustracija Théâtre D’opéra Spatial, kreirana programom Midjourney, izabrana je za najbolju ilustraciju u kategoriji digitalne umetnosti. Program je nadmašio čoveka.
Théâtre D’opéra Spatial, Džejson Alen, kreirana na platformi Midjourney
Pored kreativnih sposobnosti, videli smo da veštačka inteligencija (u daljem tekstu VI) može uspešno da položi i rigorozne testove u različitim oblastima američkog obrazovanja. ChatGPT je prošao pravosudni ispit (bar exam), ispit kojim se dobija dozvola za vršenje medicinske prakse (United States Medical Licensing Exam), i ispit iz biznisa i menadžmenta (MBA).
Ruku na srce, još uvek se u velikom broju slučajeva može videti razlika između ljudskog rada i proizvoda veštačke inteligencije. Direktnost adresiranja teme i manjak strukture u pisanju su samo neke od stvari koje ukazuju da je tekst pisao čovek.
Nesavršenost i nedoslednost su takođe osobine koje nas još uvek razlikuju od programa. Uživajmo, dok još možemo, u malim pobedama, likujući što ChatGPTi dalje ne može u potpunosti da postigne naš nivo kreativnosti i autentičnosti.
Ima li u budućnosti mesta za ljudsko stvaralaštvo?
Šta će se dogoditi kada VI bude bolja od nas u stvaranju proizvoda i umetničkih dela? Hoće li biti mesta za ljudsku kreativnost?
Ako smo do sada nešto naučili, to je da ljudi imaju jaku potrebu za izdvajanjem, osećajem jedinstvenosti i individualnosti. Zbog toga, lično mislim da će i u budućnosti biti mesta za dela i proizvode koje su napravili ljudi. Mi ne želimo da posedujemo samo najbolje, već i nešto autentično, nešto što drugi ljudi nemaju.
Bude li javni prostor preplavljen proizvodima i delima koje je napravila VI, dela napravljena ljudskom rukom imaće posebnu draž i vrednost. Kao što danas imamo oznaku organic ili hand made, u bliskoj budućnosti bi proizvodi mogli da imaju na sebi oznaku 100% human made. Odnos između proizvoda koje je napravila VI i onih napravljenih ljudskom rukom mogao bi da bude poput odnosa između brze i visoke mode.
Prekrajanje stvarnosti
Fotografija koju vidite ispod je u potpunosti plod rada veštačke inteligencije. Ako zanemarimo neke nedostatke, poput viška prstiju i zuba, atmosfera i emocije deluju tako stvarno.
Iako nije kreirana ljudskom rukom, moram priznati da na njoj ima nečeg ljudskog. Verovatno zato što se u osnovi ovoga nalazimo upravo mi, istorija ljudske interakcije i emocija ovekovečena milionima i milijardama slika koje je program koristio za učenje i kreiranje.
Sliku je kreirao autor Miles na platformi Midjourney
Veštačko generisanje slika nije ostalo samo u domenu istraživanja već je našlo svoju praktičnu primenu. Četiri atraktivne devojke koje možemo videti na slici ispod kreirao je autor (Heart AI) uz pomoć VI. NJegov plan je da ovu i buduće veštački generisane slike objavljuje na platformi Only Fans.
Platforma Only Fans zasnovana je na kreiranju ekskluzivnog sadržaja koji ljudi plaćaju kreatorima u vidu mesečne pretplate. Doživela je ogroman porast korisnika za vreme pandemije, a trend rasta je nastavljen do danas. Mnogi kreatori ostvaruju neverovatan profit, stoga ne čudi što nekima pada na pamet da veštačko generisanje slika iskoriste da na jednostavan način dođu do zarade.
Sliku je kreirao autor Heart AI na platformi Midjourney
Fotografija grčkog spasioca koji drži dete u naručju tokom zemljotresa u Turskoj takođe je delo veštačke inteligencije. Pošto je tema aktuelna i sa sobom nosi dosta emocija, objavljena fotografija se za tili čas proširila društvenim mrežama.
Sliku je kreirao autor Panagiotis Kotridisna platformi Midjourney
Veoma smo blizu trenutka kada se neće sa sigurnošću znati šta je stvarno, a šta plod veštačke kreacije. Javne ličnosti, influenseri, voditelji podkasta mogu biti karakteri koje je generisala veštačka inteligencija.
Već odavno kruže video-montaže, takozvani deep fake, na kojima poznate ličnosti, muzičari, predsednici, filmske zvezde govore i rade stvari koje u stvarnosti nisu izrekli ni uradili. Kako bude rasla uverljivost kreacije VI i broj takvih sadržaja, biće sve teže razlikovati stvarnost od fikcije.
Možda ovo deluje kao scenario za neku od epizoda serije Black Mirror, ali poslednjih meseci smo svedoci kako se takvi sadržaji koriste u medijskom ratu u svrhu ratne propagande. Uz pomoć VI još lakše mogu biti podstaknuti i manipulisani i kulturni pokreti i revolucije.
Kakav je naš odnos sa veštačkom inteligencijom?
Pre tačno 10 godina izašao je film „Ona“ (Her), koji za temu ima odnos čoveka i veštačke inteligencije. Početna premisa je da taj odnos može biti toliko dubok da ga možemo izjednačiti sa odnosom između dva ljudska bića. Ono što je pre 10 godina delovalo samo kao naučna fantastika, sada više ne deluje toliko neostvarivo.
Nedavno se pojavila vest da je Gugl otpustio Blejka Lemojna (Blake Lemoine), softverskog inženjera koji je tvrdio da je njihov veštački jezički model LaMDA ─ svestan. Blejk je navodno imao utisak da razgovara sa živom osobom. Kompanija je to javno demantovala. Možda je Blejk malo preuveličao stvar, možda nije, u svakom slučaju, očigledno je da se polako briše granica u interakciji između čoveka i mašine.
Neki modeli VI bave se analizom ljudskih emocija, promenama u gestikulaciji, mimici, intonaciji i drugim tragovima koji ukazuju na naše namere, želje, verovanja i emocije. Takvi modeli pokušavaju da postignu kapacitet teorije duha (theory of mind), sposobnost ljudi da prepoznaju druge ljude kao odvojene subjekte, da im pripišu određena mentalna stanja i da u skladu sa tim reaguju.
Ovo će omogućiti emocionalno profilisanje, čime će se znatno povećati mogućnost personalizacije usluga i proizvoda. Jedna od većih primena će biti svakako u marketingu. Pored uobičajenog ciljanja (targetiranja) koje uzima u obzir gde se neko nalazi, kada i koje uređaje koristi, moći ćemo da uzmemo i emocionalna stanja potrošača.
Ukoliko zakon jasno ne zabrani ili ne ograniči korišćenje kamera, mikrofona i drugih uređaja koji prikupljaju informacije, brendovi će moći da ponude svoje usluge i proizvode na osnovu trenutnog emocionalnog stanja potrošača.
Zakonski okviri i ograničenja, ma kakvi bili, neće sprečiti našu dalju simbiozu sa veštačkom inteligencijom. Ona će postajati sve veća, pogotovo ako smo svesni duha vremena u kome živimo.
Danas sve manje vremena provodimo u živom razgovoru sa prijateljima, a sve više komuniciramo preko digitalnih kanala. Partnere sve više tražimo preko aplikacija, gde njihovu privlačnost ocenjujemo „svajpovanjem“ nalevo ili nadesno. Deca toliko rano dolaze u kontakt sa „pametnim“ uređajima da kasnije pokušavaju da „skroluju“ slikovnice i knjige, baš kao što to čine na telefonima ili tabletima. Virtuelni svet duboko je ukorenjen u našim životima.
Meta i drugi tehnološki giganti u tome vide veliki komercijalni potencijal i intenzivno rade na razvoju virtuelnog sveta, takozvanog Metaversa. Upravo će u njemu VI imati još veći značaj i uticaj jer će moći da uči kroz našu interakciju sa objektima i drugim osobama unutar virtuelnog sveta. Ona će nas razumeti bolje od naših prijatelja, biće naši virtuelni asistent, life coach, profesor, advokat, prijatelj, a nekom, možda, i srodna duša.
Ovo je samo početak. Gde je kraj?
Ne treba da nas zavara to što trenutno VI ne može u potpunosti da replicira ljudske emocije, govor i ponašanje. Na današnju veštačku inteligenciju možemo da gledamo kao na „bebu koja tek uči o svetu oko sebe“, a ta „beba“ je uspela da prođe Tjuringov test. Ovaj test služi da pokaže da li je mašina sposobna da ispolji inteligentno ponašanje na istom nivou kao čovek.
Čak i ako zanemarimo Murovu zakonitost po kojoj se snaga računara udvostručuje svake dve godine, ne možemo ni da pretpostavimo kakvu će sposobnost VI imati u godinama koje dolaze, naročito ako dođe do proboja u proizvodnji kvantnih računara.
Ono što zasigurno možemo očekivati jeste da će razvoj i dostupnost veštačke inteligencije drastično transformisati ljudsko društvo. Na koji način, to ćemo još videti. VI je, kao i većina tehnoloških otkrića, sama po sebi neutralna − nije ni dobra ni loša, već zavisi od ljudi i načina na koji je oni koriste.
VI može unaprediti naše živote na mnogobrojne načine: kroz smanjivanje i otklanjanje ljudske greške, preuzimanje rizika (rad sa eksplozivom, rad u rudnicima), povećanje produktivnosti (dostupna je 24/7), olakšavanje istraživačkog rada na studijama, omogućavanje bolje dijagnostike i prevencije bolesti, dublje analize genoma, i ko zna, možda nam pomogne i da pronađemo lek za neku neizlečivu bolest.
Međutim, put do zvezda je trnovit. Vreme potpune kontrole ljudi, gubitak osećaja za realnost i istinu, još drastičnije ekonomske nejednakosti, samo su neke od posledica sa kojima se možemo suočiti. Takve posledice se neće dogoditi preko noći, već ćemo i dalje poput žabe biti kuvani i privikavani, sve dok nam to ne postane svakodnevica.
Zbog toga je važno na vreme uspostaviti pravne okvire i prilagoditi ih novonastalim okolnostima. Ako se ne postave jasni pravni okviri i ne preispitaju pojedinačne primene VI, svet vrlo lako može postati daleko gore mesto nego što je sada.
Nalazimo se u posebnom momentu razvoja ljudske civilizacije. Korake koje budemo pravili u bliskoj budućnost mogu nam doneti prosperitet ili noćnu moru za mnoge. Na nama je da se potrudimo da što bolje razumemo potencijal i opasnosti veštačke inteligencije kako bi nadvladala prva opcija.
