Потребно је напоменути да ове измене и допуне важе од 1. јануара 2025. године. Издвојићемо две измене и допуне.
Једна од њих се односи на повећање неопорезивог износа код обрачуна пореза на зараде. Тренутно је реч о 25.000, а од наредне године износ се повећава на 28.423 динара. Ако има оних који не знају, да поновимо да се овај износ користи (као умањење) код утврђивања основице за обрачун пореза на зараде.
Да претпоставимо да је нечија плата 100.000 динара, па да сагледамо и ефекте ове промене (уз остале непромењене услове). Укупно оптерећење основне зараде, услед повећања неопорезивог износа зараде, било би мање за око 500-600 динара месечно. На годишњем нивоу, говоримо о уштеди која може да покрије отприлике два месечна износа за превоз по једном запосленом (па пута одговарајући број запослених).
Послодавцима је остављено на вољу да ли ће ову уштеду искористити или минимално повећати зараду својим запосленима и остати на истом нивоу оптерећења зараде (трошка за послодавца).
Као опипљивија делује друга измена која је предмет овог текста. Наиме, неопорезиви износ дневнице за службено путовање у иностранство повећан је са 50 на 90 евра. Дневница се добија за преко 12 часова проведених у иностранству, а половина уколико смо на путу боравили између 8 и 12 часова.
За приватни сектор не постоји прописан ни минималан ни максималан износ дневница за службени пут у иностранство. Врло често послодавци примењују неопорезиве износе, што је до сада износило 50 евра. За све преко тога на разлику од 50 евра, плаћа се порез на доходак грађана по стопи од 10%. На пример, прописана дневница у фирми је 100 евра, неопорезиви износ до сада је 50 евра, порез се плаћа по стопи од 10% на разлику од 50 евра.
Послодавци који су исплаћивали дневнице у износу већем од до сада неопорезивог овом изменом оствариће пореску уштеду, уколико не промене висину дневнице. У нашем примеру, од јануара 2025. године, 10% пореза ће се плаћати на 10 евра (разлика између 100 и 90). Међутим, запослени који доста путују у иностранство сигурно имају мотив да добију више новаца по овом основу, па се може рећи да је политика дневница донекле и фактор конкурентности. У нашем примеру, уколико би послодавац дневнице подигао на износ од 140 евра, имао би, наравно, већи трошак номиналне дневнице, али по том основу не би било додатних пореских издвајања (у нашем примеру 10% на 50 евра разлике између 140 и 90 евра.
Имајући у виду све претходно речено, може се закључити да значајне уштеде по питању повећања неопорезивог износа зараде може остварити онај послодавац који запошљава велики број запослених. Много веће уштеде може да оствари уколико је за службени пут у иностранство исплаћивао дневнице веће од неопорезивог износа. Да ли ће све бенефите ових промена послодавац искористити само за себе – нека му је на вољу – али можда је најпоштеније да користи од ових измена буду негде између, па да плодове убирају и послодавац и запослени.
