Као и свако тржиште, тако и тржиште назива домена није неисцрпно. Све је мањи број слободних, а атрактивних назива домена, што је посебно уочљиво код регистара који имају велики број регистрација. Последично, јављају се одређене злоупотребе у овој области и предузимају разне активности како би се нанела штета конкуренцији. Редован судски поступак је начин да се одговори на те проблеме, међутим, у Србији постоји могућност да се спорови ове врсте решавају и алтернативним путем.
У пословном свету се дешава да одређена лица или компаније региструју називе домена који садрже називе других компанија, организација или производа. Неретко се то ради плански, само ради злоупотребе. У пракси се такође дешава да се циљано региструју називи домена са називом одређене компаније, како би јој се понудили по цени која је далеко виша од редовне, али нижа од укупних трошкова у поступку вођења спора пред Комисијом.
Тако су забележени случајеви да неко, ко поседује информације о скором уласку неке компаније на одређено тржиште, региструје назив домена са њеним именом како би је уцењивао око препродаје, или покренуо негативну маркетиншку кампању против ње. Такође, постоје и случајеви када се свесно региструју називи домена који подсећају на имена познатих компанија или брендова, само са словном грешком какву корисници често праве приликом куцања. Они се најчешће користе за адресе сајтова који продају лажну робу брендова на чије називе личе. Са друге стране, региструју се и називи домена који садрже генеричке појмове који не уживају правну заштиту. У иностраној пракси су забележени бројни случајеви да су такви називи домена продати за огромне суме новца. Домаћи медији су такође извештавали о продаји таквих назива у оквиру .RS доменског простора, само за значајно мање суме.
Када се компаније суоче са овим проблемом, посежу за различитим решењима. Једно од њих је покретање спора поводом назива домена.
Алтернативно решавање доменских спорова
Сходно устаљеној пракси у свету, да се ова врста спорова може решавати и вансудским путем, РНИДС и Привредна комора Србије обезбедили су могућности за решавање спорова пред Комисијом за решавање спорова поводом регистрације назива националних интернет домена. Рок који је прописан да се овај спор реши пред Комисијом је, по правилу, шездесет дана од покретања поступка, што га чини значајно ефикаснијим од судског, а притом је и знатно економичнији. У Србији се пред Комисијом воде три до четири спора годишње, а неки од тужилаца биле су и веома познате компаније.
Тако је компанија Google добила спор за назив домена googlesrbija.rs, који је тужена страна регистровала за изазивање забуне код корисника. Такође су и друге познате компаније добиле спорове, попут компаније Pirelli која је добила спор за pirelli.rs, pirelli.co.rs и pirelli.in.rs, док је Intesa Sanpaolo добила спор по тужби коју је покренула против физичког лица за регистрацију назива ћириличког домена банкаинтеза.срб. Забележено је и да су поједине компаније изашле као победници у споровима које су покренуле због коришћења њиховог имена са словном грешком. Рецимо, Tehnomanija је добила спор поводом тужбе за називе домена tehnomania.rs и tehnomania.co.rs, који су имали за циљ да посетиоце доведу на сајт конкурентске компаније.
Са друге стране, дешавало се и да тужиоци изгубе спор. То се догодило познатом ланцу хотела Hyatt који је поднео тужбу поводом назива домена hyatt.rs. Међутим, арбитражно веће је заузело став да није доказано да је регистрант регистровао и користио назив домена hyatt.rs противно начелу савесности, поштења и добрих пословних обичаја. Последњи случај је уједно пример да, и поред тога што постоји алтернативан и ефикасан начин решавања спорова, ипак треба бити свестан ризика и назив домена регистровати на време.
Као што је поменуто, није реткост да се поједини називи домена региструју зарад препродаје, на основу инсајдерских информација о намерама одређених компанија да уђу на неко тржиште или да пласирају неки свој производ. Дешава се да запослени такве информације открију ненамерно, када деле пословне идеје са блиским особама, не размишљајући довољно о ризику да оне потом доспеју и до особа које су склоне да их злоупотребе. Дакле, кад год је то могуће, у ранијој фази развоја пословних планова, чак и пре регистровања фирме, треба проверити да ли је слободан назив домена који садржи назив будуће фирме. За .RS и .СРБ домене то је могуће проверити на РНИДС-овом сајту преко whois упита.
Број домена који се препродају и број тужби пред телом за алтернативно решавање спорова зависе од величине тржишта и броја регистрованих домена у оквиру одређеног регистра. Када и до спора дође, тек мањи број фирми заиста поднесе тужбу, а о разлозима се може само нагађати. Увек постоји могућност да је у међувремену постигнут договор који одговара обема странама, или је регистрант пристао да изврши пренос након што је примио опомену пред тужбу. Ако по окончању спора пред Комисијом тужилац или тужени нису задовољни одлуком Комисије, поступак може да се покрене пред судом и тиме одложи извршење одлуке која је донета. Довољно је да се РНИДС-у достави доказ о томе у року од десет дана од дана окончања поступка пред Комисијом.
