Користећи искључиво најбоље сировине и не доводећи никад у питање квалитет производа, Јасна и Мирослав Стојановић су током деценије постојања успели да завреде поверење клијената из Србије, али и широм света.
Када сте почели да послујете?
Јасна: Прво што смо икада произвели било је уље од шљиве, 2010. године. Нисмо имали никакав know-how иза себе. Идеја се родила тако што смо причали са пријатељима и од њих чули да у свету, тј. у Француској, постоји уље од шљиве. Србија је позната као земља шљива, и тако се идеја родила. Требало нам је сигурно годину дана да произведемо прву кап уља.
Мирослав: Како нисмо људи из бранше, све смо сами радили. Касније, када се посао развио, унајмили смо стручњаке. Ангажовали смо Технолошки факултет у Новом Саду, као и београдски Машински факултет. Вукли смо за рукав свакога кога смо могли, желећи да упијемо њихово знање. У то време веома мало се знало о хладно цеђеном уљу. Заправо, постојала је само једна катедра у Србији која се тиме бавила. Успели смо да ступимо у контакт са професорком са те катедре и посаветујемо се.
Јасна: Уопштено говорећи, читав процес није компликован, али је потребно стрпљење да би се то довело до краја, као и живци да се у томе опстане. Оно што је занимљиво јесте да апаратура у овом послу није ни најмањи проблем. Проблем лежи у сепарацији сировине, тј. како да добијемо чисту сировину. Неретко се на томе радило ручно. Штавише, и данас се део посла обавља ручно.
Какав вам је асортиман?
Мирослав: ”All Nut” је бренд који се, између осталог, бави производњом хладно цеђеног уља од коштица и семенки, сирћета и брашна. Правимо уља од коштице шљиве, кајсије, лешника, која су јестива и здрава, те уља од семена малина и купине, шипурка. У понуди имамо и пет врста сирћета: купину, вишњу, малину, кајсију и шљиву, док брашно правимо од шљиве, кајсије и лешника. Она се користе као додатак у исхрани.
Јасна: Иначе, у процесу хладног цеђења уља све коштице се искористе, успут добијајући четири производа. Приликом декантације уља остаје један вид протеинског талога. Од њега правимо посластице, тј. слатке чоколадне намазе. Онда нам остаје уље, као јестиво или козметичко. Поред тога, имамо чврсти остатак од језгра, који се даље користи као пелет, али и чврсти остатак од самог процеса цеђења, који се даље меље у брашно, те се користи као сировина за пилинге. У суштини, све има своју намену и ништа се не баца.
Елем, сва ова уља користимо у ручној производњи наших природних козметичких препарата, који су засновани на споју француске школе ароматерапије и наших традиционалних рецептура. Све правимо у ограниченим серијама како би на крају производи увек били свежи.
Мирослав: Имамо преко 80 козметичких производа, који су распоређени у разне колекције. Рецимо, ту спадају сапуни, који се праве тзв. хладним поступком. Због својих неодољивих мириса клијенти се прво њих хватају. Веома су популарни препарати из колекције за лице, као што су пилинзи од пилинг честица, али и линија за тело и сунчање. Поврх тога, имамо колекцију за бебе и за мушкарце. За јачи пол спремили смо уље за браду и лосион после бријања. Правимо чак и парфеме!
Поред тога, имате и колекцију за кућне љубимце.
Јасна: Имамо балсам за куце. Он је првенствено намењен расама које имају прегибе, где се стварају бактеријске инфекције. Ту је и сапун. Поред тога, развијамо и шампон за псе, али о том потом.
Важно је нагласити да оно што издваја ове препарате од конвенционалних јесте чињеница да у њима нема ни трунке хемије. Штавише, јестиви су. Куца слободно може да полиже место где је нанет препарат и ништа јој се неће десити. Дакле, потпуно су природни и не изазивају било какве реакције.
Чини се да сте веома еколошки освешћени.
Мирослав: Јесмо еколошки освешћени, али то је тешко у овом послу. Имамо производе који су zero waste, попут сапуна и лосиона за тело. Извесне производе пакујемо у папирну амбалажу, стакло сами рециклирамо, док алуминијум и пластику прослеђујемо даље на рециклажу. У принципу, трудимо се да не загађујемо.
Како изгледа развој производа?
Мирослав: Развој производа је сам по себи скуп и дуготрајан. Доста времена одлази на развој формулације, јер се тај процес своди на покушаје и неуспехе. Када на крају успете, врше се разноразне анализе, бира се амбалажа, етикете, итд. Чак и када изађете на тржиште, то није гаранција успеха тог производа. Све у свему, веома спор и скупоцен процес.
Јасна: Иначе, нећете веровати шта је највећи проблем у том поступку. Амбалажа! У Србији се веома тешко долази до квалитетне, ценовно повољне амбалаже, која на крају задовољава и визуелни идентитет. Највећа недаћа се јави када произвођач престане да производи ту амбалажу, што није нечувено. Са друге стране, ми нисмо довољно велики да увозимо велике количине амбалаже, нити имамо довољно места да је складиштимо. Па, кад ставимо све на папир и додамо 20%, колико дајемо на доставу, остане врло мало профита. Но, тако је то када сте мали.
Колико је велико тржиште?
Јасна: Све зависи од потражње. На пример, уље шљиве није попут сунцокретовог уља, па да га свако домаћинство користи. Оно је веома скупо и углавном се употребљава у козметици, али ми га продајемо и као гастрономско уље. Захваљујући томе, направили смо тзв. револуционарни помак у угоститељству. Због специфичног мириса и укуса многи екслузивни ресторани и врхунски кувари га примењују у припреми јела. Заправо, неколико Мишленових шефова у Француској користи наша уља.
Ипак, ова уља се далеко више употребљавају у козметици, али, нажалост, код нас и даље нема великих природних козметичких кућа које би пазариле од нас. И када се отворе, оне након годину дана ставе катанац, тј. када увиде колико може или не може да се заради.
Мирослав: Решење би био извоз, али то није тако лако када сте ван Европске уније. Неопходне су силне провере производа, осигурања, поуздан партнер, представљање на CPNP порталу и одговорно лице из ЕУ ради заступања, итд. Имали смо покушај да се пробијемо на тржиште Енглеске, али, нажалост, никада нисмо отворили радњу тамо.
На крају, козметичка индустрија није нимало наивна, већ пуна аждаја.
Имате ли клијенте из иностранства?
Јасна: Да, наравно. Слали смо производе на све континенте. И дословно се све наручује. Морамо да похвалимо јапанске клијенте, који су веома посвећени природној козметици. Чак смо у једном тренутку доспели на јапанску националну телевизију. У томе нам је припомогла и пријатељица, која је написала блог о нашим препаратима. Он је читан у толикој мери да скоро сваки Јапанац који дође у Београд посети нашу радњу.
Мирослав: Имамо сјајан однос и са Кином. У пар наврата кинеске инфлуенсерке су биле код нас у локалу, па су давале препоруке за наше производе путем својих друштвених мрежа. Отуда имамо доста и кинеских муштерија.
Почели сте да ширите пословање, зар не?
Мирослав: Да, мимо Београда, однедавно се наши производи продају у једној галерији у Новом Саду, тачније у Католичкој порти. Једноставно, била је велика онлајн потражња новосадских клијената, поготово за козметичким препаратима. Људи њих воле да осете под руком, омиришу. Зато смо и били у потрази за локалом у том граду. Дуго смо тражили одговарајући простор тамо, те смо били пресрећни када се указала Галерија Мат у Католичкој порти. Они држе готово сав наш асортиман.
Где се још могу наћи ваши производи?
Јасна: Поред физичких радњи у Београду и Новом Саду, сви наши артикли могу се пазарити онлајн. На тај начин читава Србија може да купи и проба наше производе.
На који начин долазите до потенцијалних клијената?
Мирослав: Све се углавном своди на друштвене мреже и сајт. Имамо особу која је задужена да их води. Међутим, од свих тих онлајн канала ипак је Инстаграм главни за продају. Сајт нам је веома значајан јер клијенти јако воле да се информишу, а сајт пружа управо то. На њему могу да нађу све информације: од детаљног прегледа састојака до савета како се употребљавају одређени производи.
Зашто сте изабрали .rs домен?
Било нам је логично. Ипак смо ми из Србије. Испрва смо мислили и желели да и све сировине буду из Србије, али то, једноставно, није било могуће, тако да понешто набављамо и из иностранства. Но, са поносом можемо рећи да велики део ипак јесте.
Какви су планови за даље?
Јасна: Код нас је увек у плану развој нових производа, али тренутно нам је на памети развој нових тржишта. Сматрамо да имамо прегршт производа за једну малу производњу, али не и тржишта, па сада радимо на томе. Истовремено размишљамо о отварању нове локације у Београду, пошто је тренутна у Чумићевом сокачету можда мало „забачена”.
Иначе, сваки пут када избацимо неко ново уље, попут уља од вишње или шипурка, одмах радимо и на козметичкој линији базираној на истом том уљу. На тај начин повећавамо свој асортиман.
