Домен: plusplus.rs
Датум прве регистрације: 21. 3. 2008.
Статус: Активан (преусмеравање на plusplusnt.rs)
Саговорник: Небојша Марковић, технички директор, PlusPlusNT d.o.o.
Господине Марковићу, Ваша фирма PlusPlusNT d.o.o. ове године слави две деценије пословања, док је .rs домен у марту 2023. напунио 15 година. Колико су ова два јубилеја са Вашег становишта у вези један са другим?
Наша фирма је од свог оснивања у пуној мери присутна на вебу. Као и сви који смо тада били активни на њему, имали смо дилему да ли да сајт буде на домаћем (.co.yu) или интернационалном домену. Нас неколико суоснивача смо се определили за „домаћи приступ”, иако он у то време није баш био мејнстрим, поготово за ИТ компаније из Србије.
Када је наступило време за пререгистрацију са .yu на .rs домен, ми смо реаговали међу првима и регистровали домен plusplus.rs. Тај домен је активан све време, до данашњег дана, и „преживео” је све наше муке и изазове, укључујући рибрендинг компаније и њеног присуства на вебу.
Да ли се тај рибрендинг временски поклопио с почетком рада .rs домена?
Рибрендинг је заправо био само један део наших пословних реакција и одлука које смо доносили у том тешком периоду. Чувена светска економска криза нас је те 2008. директно погодила, али и „натерала” да данас будемо то што јесмо.
Наши клијенти су до тада потицали махом из области индустрије оглашавања и десило се класично „преливање” неликвидности – клијенти маркетиншких агенција отказивали су или драстично резали буџете за оглашавање, па су агенције масовно отпуштале људе и минимализовале апсолутно све трошкове, тако да смо у једном таласу буквално остали без клијената и без посла.
Одлуке које смо донели пре 14-15 година се данас чине логичним и исправним, али смо тада повлачили потезе у доброј мери само на основу интуиције и здраворазумског резоновања.
Једна од стратешких одлука је била да елиминишемо неесенцијални део тадашњег пословања и фокусирамо се искључиво на област пружања услуга у домену програмирања, односно израде софтвера.
Тада смо додали и „NT” називу фирме, што је скраћеница од „New Technologies”. Чим је трансформација била окончана, регистровали смо домен plusplusnt.rs, али смо задржали и стари, који је све време активан и посетиоце преусмерава на новији. Иако смо се пословно темељно репозиционирали, у смислу брендирања можемо направити малу игру речи па да кажемо да смо се више „добрендирали” него „ребрендирали”.
Сам назив фирме је интернационалног карактера, а садржај сајта је у потпуности на енглеском језику. Па ипак, наступате са српског домена. Да ли је такво решење несвакидашње?
Сваки елемент бренда емитује одређену поруку тржишту, будућим и садашњим клијентима. Мислим да елементи назива бренда – „PlusPlus” и „NT” – говоре сами за себе и могу бити прихваћени и јасно протумачени широм света. Међутим, и то што долазимо из Србије представља један засебан сегмент нашег позиционирања на тржишту. Компаније из наше нише су у свету препознате по одређеним својствима која их чине додатно прихватљивим одређеним потенцијалним клијетима.
Да будем конкретнији, када неко у свету примети да смо из Србије, он се већ (помало стереотипно, али не и нетачно) ослања на многобројна искуства других који су аутсорсовали софтверске пројекте у нашу земљу.
Вредности на које .rs асоцира у нашој бранши су висок степен стручности, завидан ниво радне етике, поштовање клијента и свега договореног, добро баратање енглеским и другим светским језицима, али и релативна географска близина и ментална компатибилност са наручиоима који махом долазе са Запада.
У том смислу, .rs ектензија је и један симбол који у та три карактера „замењује” добар део претпродајне приче о томе ко смо, шта смо, које су наше вредности, квалитети…
На који начин је ребрендирање назива, сајта и домена утицало на Ваш излазак из кризе?
Сећате ли се оне старе етикете да је нека фима „инжењерска” када у њој раде људи с великим знањем из програмирања, инжењерства, природних и техничких наука, а веома скромним из области маркетинга и продаје? Ми смо били управо таква фирма. Онлајн присуство је било нешто што смо сматрали итекако потребним, али нисмо имали баш довољно знања из домена маркетинга, па ни алате којим бисмо егзактно мерили и пратили ефекте тог присуства.
Сајт је у другој половини 2008. претрпео знатна техничка и садржајна унапређења и на њега смо поставили све кључне информације о нама и нашим услугама. Убрзо након тога је с нама контактирала једна велика транснационална компанија из области производње робе широке потрошње (FMCG), с којом смо успоставили трајну сарадњу.
Узимајући у обзир да ми њих нисмо иницијално контактирали, а да су шансе да су до нас дошли путем нечије усмене препоруке минималне јер нисмо имали никаквог претходног додира са том индустријом, врло је вероватно да су о нама сазнали путем интернета.
Ту шансу коју су нам пружили смо успели да искористимо, што је било наше „бити или не бити”, не само због солвентности кијента, већ и зато што је индустрија у којој делују једна од асполутно најзахтевнијих када је ниво квалитета пружених услуга у питању. Када је криза била „пробијена”, уследила је аквизиција следећих клијената…
Где је будућност Вашег компанијског сајта?
Ствари су почеле да се одвијају толико брзо да их је тешко и испратити, камоли предвидети. Сајт ће у свом јавном подручју свакако остати свеобухватна презентација нашег рада и поља активности. С развојем потпуно нових класа софтверских решења, врло брзо ће на ред доћи редефинисање начина на који клијенти ступају у интеракцију са нама, што ће захтевати покретање „споредних” или сајтова са ограниченим временским трајањем. За колаборацију остаје и онај део интернета који није доступан оку опште публике. Но, како год да се наше присуство на интернету буде редефинисало, наш матични .rs сајт ће остати његов основни и најважнији елемент.
