Република Србија је у септембру 2021. године добила нови Закон о заштити потрошача, а једна од новина коју тај пропис доноси је увођење регистра потрошача који не желе да примају позиве или поруке у оквиру промоције или продаје телефоном – тзв. регистар „Не зови“.
Законодавац је прописао да базом података предметног регистра управља Регулаторно тело надлежно за електронске комуникације (РАТЕЛ). Регистар ће садржати име и презиме потрошача, јединствени матични број потрошача, број телефона и датум уписа у регистар.
Са аспекта заштите података о личности, важно је констатовати да су подаци из ове базе само делимично јавни, и то у погледу бројева телефона и датума уписа у регистар, док име, презиме и ЈМБГ потрошача нису доступни јавности.
Упис или испис из регистра неће вршити РАТЕЛ, већ ће тај део услуге обављати оператор електронских комуникација који са потрошачем има закључен уговор о коришћењу јавно доступних електронских комуникационих услуга, и то без накнаде. Тако, када потрошач истакне захтев за упис у регистар на унапред прописаном обрасцу, оператер је дужан да упише податке потрошача из регистра на основу захтева који потрошач доставља оператору, и то у року од седам дана од дана пријема захтева потрошача.
Дејство уписа у регистар на посебно дат пристанак на обраду
Увођење предметног регистра у наш правни систем отвара и питање дејства уписа у исти према раније или касније датом посебном пристанку за обраду података о личности према неком руковаоцу. Законодавац је то питање решио одредбом да пристанак потрошача на обраду његових података у сврхе директног оглашавања, који је дат трговцу претходно или након уписа у регистар, важи до опозива тог пристанка, независно од уписа у регистар. Дакле, потрошач може оставити на снази или опозвати претходно дату сагласност за пријем позива или порука у оквиру промоције или продаје телефоном, приликом уписа у регистар.
Наиме, Закон о заштити података о личности, у делу где је регулисано начело законитости обраде, као један од правних основа на који се обрада података о личности може вршити наводи и изричит пристанак. Међутим, дејство уписа у регистар може у великој мери утицати на валидност тако датог пристанка, нарочито ако лице одлучи да уписом у регистар опозове претходно дате пристанке. С тим у вези, намеће се закључак да ће субјекти који имају законито прибављен пристанак на обраду од стране неког лица ипак морати да проверавају у Регистру да ли је такав пристанак опозван или остављен на снази.
Питање правног основа обраде података о личности у сврхе директног оглашавања
Следећи решење Закона о оглашавању, и нови Закон о заштити потрошача прописује да је забрањено директно оглашавање телефоном, факсом, електронском поштом или другим средством комуникације на даљину без претходног пристанка потрошача. Даље, у оквиру истог члана, Закон прописује да је забрањено и упућивање позива или порука телефоном потрошачима чији су телефонски бројеви уписани у регистар потрошача.
Тумачећи ове две правне норме, поставља се питање да ли су ова два правила могла бити и другачије постављена и формулисана, с обзиром на одређену колизију између њих.
Наиме, уколико је директно оглашавање без претходно прибављеног пристанка забрањено, поставља се питање потребе за оснивањем и вођењем регистра лица која не желе да буду контактирана у сврхе маркетинга. Дакле, увођење регистра се може третирати као додатно осигурање лицима која не желе да пристану на обраду својих података о личности да их правни субјекти неће контактирати, али и као релативизовање забране (обраде без претходно прибављеног пристанка) која је ставом један овог члана експлицитно прописана. Једна од кључних разлика у дејству ове две законске одредбе испољава се у чињеници да регистар има дејство у погледу забране позивања броја телефона, док се општа забрана директног оглашавања односи на велики број средстава комуникације.
Када се говори о основу обраде података у сврхе директног оглашавања, мора се поменути и питање законитости такве обраде на основу легитимног интереса, а не само на основу изричитог пристанка као правног основа. О истом питању се води дискусија и у ЕУ, јер се на директно оглашавање примењују правила ГДПР-а и Директиве 2002/58/EC из 2002. године, а та два акта нуде делом различита решења. У нашем правном систему, такође паралелно имамо решења донекле флексибилнијег Закона о заштити података о личности, али и Закон о оглашавању и Закон о заштити потрошача са знатно стриктнијим и ограничавајућим одредбама када је реч о обради података у сврхе директног маркетинга.
Како су регистри „Не зови“ уређени у другим правним системима
Република Србија није усамљена у одлуци да уведе регистар „Не зови“ у свој правни систем. Напротив, ово решење је већ имплементирано у многе правне системе у Европи, али и широм света.
Решење слично нашем има Република Хрватска чији се регистар „Не зови“ води код Хрватске регулаторне агенције за мрежне дјелатности, или скраћено HAKOM.
Тамошњи регистар омогућава да потрошачи преко свог оператора поднесу захтев да се њихов број унесе у регистар и тиме онемогуће да трговци продају или шаљу маркетиншке поруке путем телефона или СМС и ММС порука. Подносилац захтева може бити само оно лице које је потписник уговора са оператором и за конкретан број телефона, а поред уписа може да тражи и брисање броја из регистра.
У Енглеској постоје два облика заштите потрошача од стране трговца који врше позиве ради промовисања или продаје робе или услуга. Један регистар лица која не желе да буду контактирана од стране трговаца води служба The Telephone Preference Service (TPS), а трговци су у обавези да редовно проверавају листу. Уколико се трговац оглуши о правило непозивања и ипак упути позив лицу чији је број телефона доступан у бази „Не зови“, против таквог трговца други орган - Овлашћени институт за трговинске стандарде (The Chartered Trading Standards Institute) - може покренути поступак пред надлежним судом. Другу врсту регистра у Енглеској воде сами трговци, тако што сачињавају сопствену интерну базу контаката чије позивање у сврхе маркетинга није законито. Подаци се уписују у ову базу на основу увида у регистар „Не зови“, али и на основу информација које трговци добију непосредно од потрошача који се успротиви обради података.
У Сједињеним Америчким Државама постоји јавни – национални регистар „Не зови“ (National do not call registry) којим управља Федерална трговинска комисија (FTC - Federal Trade Commission). Предметни регистар врши бесплатан упис броја мобилног или фиксног телефона потрошача који не жели да прима позиве у сврху промоције или продаје (sales call). Регистрација код FTC-а се врши на два начина: позивом одређеног броја, са броја телефона чији се упис тражи, или пријавом на званичном веб-сајту регистра. Тамошње право познаје две могућности регистрације броја телефона. Прва је путем позива на одређени број, а друга електронски, путем пријаве на званичном сајту www.donotcall.gov.
Ипак забрана позивања у САД трпи одређене изузетке у односу на решења из европских правних система. Најпре, компанија која врши позиве (односно трговац) има могућност да, и поред регистрације броја потрошача, користи његов број телефона уколико су у скорије време имали сарадњу. Међутим, уколико и поред тога потрошач истакне изричит захтев трговцу да прекине позивање, тада је трговац у обавези да то прекине.
Право САД прописује, и поред регистрације, и друге изузетке од забране позивања , који су у јавном интересу или где лице које позива има легитимни интерес за таквим позивом. Дакле, сврха таквог позива не може бити продаја, већ се циљ коришћења података огледа у неком општем или појединачном добру које претеже над правом на заштиту података. Тако су дозвољене следеће врсте позива:
- позиви у вези с политиком - избори
- позиви у добротворне сврхе
- позиви у вези са наплатом дуга
- позиви информативног карактера
- анкетни позиви.
Упоредноправном анализом решења за заштиту потрошача од непожељних позива, можемо закључити да је оснивање регистара уобичајена пракса у свету. Међутим, функционисање овог регистра у пракси, поштовање правила од стране трговаца и доследност државних органа у спровођењу јавних овлашћења у Републици Србији тек ће се наћи на испиту.
