Увек сам сматрао да свако ко гради бренд треба да одмах заштити жиг, али осим тога пожељно је да заштити и све што може када је интернет присуство у питању, без обзира да ли ће то активно користити или не.
То значи купити све релевантне домене, били они локални, из региона, са неких већих тржишта којим стремимо, значи регистровати корисничко име (или више њих) за све релеватне друштвене мреже које планирате користити, и сличне ствари.
У суштини, као носиоци права на жиг, вероватно можете добити могућност коришћења тих корисничких имена иако су она заузета а користи их неко од конкуренције, али уз дугу, компликовану и често скупу правну процедуру. Ако их користи неко ко није конкуренција, већ просто из неког другог разлога баш оно што ради зове тако, можете само да понудите да откупите, а то често неће бити успешно решено.
Све то може спречити мало додатних трошкова и пажње на почетку приче.
Али шта ако је прича кренула много пре интернета и домена?
То онда значи да у тренутку када препознате интернет као важан канал презентовања и комуникације са купцима, треба да одаберете и на који начин, кроз које канале, и под којим називом ћете комуницирати.
Свакако је идеално да тај назив буде исти као назив бренда, али уколико је заузето, вероватно ћете морати да направите компромис. Тај назив домена или то корисничко име можда неће бити најкраћа и најидеалнија верзија, али то не значи да је све изгубљено. Чак и да вам полазна основа не буде савршена, време и конзистентна и посвећена комуникација донеће резултат.
Какве врсте домена постоје?
Постоји неколико подела, али за вас је у овом тренутку најрелевантнија следећа:
1. Генерички домени (gTLD) – најпознатији представници су .com, .net, .org, .info. Нису везани за локални контекст већ представљају избор за глобалне брендове и приче. Примарни избор свих је .com, а овај доменски простор је и најзасићенији јер је више од 140 милиона назива већ регистровано.
2. Национални домени (ccTLD) – као што су .rs и .срб код нас, али свака од земаља света има своје, па тако имамо .de, .it, .uk, .fr, .ch, .ru, .in, .mx, .br, и укупно око 255 земаља и независних територија има своје домене. У неким земљама права регистрације су ограничена на фирме или појединце са пребивалиштем у тим земљама, док је у случају других то отворено.
3. Нови генерички домени (new gTLD) – од 2013. године, отворена је могућност да свако аплицира за свој домен, плати лиценцу (у случају да се више пријави за исти назив следи лицитација), и до сада је преко 1200 захтева усвојено. За неке од ових доменских простора отворена је могућност регистрације, за друге није.
Гледано по типу – постоје бренд new gTLD домени (.bwm, .visa, .apple …), постоје географски домени (.cat, .paris, .nyc …), i комерцијални домени (.top, .xyz, .shop …). У првом случају, брендови најчешће желе да заштите своје присуство кроз сопствени простор, па тако Google за низ својих активности користи домене на .google, Toyota је своје корпоративне активности пребацила на global.toyota, као и Barclays банка. Оваквих примера је много. Што се тиче географских, званични сајт града Барселоне је barcelona.cat, Ајфелов торањ се од недавно налази на новој онлине локацији toureiffel.paris (претходно tour-eiffel.com) и тако даље.
Нови генерички домени су интересантни, али су и даље у фази експеримента и нису постали масовно употребљавани. У случајевима неких од њих можда има смисла купити за свој бренд назив домена у неком од простора (рецимо nazibrenda.shop за e-commerce, nazivbrenda.club или nazibrenda.vip за loyality програм и слично) али често је то непотребно.
Како онда за свој бренд направити прави избор?
Увек има смисла да заштитите свој домен на глобалу, и то у .com доменском простору, затим наравно у локалу односно националном доменском простору (.rs и .срб код нас), као и на тржиштима где послујете или сте присутни (нпр. ако извозите у Немачку купите и .de). Све остало је бонус, и пожељно али не и неопходно.
Ово је дакле питање заштите свог бренда, али још увек нисмо дошли до опредељивања шта је примарни избор за презентацију и комуникацију.
Када је глобални домен најбољи први избор?
Уколико наступате на глобалном тржишту и локални аспект вашег бизниса није релевантан за ваше пословање – изаберите .com. Ако производите, на пример, software који се продаје у целом свету, то што су вам канцеларије овде, уколико сте прилагођени потребама корисника, њих заиста не мора да занима.
Уколико производите физичке производе који се дистрибуирају и продају у целом свету, а то што сте са неког конкретног простора, за купца није релевантно (тј. нисте на пример - француски сир, швајцарска чоколада, немачко пиво, италијански намештај и слично), изаберите .com као примарно решење.
Можемо да кажемо и овако – уколико вам локални аспект бизниса и бренда не представља предност, изаберите глобални домен за презентовање онога што радите.
То не значи да локални домен не треба да поседујете, и да можда на њему не треба да постоји локални сајт где ћете представљати фирму на локалном језику, постављати огласе за посао, или га просто преусмерити на глобални.
Када је национални домен најбољи први избор?
Национални домен је најбољи избор када се обраћате локалној публици, или публици којој се обраћате желите да покажете ко сте и одакле сте.
Било да имате локални бренд или да увозите производе са другог тржишта, али их продајете овде и дајете подршку, локални сајт са локалнизованим садржајем је добар избор. Пример на нашем тржишту је рецимо smoki.rs и miele.rs.
Такође, локални домен је сјајан избор за све оне који производе нешто где је управо то локално порекло врло релевантно, па тако – два века стара производња швајцарске чоколаде cailler.ch присутна је глобално али ипак користи локални домен као и camillebloch.ch. Италија је добар избор за вина, па самим тим многе од локалних винарија које продају широм света, желе да покажу одмах своју припадност, рецимо gdvajra.it, pertimalisassetti.it, levignediclementinafabi.it, pisonivini.it и бројне друге. Немачки произвођачи пива такође држе до традиције, рецимо – oettinger-bier.de, bitburger.de, erdinger.de, augustiner-braeu.de, loewenbraeu.de, koenig.de, као и бројни други.
Национални домени је дакле избор за локалне бизнисе и брендове који желе да прикажу порекло.
Зашто неки брендови не бирају најбоље праксе?
Овај „проблем“ није једначина са једним решењем, и свако у суштини може да направи избор за себе и преданим и посвећеним радом да постигне резултат.
Конкретних разлога је много, неки брендови немају свест о томе шта су добре праксе, неки су почели са активностима пре него што је локални .rs домен настао.
Да ли постоји неки добар пример и у Србији?
Постоје примери, али их нажалост нема довољно. Ипак, треба поменути Aura kozmetiku, Esensu, Kabinet pivaru, бренд Vrtlari, Šaljićeve мелеме и оригиналну Павловићеву маст.
Да ли ви знате још неки занимљив локални пример који нисмо набројали?
Пишите нам на domen@rnids.rs.
